Novi mandatar za sastav Vlade Kosova Konjufca je poznat po oštroj retorici prema opozicionim partijama, čvrstim stavovima o suverenitetu Kosova, protivljenju formiranju Zajednice srpskih opština i zalaganju za veću političku samostalnost Kosova od međunarodnih uticaja.
Gljauk Konufca je rođen 1981. godine u Prištini. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u istom gradu. Jedan od najbližih saradnika lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. Bio je aktivista stranke od njenog osnivanja 2005. godine, a bio je, između ostalog, i urednik nedeljnih partijskih novina.
Za poslanika je prvi put izabran 2010. godine, a zatim je od 2011. do 2014. obavljao funkciju potpredsednika Skupštine Kosova.
U nekoliko saziva parlamenta bio je šef poslaničke grupe Samoopredjeljenja i član nekoliko parlamentarnih komisija.
Osnovni sud u Prištini oslobodio ga je 26. februara 2024. optužbe za bacanje suzavca na sednici parlamenta 18. avgusta 2016.
Bio je predsednik Skupštine Kosova u više navrata – prvi put 2020. godine, zatim ponovo od od 22. marta 2021. do 15. aprila 2025. godine.
Kratko je obavljao i dužnost ministra spoljnih poslova i dijaspore u prvoj Kurtijevoj vladi.
Pokret Samoopredeljenje je danas na sednici Glavnog saveta predložio Gljauka Konjufcu za mandatara za sastav nove Vlade Kosova.
Kako je govorio Konjufca?
Početkom aprila ove godine, on je sa mesta predsednika Skupštine Kosova poručio da će Samopredeljenje imati otežanu situaciju da vlada bez formiranja koalicije.
U decembru prošle godine, nakon partijske nominacije Kurtija za premijera, hvalio je svog šefa za kojeg je rekao da je „najistaknutiji simbol Pokreta Samoopredeljenje“.
Tokom drugog mandata na čelu kosovske Skupštine, Konjufca je bio vrlo kritičan prema stavovima nekih predstavnika EU u dijalogu Srbija-Kosovo. Posebno je optuživao specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka da sistematski zauzima stavove koje favorizuju Srbiju, te da time ugrožava interese Kosova.
Tvrdio je i da nije moguće da Evropska unija umesto Kosova predloži nacrt za Zajednicu srspkih opština. To, prema njegovim rečima, znači da Evropska unija Kosovu oduzima državnu nadležnost. Pre toga je naveo da Kosovo nema obavezu da formira Zajednicu srpskih opština ako Srbija ne prizna kosovsku nezavisnost.
U oktobru 2024. je rekao da je scenario za incident u Banjskoj, koji je nazvao terorističkim, identičan ruskoj okupaciji Krima 2014. Samo mesec dana pre toga kazao je da je Banjska okončala dijalog Kosova i Srbije.
U julu iste godine je izjavio da kosovske institucije imaju informacije da se grupa od stotinu ljudi u Srbiji sprema za eventualni napad na Kosovo.
Kao predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca je u septembru 2023. rekao da je prvobitna ideja sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova bila da nema osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom bez međusobnog priznanja.
Tvrdio je i da SAD ne razumeju pozicije Кosova kako bi trebalo, posle tenzija na severu u maju 2023. godine.
U istom mesecu je izjavio da je Kosovo blizu završetka tužbe za genocid Srbije „nad narodom Kosova“.
