Pokret Samoopredeljenje je u dva navrata u Skupštini Kosova predstavio predlog da se broj ministarstava poveća sa 15 na 19, ali iz Vlade za sada nema odgovora da li će premijer u tehničkom mandatu, ostati pri toj ideji. Stručnjaci i predstavnici civilnog društva ocenjuju da je povećanje broja resora nepotrebno i da bi donelo više troškova nego koristi.
Predlog Samoopredeljenja podrazumevao bi podelu pojedinih postojećih ministarstava na dva nova resora, ali stručnjaci za funkcionisanje izvršne vlasti smatraju da takav pristup ne doprinosi efikasnijem radu vlade, navodi Koha.
Direktorka Grupe za političke i pravne studije Njomza Arifi ocenila je da povećanje broja ministarstava ne znači i bolje upravljanje, već dodatno administrativno i finansijsko opterećenje.
„Zato smatramo da bi se, umesto povećanja broja ministarstava, buduća vlada trebalo da fokusira na suštinsko funkcionisanje postojećih ministarstava, a ne nužno da pokušava da formira nova ministarstva čije funkcije nisu jasno definisane i koja, na kraju dana, možda nisu ni potrebna za dalji uspeh“, rekla je Arifi.
Predlozi o novoj strukturi vlade predstavljeni su prošle godine u dva navrata, najpre u oktobru, kada je za premijera bio mandatiran lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, a zatim mesec dana kasnije, kada je poverenje poslanika tražio njegov zamenik Gljauk Konjufca.
Među predloženim promenama bilo je formiranje Ministarstva za porodicu i socijalnu zaštitu, Ministarstva za javnu upravu i digitalizaciju, kao i spajanje evropskih integracija sa Ministarstvom trgovine i industrije.
Arifi je posebno kritikovala ovu poslednju ideju, ocenivši da je povezivanje evropskih integracija sa trgovinom i industrijom pogrešno rešenje.
„Takav predlog ugrožava i sam proces (evro)integracija, jer integracije kao pitanje zahtevaju veoma snažnu međuinstitucionalnu koordinaciju. To je pre svega međuinstitucionalni proces, sa velikim obimom posla i sa Kancelarijom premijera, te ovakav predlog deluje nedovoljno promišljeno i u praksi ne služi integracionom procesu“, rekla je Arifi.
Među ministarstvima kod kojih, osim imena rukovodioca, nije bilo predloga za promenu strukture, nalazi se i Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore.
Izvršni direktor organizacije Germin, Ljirim Krasnići, ocenio je da bi posebno ministarstvo za dijasporu moglo olakšati institucionalizaciju pitanja vezanih za dijasporu, ali da to samo po sebi ne bi rešilo sve probleme.
„U poslednje četiri godine, iako je došlo do znatno većeg dinamizma u radu sa dijasporom, neka pitanja poput strategije ili zakona su zastala, delom i zbog nedostatka jasnog mandata za ključne aktere unutar ovog ministarstva koji bi mogli da guraju procese vezane za dijasporu napred“, rekao je Krasnići.
Iz Kancelarije premijera nisu odgovorili na pitanja u vezi sa predlogom da buduća vlada ima 19 ministarstava, umesto sadašnjih 15, niti su pojasnili razloge koji stoje iza takve ideje.
