Ministarstvo kulture Republike Srbije osudilo je, kako je saopšteno, „primer pokušaja prisvajanja srpske kulturne baštine“ tokom posete učenika i profesora Pećkoj Patrijaršiji, ocenjujući da je reč o otvorenoj promociji istorijskog revizionizma. Reakcija je usledila nakon što su predstavnici Gradskog muzeja u Peći i učesnici posete izneli tvrdnje o navodnoj „sistematskoj transformaciji“ ovog manastirskog kompleksa u srpske pravoslavne crkve.

Povod za reakciju Ministarstva kulture bile su tvrdnje iznete tokom ove posete, u kojima su predstavnici obrazovnih i kulturnih institucija iz Peći Pećku Patrijaršiju opisali kao kompleks „prvobitnih predromaničkih i vizantijskih crkava“, koje su, kako su naveli, „sistematski transformisane u raško-srpske pravoslavne crkve“.

U istom kontekstu iznete su i ocene da su restauratorski radovi tokom 20. veka, kao i oni sprovedeni između 2006. i 2008. godine, navodno doveli do „degradacije“ i „uništavanja starih slojeva“ koji ukazuju na ranohrišćanske periode.

Dodatnu pažnju izazvalo je i ponašanje pojedinih učenika tokom obilaska, budući da je zabeleženo da su u porti manastira pokazivali albanski nacionalni simbol dvoglavog orla.

„U nedostatku sopstvenog nasleđa, pribegavaju prisvajanju srpskog identiteta“

Ovaj pokušaj, kako su to ocenili – „prisvajanja srpske kulturne baštine“, Ministarstvo kulture Republike Srbije najoštrije je osudilo.

Ističu da su tokom ove posete iznete tvrdnje koje, prema njihovoj oceni, predstavljaju niz „fabrikacija, falsifikata, fantazmagorija, manipulacija i ciničnih laži“, uz poruku da ova inicijativa treba da posluži kao „primer i podsticaj drugim školama“.

„Dakle oni koji bi morali da uče o istini i kulturnim vrednostima, treba da budu primer i podsticaj za falsifikovanje istorije i krađu kulturnog nasleđa“, saopštili su.

Poručuju da u nedostatku sopstvenog nasleđa – „albanske ustanove pribegavaju prisvajanju srpskog kulturnog identiteta“.

Smatraju i da oni koji bi morali da budu nosioci istine i kulturnih vrednosti, aludirajući na predstavnike obrazovnih institucija iz Peći – „treba da budu primer i podsticaj za falsifikovanje istorije i krađu kulturnog nasleđa“.

„Iz ovoga jasno proističe ne samo da albanski ekstremizam ne preza od brutalnog otimanja i ogoljenog laganja u cilju prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa, već i da u ovaj zločin želi da umeša ustanove koje bi trebalo da se bave obrazovanjem i vaspitanjem“, saopštili su iz Ministarstva kulture Srbije.

Upravo zato je, naglašavaju – „ovaj primer istovremeno užasavajući i tragičan“.

„Monstruoznost ovog zločina, na žalost, nije samo u tome što se obrazovne ustanove koriste za usađivanje laži u dečije umove, već i mnogo više u tome što je učestalo ovako falsifikovanje bilo uvod u sveopšte nasilje nad srpskim narodom, a ne samo nad srpskim kulturnim nasleđem i kulturom u celini“, stoji u saopštenju.

Ukazuju i da je, kako navode, Pećka patrijaršija već prepoznata kao deo svetske kulturne baštine, s obzirom da se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine, uz podsećanje na njen istorijski i verski značaj.

„Kao da nije dovoljno što se Pećka patrijaršija nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine kao remek delo srpsko-vizantijske arhitekture, kao da nije dovoljno što su je zidali srpski arhiepiskopi jedan vek, kao da nije dovoljno što je reč o sedištu Srpske pravoslavne crkve, u kome je ustoličena njena Patrijaršija, kao da nije dovoljno što je podignuta u sredini 13. veka kao sedište srpskih arhiepiskopa i pre Patrijaršije i grobno mesto nekoliko arhiepiskopa, kao da nije dovoljno što je gorela od ruku albanskih ekstremista 1981. godine“, navodi se.

Iz Ministarstva ujedno poručuju da će nastaviti da se suprotstavljaju „razaranju civilizacijskih vrednosti“.

„Posebno ovakvim zastrašujućim primerima, na svakom mestu u ime zaštite srpskog kulturnog nasleđa, u ime zaštite istorijske istine, i u ime univerzalnih ljudskih vrednosti“, zaključili su u saopštenju.

Istorijski kontekst i naučne činjenice

Nasuprot ovim tvrdnjama stoje decenije arheoloških istraživanja i međunarodno priznatih istorijskih izvora na osnovu kojih je Pećka Patrijaršija definisana kao jedan od najvažnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture.

Pećka Patrijaršija je od sredine 13. veka postala sedište srpskih arhiepiskopa, a kasnije i patrijaraha. Kompleks čine četiri crkve sagrađene u periodu od 13. do 14. veka (Svetih Apostola, Svetog Dimitrija, Bogorodice Odigitrije i Svetog Nikole).

Istorijski je dokumentovano da su ktitori ovih hramova bili srpski crkveni dostojanstvenici, poput arhiepiskopa Arsenija I, Jevstatija II i patrijarha Danila II. Arhitektura crkava pripada raškoj i vizantijskoj školi, koje su karakteristične za srpsku srednjovekovnu umetnost tog doba.

Od 2006. godine, Pećka patrijaršija se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine kao deo celine „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“, gde je jasno definisana kao remek-delo srpsko-vizantijske arhitekture i duhovno središte Srpske pravoslavne crkve.

Naučna javnost ne spori da su mnogi srednjovekovni hramovi na Balkanu podizani na temeljima starijih ranohrišćanskih ili vizantijskih bazilika (što je bio uobičajen proces u istoriji arhitekture), ali to ne menja činjenicu da su postojeći objekti, njihova fresko-dekoracija i namena, neraskidivo vezani za srpsku državu i crkvu iz perioda Nemanjića.

Pećka patrijaršija je danas ne samo staro sedište Srpske pravoslavne crkve nego i mesto gde se čuva značajna umetnička zaostavština.

Panel u Prištini: Revizionizam i odnosi sa srpskom zajednicom

O pokušajima revizionizma istorije juče je, podsetimo, na panel diskusiji u Prištini govorio iguman manastira Crna Reka, arhimandrit Andrej koji je upozorio i na druge probleme sa kojima se suočava SPC i srpski narod.

Na istom panelu gradonačelnik Peći Gazmend Muhadžeri govorio je o dobrim odnosima sa srpskom zajednicom u opštini Peć a naročito sa sestrinstvom srpskog manastira.

Muhadžeri je podsetio da je prvi kontakt sa sestrinstvom Pećke Patrijaršije uspostavio 2013. godine kada je otišao na sahranu tadašnje igumanije. “Uradio sam nešto što niko nije očekivao. Ja mislim da je kao gradonačelnika Peći moja obaveza da ih posetim, to je bila moja dužnost i onda, kada su videli da sam ja tu prisustvovao, oni su bili iznenađeni”, kaže Muhadžeri istkavši da od tada ima direktne kontakte sa manastirom.

“Uobičajeno ja se najavim kad idem tamo kad imaju neke glavne proslave. Onda me oni pozovu. Ja idem za Božić, za Uskrs i kad imamu neke druge proslave oni me pozovu – ‘Danas nam je proslava i morate da dođete da nas posetite’. Ovo je saradnja sa manastirom, ali smo nastavili sa Goraždevcem i nekim drugim selima gde živi srpska zajendica”, rekao je on tokom panel diskusije.