Prolazimo kroz ključni trenutak za globalnu bezbednost. Norme, pretpostavke i sistemi koji su bili temelj relativne globalne stabilnosti od kraja Hladnog rata dolaze do prekretnice.
Odluke koje svetske demokratije donose u ovoj deceniji oblikovaće međunarodni bezbednosni pejzaž za generacije koje dolaze, određujući da li je budućnost definisana većom demokratskom otpornošću ili daljim autoritarnim zadiranjem.
Tri promene pokreću ovu transformaciju. Za početak, svet se pomerio od pasivnog rivalstva do aktivne konfrontacije.
Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu, koja je vratila rat na evropski kontinent, i njena koordinacija sa drugim autoritarnim režimima doveli su u pitanje dugogodišnje pretpostavke o odvraćanju i stabilnosti.
Kina koristi vojnu prinudu, ekonomski uticaj i sajber-operacije kako bi preoblikovala Indo-Pacifik. U međuvremenu, odnos između Sjedinjenih Država i nekih od njihovih tradicionalnih saveznika suočio se sa turbulencijama, što je mnoge od tih saveznika navelo da povećaju svoje izdatke za odbranu, a neke da preispitaju dugogodišnje pretpostavke.
Istovremeno, veštačka inteligencija počinje da transformiše ekonomije, društva i nacionalnu bezbednost, obećavajući da će doneti odlučujuće ekonomske i strateške koristi zemljama koje je najefikasnije primenjuju.
A ratovanje postaje sve više usmereno na podatke i definisano brzinom, preciznošću i fleksibilnošću umreženih sistema. Sada je prilagodljivost više nego gruba sila ono što akterima nudi najveću stratešku prednost.
Umesto da se drže starih sistema i pogleda na svet na štetu svoje sposobnosti da oblikuju bezbednosni pejzaž, zemlje moraju da prepoznaju ove promene – i da se u skladu sa tim pripreme.
Srećom, demokratije u Evropi i Aziji su u poslednje vreme počele da rade upravo to. Tokom poslednjih nekoliko godina ove zemlje su sve više napuštale samozadovoljstvo koje je negovala mirovna dividenda nakon Hladnog rata, ažurirale svoje bezbednosne strategije i proširile svoje odbrambene budžete.
Nakon što je 2022. godine priznala da je dostigla Zeitenwende („prekretnicu“), Nemačka je stvorila poseban odbrambeni fond od sto milijardi evra (118 milijardi dolara). Do 2024. godine vojni rashodi su dostigli 88,5 milijardi dolara, što je Nemačku učinilo najvećim potrošačem na odbranu u Centralnoj i Zapadnoj Evropi po prvi put od ponovnog ujedinjenja, i četvrtim u svetu.
Poljska sa svoje strane gradi jednu od najvećih i najmodernijih kopnenih snaga u Evropi i planira da poveća izdatke za odbranu na 4,7 odsto BDP-a ove godine.
Van Evrope Japan se obavezao da će ove godine udvostručiti svoje odbrambene izdatke i steći kapacitete za kontranapade koji bi do relativno nedavno bili politički nezamislivi.
