K. MITROVICA - Sedamnaest godina je od 17. Marta 2004. – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu i Metohiji posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.
Ovaj dan obeležiće se u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici i Beogradu – kako do sada izgleda – sa organizovanijem planom aktivnosti obeležavanja nego prethodnih godina.
U severnom delu Mitrovice program pod zvaničnim nazivom „Dan kada je sve gorelo – da se ne zaboravi“ počeće u 10 časova, polaganjem venaca na spomeniku „Beli Anđeo“, poginulim Mitrovčanima toga dana – Jani Tučev i Borivoju Spasojeviću.
Nakon toga biće i održana i akademija u sali „Mitrovičkog dvora“.
U manastiru Gračanica u 11 sati počinje parastos, nakon čega se polaže cveće ispred instalacije MISSING, posvećene nestalim licima. Program podrazumeva i izložbu radova sa Likovne kolonije „Jesen u Prizrenu“ koja će početi u 11:30 sati a potom i Akademiju posvećenu martovskom pogromu. Takođe, obeležavanju će prisustvovati i direktor Кancelarije za Кosovo i Metohiju, Petar Petković.
Ovaj dan biće obeležan i u Beogradu. U Narodnom pozorištu Danu sećanja u 13 časova, prisustvovaće i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Povod – davljenje albanskih dečaka
Povod za najveće etničko čisćenje od 1999. godine bilo je davljenje trojice albanskih dečaka, 16. marta 2004, iz sela Čabra koje se graniči sa srpskim selom Zupče kod Zubinog Potoka. U kosovskim medijima optuženi su Srbi da su nesrećnu decu navodno pojurili sa psima u reku.
Portparol UNMIK policije, Derek Čepel (Dareck Chappel) je kasnije demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba, međutim, to nije zaustavilo napad ekstremnih Albanaca u Mitrovici.
Kao posebno pitanje otvorila se uloga kosovskih medija, o čemu je OEBS u Beču izdao poseban izveštaj u kojem je kritikovao „očigledan spin“, „neodgovorno i senzacionalno“ izveštavanje elektronskih medija na albanskom.
„Takođe, treba napomenuti da su mediji, posebno elektronski, pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti, nebrige i pogrešno primenili ‘patriotski’ žar. Posebno izveštavanje u veče 16. marta od strane tri glavna kosovska televizijska kanala zaslužuje najjaču moguću kritiku,“ navodi se u OEBS-ovom izveštaju.
Manastiri na udaru
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske iz aprila 2004. godine, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.
U nasilju su uništena i remek dela hrišćanske srednjevekovne umetnosti, kao što je Bogorodica Ljeviška iz XIV veka, koja je danas pod UNESCO zaštitom, manastir Devič, Saborna crkva Svetog Đorđa, sedište Raško-prizrenske eparhije, bogoslovija Sveti Kirilo i Metodije sa kojom je izgoreo i prizrenac Dragan Todorović, starosedelačka prizrenska četvrt Kaljaja, Manastir Svetog Arhangela sa tadašnjim tek obnovljenim konakom, crkva Svetog Spasa i crkva Svetog Save u Južnoj Mitrovici.
Nemiri na mostu
Više hiljada ekstremnih Albanaca narednog dana – 17. marta, krenulo je iz Južne Mitrovice ka glavnom mostu i tadašnjoj zoni poverenja, najpre paleći vozila međunarodne zajednice i rušeći pokretnu ogradu UNMIK-a, da bi potom prešli u severni deo grada i sukobili se sa Srbima koji su se brzo okupili sa severne strane mosta i potisnuli ih ka jugu.
U tadašnjim međunarodnim internim izveštajima, navedeno je da su se u delu oko zgrade opštine, mosta i parka, u Južnoj Mitrovici mogli videti građani sa automatskim oružjem, uperenim ka severnom delu grada, na koji se pucalo u više navrata, a fotografisana su i ambulantna kola koja su prevozila kamenice i oružje, doturajući ih demonstrantima oko glavnog mosta.

Mitrovica: Najmanje sedam osoba poginulo, preko 200 ranjeno
U ovim sukobima u Kosovskoj Mitrovici, ubijeno je dvoje Srba – stariji Borivoje Spasojević i majka dvoje maloletne dece – Jana Tučev. Spasojević je ubijen kao prolaznik na ulici, a Tučev dok je otvarala terasu svog stana.
Bolnički izvori u Južnoj Mitrovici potvrdili su da je u sukobima povređeno 84 Albanaca, dok je bolničko osoblje na srpskoj strani navelo da je povređeno 22-oje Srba, od kojih pet teško, te da su dve srpske žrtve ubijene snajperskim hicima.
U tadašnjem sukobu na mostu, povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR-a koji su pokušavali da zaustave nasilje.
Kasnije je potvrđeno da je u ovom nasilju najmanje sedam osoba poginulo, dok je preko 200 ranjeno. AP je tada javio da je poginulo četvoro Albanca i troje Srba.

Eskalacija nasilja
Nasilje je posebno eskaliralo u Svinjaru, Čaglavici, Lipljanu, Kosovom Polju, Obiliću, Prizrenu, Gnjilanu, i Peći. Obilić i Svinjare su tada potpuno očišćeni od srpskog stanovništva. Spaljene su kuće u Kosovom Polju, kao i kuće u jednom od tadašnjih najznačajnijih povratničkih sela – u Belom Polju. U Gnjilanu su srpske kuće spaljene takođe. Zapaljene su škole i pošte. U Obiliću je napadnuta i zapaljena škola u trenutku kada je oko tridesetak đaka imalo časove.
Narativ 1: „Nasilje organizovano“
Neposredno nakon martovskog pogroma – za srpsku stranu, odnosno martovskih nemira – za kosovsku i međunarodnu, otvorilo se upravo pitanje da li je nasilje bilo unapred pripremljeno i organizovano.
Portparol UNMIK policije, Derek Čepel, ocenio je da je nasilje imalo „stepen organizovanosti“.
I tadašnji šef UNMIK-a, Hari Holkeri, rekao je prilikom posete Obiliću, koje je stradalo u ovom nasilju – da su albanski ekstremisti imali „spreman plan za nasilje“.
Tadašnji Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, opisao je 17. Mart kao „neprihvatljivo nasilje“, „orkestrirano i organizovano od strane ekstremne frakcije u albanskoj zajednici“.
U svom izveštaju Savetu bezbednosti UN, tadašnji generalni sekretar Kofi Anan izvestio je: „Napad koji su predvodili albanski ekstremisti protiv kosovskih Srba, Roma i Aškalija je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja.“
I više drugih evropskih zvaničnika je imalo slične izjave da je akcija bila unapred pripremljena.
Narativ 2 „frustracija Albanaca“
Ubrzo nakon 17. marta, međutim, otvorilo se i pitanje „frustracije Albanaca“ usled „nerešenog statusa Kosova“.
Human Rights Watch je u svom izveštaju iz tog perioda naveo da su se mladi Albanci „osećali duboko marginalizovani i frustrirani usled nedostatka mogućnosti i stagnacije ekonomije Kosova“.
„Spontani i organizovani elementi koji stoje iza nasilja delovali su sa zajedničkim ciljem: da se oslobode preostalih etničkih Srba i drugih manjinskih zajednica na Kosovu. Nakon što je nasilje buknulo, raširilo se Kosovom sa skoro kliničkom preciznošću: posle dva dana nemira, svaka srpska, romska, ili aškalijska kuća bila je spaljena u većini onih zajednica pogođenih nasiljem, ali su susedne kuće etničkih Albanaca ostale netaknute,“ zaključuju se u ovom izveštaju.
Promena: „Standardi pre statusa“ u „Standardi i status
Iako su zapadni mejnstrim mediji izvestili da su Srbi bili žrtve, ubrzo se ubrzao proces jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koje će uslediti četiri godine kasnije. Upravo je opisana „frustracija Albanaca“ poslužila da se dotadašnja politika za Kosovo „standardi pre statusa“ zameni novom – „standardi i status“.