Institucionalna kriza na Kosovu ni danas nije pokazala znake raspleta. PDK je peti dan zaredom nastavio protestnu akciju ispred zgrade Vlade i od predsedavajućeg konstitutivne sednice Avnija Deharija ponovo zatražio da poslanike okupi već sutra u 11 časova. Ovoga puta pridružili su im se i domaći proizvođači, upozoravajući da politička blokada već ima ekonomske posledice. Istovremeno, sastanak Aljbina Kurtija i lidera LDK Ljumira Abdidžikua izazvao je otvorene kritike dela poslanika samog LDK-a, koji sumnjaju da se iza pregovora o predsedniku zapravo kupuje vreme za nove izbore. AAK, sa druge strane, razmatra još jedan uslov za podršku izboru predsednika, dok Time Kadrijaj ne isključuje nove opozicione akcije poput nedavnog gađanja Kurtija jajima. U svemu su posumnjali i da se Kurti kupao u bazenu dok su ga čekali na sastanak.

Rok koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje Skupštine istekao je 7. avgusta, a skupština još nije dobila predsednika i pet potpredsednika.

Od poslednjeg nastavka sednice, 8. avgusta, Avni Dehari nije ponovo sazvao poslanike. Podržao je stav Aljbina Kurtija da bi nova zasedanja bez prethodnog političkog dogovora bila „jalova“, dok Kurti insistira da se pre završetka konstituisanja postigne širi dogovor o budućem predsedniku Kosova.

Opozicione partije i deo pravnih stručnjaka, međutim, osporavaju takvo povezivanje dva procesa. Njihov stav je da Skupština najpre mora da bude konstituisana, a da tek potom počinje da teče rok od 60 dana za izbor predsednika. Iz „Grupe za pravne i političke studije su ranije poručili da pitanje predsednika ne može da bude opravdanje za obustavljanje ustavne obaveze sa jasno određenim rokom, dok je bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani uslovljavanje konstituisanja prethodnim dogovorom o predsedniku ocenio kao „potpuno neustavno i arbitrarno“.

PDK i AAK takođe insistiraju da se konstitutivna sednica nastavi bez dodatnih političkih uslova.

PDK traži sednicu u četvrtak u 11

PDK je danas ponovo pisao Avniju Dehariju, zahtevajući da nastavak konstitutivne sednice zakaže za četvrtak, 20. avgust, u 11 časova.

„Nekonstituisanje Skupštine u predviđenom roku već je stvorilo ozbiljnu situaciju kršenja Ustava i nepoštovanja presuda Ustavnog suda. Nepoštovanje rokova i procedura utvrđenih Poslovnikom Skupštine samo dodatno produbljuje ovu situaciju“, navodi se u pismu PDK-a.

Ovo nije prvi takav zahtev. Poslanici ove partije poslednjih dana odlaze i u skupštinsku salu tražeći nastavak sednice, dok svakog jutra protestuju i ispred zgrade Vlade u Prištini.

I jutros su akciju nastavili peti dan zaredom, blokirajući jedan od ulaza u zgradu Vlade.

Ovoga puta pridružili su im se i predstavnici domaćih proizvođača.

Abedin Ramadani, koji se bavi proizvodnjom žitarica i mlečnim sektorom, upozorio je da politička kriza dodatno opterećuje proizvođače koji se već suočavaju sa visokim troškovima, nesigurnim tržištem i konkurencijom iz uvoza.

„Kada Skupština ne funkcioniše i zemlja ostaje u blokadi, niko se ozbiljno ne bavi našim problemima. Nema rasprave o subvencijama, tržištu, zaštiti domaće proizvodnje ili politikama koje su nam potrebne da bismo opstali“, rekao je.

Kurtiju je uputio direktan poziv da omogući konstituisanje parlamenta, upozoravajući da, ukoliko se situacija nastavi, „za mnoge domaće proizvođače bankrot postaje realna opasnost“.

Sekretarka PDK-a Vljora Čitaku poručila je da Skupština „nije vlasništvo poslanika, već građana“, navodeći da je to mesto na kojem treba da se govori o problemima lekara, nastavnika, poljoprivrednika, proizvođača, policajaca, vojnika, studenata i drugih građana.

„Skupština nije skupština poslanika. Skupština je skupštia građana“, poručila je Čitaku.

Osvrnula se i na to što se današnjoj akciji PDK-a pridružila grupa domaćih proizvođača.

„To su ljudi koji rade, proizvode, otvaraju radna mesta i održavaju našu ekonomiju. Podelili su sa nama brojne izazove sa kojima se suočavaju i svoje opravdane zahteve“, navela je.

Zaključila je da Skupština „mora da čuje te glasove“, jer, kako je poručila, „politika ima smisla samo kada služi građaninu“.

Dok su poslanici PDK-a ujutru čekali ispred zgrade Vlade, Ganimete Musljiju je tvrdila da je Kurti u to vreme bio na bazenu u Banji kod Mališeva.

„Danas u 7.30, dok smo ga čekali ispred kancelarija Vlade, poslanik Aljbin Kurti uživao je zajedno sa svojim partijskim kolegama Ganijem Krasnićijem i Valjonom Hotijem na bazenu u Banji kod Mališeva“, napisala je Musljiju.

Ona je tvrdila i da je Kurti bio okružen velikim brojem pripadnika obezbeđenja.

„Mi smo čekali ispred Vlade. On je plivao, okružen vojskom obezbeđenja, daleko od buke prestonice“, navela je, ocenjujući da to pokazuje odnos vlasti prema građanima.

Posle sastanka Kurti–Abdidžiku, kritike iz samog LDK-a

Dok PDK i AAK odbijaju razgovore sa Kurtijem, lider LDK Ljumir Abdidžiku sastao se juče sa predsednikom Samoopredeljenja.

Razgovarali su oko tri sata o mogućem dogovoru za budućeg predsednika, odnosno o profilu i kriterijumima koje bi konsenzualni kandidat trebalo da ispuni. Konkretno ime nisu objavili, a obojica su nakon sastanka govorila o spremnosti da razgovore nastave.

Takav pristup, međutim, nije naišao na jedinstvenu podršku unutar LDK-a.

Hikmete Bajrami je danas otvoreno postavila pitanje da li Kurti uopšte pokušava da izbegne nove izbore.

„Sada kažu: ‘Ne konstituišemo Skupštinu bez dogovora o predsedniku, jer ako nema dogovora, zemlja ide na izbore’. Ali ako ne konstituišete Skupštinu, zemlja opet ide na izbore. Onda, šta pokušavate da izbegnete?“, upitala je.

Ona je potom poručila da građani imaju pravo da pitaju:

„Šta hoće Aljbin Kurti? Zašto stalno gura zemlju ka izborima? Kome koristi Kosovo bez funkcionalne Skupštine i legitimnih institucija?“

Slične rezerve izneo je i Armend Zemaj, koji je doveo u pitanje kriterijume koje Kurti sada postavlja za budućeg predsednika.

Avdulah Hoti otišao je još dalje, ocenjujući da je čitav proces formiranja novih institucija ušao u „neustavan teren“ i da će i odluke sadašnje vlade biti osporive.

Arben Gaši je, komentarišući jučerašnji sastanak Kurtija i Abdidžikua, bio ironičan: „Tresla se gora, rodio se miš.“

Deo poslanika koji su danas kritikovali proces pripada, kako je danas podsetila Koha, grupi unutar LDK-a koja je krajem jula pokušala da kroz vanrednu skupštinu stranke smeni Abdidžikua, ali ta inicijativa nije uspela.

Prema oceni politikološkinje Ljeonore Bajrami, upravo te podele znače da eventualni dogovor Kurtija i Abdižikua još ne bi automatski garantovao podršku poslaničkog kluba LDK-a.

AAK razmatra i sedmi uslov – ukidanje Zakona o državljanstvu

AAK je danas takođe pojačao pritisak.

Time Kadrijaj i Burim Ramadani održali su konferenciju u holu Skupštine, na kojoj su kritikovali Samoopredeljenje zbog, kako tvrde, ustavnih, zakonskih i finansijskih prekršaja.

Kadrijaj je kazala da u AAK-u razmatraju da postojećih šest uslova za podršku izboru predsednika dopune i sedmim – ukidanjem Zakona o državljanstvu.

„Razgovarali smo sa kolegama iz Alijanse, možda bi bilo dobro da dodamo još jedan uslov, da se ukine Zakon o državljanstvu Kosova. To je zakon koji šteti Kosovu“, rekla je.

AAK već traži prihvatanje američkog gasnog projekta, pokretanje procedure za novu termoelektranu na ugalj, podizanje praga PDV-a, poreske olakšice za obrađivano zemljište, puno finansiranje zaustavljenih putnih i kapitalnih projekata i između 800 miliona i milijardu evra kapitalnih ulaganja za Prištinu.

Kadrijaj ne isključuje nove akcije – ni nova jaja

Time Kadrijaj danas se ponovo osvrnula i na događaj od 8. avgusta, kada je u skupštinskoj sali jajima gađala Aljbina Kurtija nakon što je zatražio dodatno vreme za političke pregovore.

Ona tvrdi da je akcija bila „potpuno spontana“ i simbolična, a da Samoopredeljenje sada taj događaj koristi kao izgovor za izostanak sa sednice.

Na pitanje o mogućim budućim akcijama nije isključila ponavljanje sličnih poteza.

„Dok god bude kršenja Ustava, sigurno ćemo možda razmišljati o nekoj opozicionoj akciji“, kazala je.

Kadrijaj je kritikovala i jučerašnji razgovor Kurtija i Abdidžikua, zahtevajući veću transparentnost o tome šta se tokom tročasovnog sastanka pregovaralo.

Ramadani: 463 politički imenovanih, skoro pola miliona evra mesečno

Burim Ramadani iz AAK-a izneo je danas i optužbe na račun političkih imenovanja u vladi.

Prema njegovim tvrdnjama, pre izbora 7. juna u vladinim institucijama angažovana su 463 politička imenovana lica – među njima savetnici i vozači – čije plate, kako tvrdi, mesečno koštaju oko 486.000 evra, ne računajući druge troškove.

Ramadani tvrdi da su njihova imenovanja bila zakonita pre izbora, ali da je njihov trenutni status sporan zbog toga što su pojedini ministri u međuvremenu položili poslaničku zakletvu.

Pozvao je tužilaštvo da pokrene istragu.

Predsednik tek posle Skupštine – ali upravo je predsednik postao uslov za Skupštinu

U središtu krize tako ostaje svojevrstan politički krug.

Skupština još nije konstituisana, a tek izborom predsednika i pet potpredsednika počeo bi da teče ustavni rok od 60 dana za izbor novog predsednika Kosova.

Kurti, međutim, insistira da politički dogovor o budućem predsedniku treba postići pre završetka konstituisanja Skupštine, obrazlažući to rizikom da zemlja ubrzo ponovo ode na izbore.

PDK i AAK insistiraju na obrnutom redosledu – prvo konstituisati Skupštinu, a zatim pregovarati o narednim institucijama.

LDK je jedini od većih opozicionih blokova koji trenutno razgovara sa Kurtijem, ali današnje reakcije iz same ove stranke pokazuju da ni eventualni dogovor dvojice lidera još ne znači da je izlazak iz političke blokade obezbeđen.