Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović i advokat Rodoljub Šabić ocenili su u Novom danu da je reakcija pravosudnih organa, nakon usvajanja takozvanih "Mrdićevih zakona", bila "mlaka". Pitanje je, kažu naši sagovornici, kako opšte nezadovoljstvo artikulisati na željeni način, kao i da se nalazimo "u poslednjoj i završnoj fazi razgradnje pravne države".
Na pitanje da li država uređuje pravosuđe, advokat Šabić kaže da je reč samo o jednom od simptoma potpuno neprihvatljivog stanja u kome se društvo našlo.
"Ovom zemljom se upravlja na način koji asocira na 18. ili 19. stoleće", dodaje.
Većina ljudi je, kaže, svesna problema sa kojima smo suočeni, te da nije stvar u percepciji, već je pitanje kako to nezadovoljstvo artikulisati na željeni način.
"Postoji ogroman raskol između normativnog i stvarnog. Zemljom se ne upravlja u skladu s Ustavom i zakonima, nego u skladu s voljom ili samovoljom i većina ljudi toga jeste svesna jer je to surova realnost. To je nemoguće da ne vidite. Druga stvar je što ne postoje još uvek mehanizmi koji bi to nezadovoljstvo mogli da artikulišu i zbog toga su ti otpori parcijalni. Čas advokatski, čas sudski, čas tužilački, čas studentski - koji je u poslednje vreme bio najmasovniji i dao najviše efekta", navodi.
Pored opšteg velikog nezadovoljstva kod građana, što pokazuju i istraživanja, navodi da je vlast u punoj kampanji - već se penzionerima dele besplatna banjska lečenja.
"Imamo potpunu razgradnju pravne države"
Vladimir Prijović smatra da je situacija u pravosuđu takva da prisustvujemo "poslednjoj i završnoj fazi razgradnje pravne države".
"Lekari bi rekli "terminalna faza bolesti" i ja bih tako nazvao ovo što se dešava u poslednje vreme. Ovi takozvani, pežorativno nazvani "Mrdićevi zakoni", samo potvrđuju da mi ne možemo govoriti na nekakvom hibridnom režimu, možda ni autokratskom, ovo već postaje jedna diktatura. Diktatura jednog čoveka koji ima različite tastere, koje pritiska po potrebi. Naš resorni ministar, na primer, ministar pravde dopušta da se mimo njega usvoji izmena pet zakona iz oblasti pravosuđa, dakle, iz njegovog resora. I nema nikakav problem sa tim. Imamo novog predsednika Ustavnog suda, kome iako je profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu, nije problem da izađe u javnost i da direktno krši Ustav i da ga tumači u skladu sa voljom jednog koji odlučuje o svemu u ovoj zemlji. Dakle, mi imamo sijaset ljudi koji su bukvalno tasteri koji treba da se pritisnu po potrebi, volji, želji jednog čoveka", objašnjava.
Najbolji primer toga kako se ponaša predsednik zemlje, kaže, jeste sednica Vlade održana 25. januara.
Ocenjuje da na dalu imamo potpunu razgradnju pravne države.
"Mislim da Tužilaštvo za organizovani kriminal na prvo mesto mora da izađe u javnost, ne saopštenjima, nego da se pojavi u medijima. Mislim da nije dovoljno građanima objašnjeno da zapravo tužilac za organizovani kriminal, onog momenta kad je pokucao na vrata ministara i najviših državnih funkcionera, tog momenta su oni njemu zaključali vrata", objašnjava Prijović.
Šabić navodi da to što se dešava je potpuna negacija pravne države, zakoni su već doneti i jasno je "da smo u jednoj paradoksalnoj situaciji kojoj se moramo suprotstaviti, jer to je bukvalno pitanje opstanka".
Oba sagovornika su saglasna da je reakcija pravosudnih organa bila mlaka.
Prijović dodaje da tužioci i sudije konačno moraju da izađu iz zone komfora i preduzmu konkretne akcije.
"Ovo nije pitanje, ni samo Advokatske komore Beograda, ovo je pitanje od opšteg značaja. Nisam siguran da je bilo koja partikularna akcija, kao što je organizovana, recimo, juče u Novom Sadu, nije pokazala pravi značaj, pravi domet, prave mogućnosti pravosuđa da se odupre ovom bezakonju", zaključuje.
