Godinu 2025. obeležio je dubok raskorak između političkih poruka iz Beograda i Prištine i stvarnih procesa na međunarodnoj i unutrašnjoj političkoj sceni.
Početkom sada već protekle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, po drugi put u kratkom razmaku, najavio je nova povlačenja priznanja Kosova, tvrdeći da će dve zemlje „sa divnih kontinenata“ i „veće od Srbije“ povući priznanje, čime bi broj država koje su to već učinile prešao 28. Na prvi pogled, ovo je delovalo kao nastavak dugogodišnje kampanje Beograda o otpriznanju Kosova. U stvarnosti, ostao je samo retorički okvir – u 2025. nije bilo nikakve konkretne potvrde. Naprotiv.
Iako je Vučić tokom godine nekoliko puta ponovio da će „uskoro“ uslediti nova otpriznavanja, do toga nije došlo. Umesto toga, Kosovo je, nakon višegodišnje stagnacije, pa čak i procesa povlačenja priznanja, tokom jedne godine dobilo četiri nova međunarodna priznanja – od Bahama, Sirije, Sudana i Kenije.
Ovaj niz priznanja predstavljao je značajan diplomatski pomak za Prištinu, ali istovremeno je snažno kontrirao narativu koji je Beograd gradio prethodnih godina.
Istovremeno, predsednik Srbije uveo je novu praksu u svojoj političkoj komunikaciji: Kosovo je u javnim nastupima spominjao sve ređe. Tema koja je decenijama dominirala gotovo svakim njegovim obraćanjem praktično je iščezla iz političke agende.
Sa druge strane linije – granice za jedne, administrativna linija za druge – kosovski premijer Aljbin Kurti ušao je u 2025. sa izrazito samouverenom porukom: „Ovaj vek pripada Albancima, ova decenija Samoopredeljenju“. Tu rečenicu pratile su i poruke o „novoj eri kosovske države“, koje je Kurti ponovio više puta u javnim obraćanjima, uključujući i završnicu 2024. godine, kada je isticao da je Kosovo postiglo „značajne rezultate u izgradnji jače i međunarodno priznatije zemlje“.
Poruke su bile uvertira za redovne izbore za skupštinu, održane 9. februara, na kojima je Samoopredeljenje ponovo odnelo pobedu. Međutim, i pored izbornog uspeha, Kurti nije uspeo da formira novu vladu, čime je politička kriza produžena, a institucionalni vakuum postao jedno od ključnih obeležja godine.
Kosovo je tako 2025. završilo u gotovo istom političkom stanju u kojem ju je i započelo – sa vladom u tehničkom mandatu i otvorenim pitanjem nove parlamentarne većine. Ova produžena kriza, koja je samo unekoliko podsećala na slične zastoje 2014. i 2020. godine, dovela je do blokade ključnih reformi, uključujući one vezane za vladavinu prava i integraciju srpske zajednice, što je Evropska unija eksplicitno istakla u svojim izveštajima o napretku Kosova.
Ipak, Kurti je godinu završio i izbornom potvrdom svoje političke dominacije. Na vanrednim izborima 28. decembra, posle dva kruga lokalnih izbora u oktobru i novembru, Samoopredeljenje je ostvarilo znatno ubedljiviju pobedu nego na početku godine – sa gotovo 51 odsto osvojenih glasova, blizu pola miliona birača, što je za skoro 100.000 glasova više nego ranije i ujedno najveći broj glasova koji je jedna politička opcija ikada osvojila na Kosovu.
Time je Kurti ispunio i simbolično obećanje iz slogana kampanje sa početka 2025, dok institucionalna kriza istovremeno i dalje ostaje nerešena. Ovaj dualizam – izborni trijumf sa jedne strane i institucionalna blokada sa druge – jasno ilustruje duboku polarizaciju političke scene unutar albanskih političkih partija, podiže populizam do tačke obaveznog mejnstrima i dalje održava plodno tle razdora između srpskog i albanskog naroda.
Godina kroz oči čitalaca: najznačajnije vesti KoSSev-a
U godini u kojoj su politički procesi balansirali između simboličkih poruka i institucionalnih zastoja, čitaoci KoSSev-a najviše su pažnje posvetili temama koje direktno otvaraju pitanja identiteta, političke odgovornosti i odnosa prema Kosovu. Tri najčitanije vesti se nisu samo izdvojile po čitanosti, već su i odrazile širi kontekst regionalnih tenzija, gde se svakodnevni život prepliće sa simboličkim i političkim sukobima, kao i spomenutu dalju antagonizaciju Srba i Albanaca.
Najčitaniji tekst godine, sa 87.583 pregleda, objavljen je u oktobru, uoči meča kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026, Srbija–Albanija u Leskovcu. Povod je bio transparent albanske navijačke grupe „Plisat“, razvijen tokom utakmice između Prištine i Balkana, na kojem je Leskovac prikazan kao albanska teritorija, što je u skladu sa idejom tzv. Velike ili etničke Albanije.
Kako je Koha zabeležila u tekstu sa originalnim naslovom „U Srbiji boli predstavljanje Leskovca kao albanske zemlje od strane ‘Plisa“, poruka je izazvala snažne reakcije kod Srba među kojima je ocenjena kao otvorena provokacija, posebno u kontekstu predstojeće utakmice dve reprezentacije.
Iako je sportskim fanovima jasno bilo da se na njihovo zaprepašćenje utakmica iz Beograda izmešta u Leskovac, kako se ne bi čulo pogrdno skandiranje srpskom predsedniku, nadležni su imali elegantni izgovor: U pitanju je bezbednost. Težak poraz pretrpela je reprezentacija Srbije, Rej Manaj u nadoknadi prvog poluvremena dao je domaćinima gol, koji su Albanci proslavljali gotovo kao pobedu sa bojnog polja.
Hirurg Dugalić: Javno se odričem kolega koje su pustile da Vučić uđe na intenzivnu negu
Drugi najčitaniji tekst godine, sa 68.486 pregleda, objavljen je u martu, a odnosio se na javnu izjavu profesora Medicinskog fakulteta i hirurga Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Vladimira Dugalića. Povod za njegov istup bila je poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića pacijentima iz Severne Makedonije koji su, nakon teške nesreće u Kočanima, prebačeni na lečenje u Srbiju.
Nakon tragičnog događaja u Kočanima, u kojem je više desetia ljudi teško povređeno i preminulo, Srbija je prihvatila više pacijenata na lečenje. Pacijenti su smešteni u jedinice intenzivne nege u beogradskim zdravstvenim ustanovama. Upravo tu je nastao spor: Vučićeva poseta odeljenju intenzivne nege, uz prisustvo kamera i medija, kod pacijenata sa teškim opekotinama, izazvala je burne reakcije u delu stručne javnosti.
Dugalić je izjavio da je reč o „sramnoj političkoj propagandi“, ocenjujući da je dozvoljavanje ulaska političara na intenzivnu negu grubo kršenje medicinske etike, profesionalnih standarda i prava pacijenata.
Profesor Vladimir Dugalić, jedan od najuglednijih srpskih hirurga, profesor Medicinskog fakulteta i nekadašnji načelnik Drugog odeljenja Prve hirurške klinike na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), tokom 2025. postao je prominentna javna ličnost zbog oštrih kritika rukovodstva zdravstva i političkih aktera u Srbiji. Osim osude ulaska predsednika Srbije u intenzivnu negu da se slika sa teško povređenim pacijentima iz Kočanam podržao je javno i studentske proteste. Njegove kritike imale su i posledice po njegov položaj – Dugalić je smenjen sa mesta načelnika odeljenja. Tokom godine pravosudni postupci su se razvijali oko njegove smene – sud je utvrdio da je smena bila nezakonita, a Dugalić je nastojao da se vrati na svoje radno mesto dok se KCS opirao punom izvršenju te odluke. Krajem 2025. došlo je i do otkaza njegovom ugovoru o radu, pošto je odbio da potpiše nezakoniti aneks, nakon čega je najavio da bi mogao da nastavi karijeru van državnih institucija dok se „režim ne promeni“.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije osudilo priznanje Kosova od strane Bahama
Treći najčitaniji tekst godine, sa 49.180 čitanja, objavljen je u decembru, i to na Nikoljdan, nakon što je kosovska predsednica Vjosa Osmani saopštila da su Bahami priznali nezavisnost Kosova i uspostavili diplomatske odnose sa Prištinom. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije reagovalo je oštrim saopštenjem, ocenjujući odluku Bahama kao kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Iako je MSP najavio da će koristiti „sva raspoloživa sredstva“ za zaštitu državnih i nacionalnih interesa, u saopštenju nisu precizirani konkretni potezi, već je fokus stavljen na osudu priznanja i poziv Bahamima da preispitaju svoju odluku.
Vest je dodatno dobila na težini jer je priznanje Bahama bilo deo šireg talasa novih priznanja Kosova tokom godine, posle višegodišje pauze.
Iako je Kosovo u suštini izmešteno iz fokusa srpske javnosti tokom 2025, činjenica da je tekst sa reakcijom srpske vlasti postao treći najčitaniji na KoSSev-u, da je objavljen krajem godine, i to na Nikoljdan – kada, kako se kaže, pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a pola ide na slavu – pokazuje da čitaoce ovog portala i dalje zanima politika Srbije po pitanju Kosova.
Najčitaniji tekstovi po mesecima
Na samom terenu proteklu godinu, uz četiri izborna ciklusa, obeležilo je i dalje utvrđivanje vlasti Samoopredeljenja na Severu, preko nastavka zatvaranja srpskih institucija, te akcija opštinskih i policijskih vlasti.
Statistika čitanosti ovih tekstova se odnosi samo na mesečni nivo, a ne na godišnji.
Januar: Ode i zastava
Sa zgrade Multimedijalnog centra uklonjena najveća srpska zastava (23.448)
Kada je 17. januara 2025. KoSSev zabeležio da je sa zgrade Multimedijalnog centra u severnom delu Kosovske Mitrovice uklonjena velika državna zastava Srbije, a da je na njenom mestu postavljena znatno manja zastava Srpske pravoslavne crkve, čiji se hram nalazi u neposrednoj blizini, taj potez u lokalnoj javnosti nije doživljen kao izolovan incident. Naprotiv, bio je shvaćen kao logičan nastavak višemesečnog talasa zatvaranja institucija koje su funkcionisale u sistemu Republike Srbije, kao i postepenog uklanjanja simbola srpske državnosti na Kosovu, posebno na severu.
Velika srpska zastava postavljena je 2022. godine, uoči dolaska tadašnje predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić u Kosovsku Mitrovicu, i u međuvremenu je postala jedan od najuočljivijih vizuelnih znakova prisustva države Srbije u urbanom prostoru grada. Multimedijalni centar, objekat površine oko 3.000 kvadratnih metara, otvoren je 27. juna 2022. godine, uoči Vidovdana, deklarisan kao mesto okupljanja mladih i razvojnih sadržaja u oblasti tehnologije, digitalizacije i kulture.
Međutim, tokom januara 2025. centar je počeo da se prazni — radnicima je rečeno da više ne dolaze na posao, kako su iz brojnih nezvaničnih izvora potvrdili lokalni sagovornici, a građani su svedočili da jedna po jedna institucija, od biblioteke do muzeja, prestaje da funkcioniše. Ovo je bio samo deo četvorogodišnjeg talasa zatvaranja srpskih institucija, čiji broj je danas dostigao oko stotinjak službi.
Zbog snažnog simboličkog naboja i političkog konteksta, tekst o uklanjanju zastave bio je najčitaniji na KoSSev-u u januaru 2025. godine, sa 23.448 čitalaca koji su ga pročitali na sajtu.
Februar: Međunarodna arena na ‘domaći’ način
U februaru 2025. godine pažnja čitalaca KoSSev-a bila je u velikoj meri usmerena na odnos Sjedinjenih Američkih Država i zapadnih saveznika prema Kosovu, ali i na način na koji se unutrašnje političke tenzije u Srbiji reflektuju na međunarodnoj sceni.
Najčitaniji tekstovi tog meseca ticali su se upravo spoljnih poruka, bezbednosnih upozorenja i političkih interpretacija koje prevazilaze lokalni okvir.
Zamrzavanje američke pomoći, smanjenje vojnog prisustva na Kosovu imalo bi veće posledice (24.614 čitalaca)
Jedna od najčitanijih vesti u februaru bila je ona u kojoj je KoSSev preneo prevod teksta Kohe, o odluci Sjedinjenih Američkih Država da na 90 dana zamrznu deo finansijske pomoći Kosovu, uz upozorenje da bi eventualno smanjenje američkog vojnog prisustva moglo imati ozbiljne posledice.
Vest je objavljena u trenutku pojačanih tenzija između Prištine i zapadnih saveznika, izazvanih nizom jednostranih poteza kosovskih vlasti, posebno na severu Kosova. U tekstu je navedeno da se ova odluka odnosi na deo američke pomoći namenjene Kosovu, kao i da je poruka Vašingtona povezana sa bezbednosnim pitanjima i potrebom za koordinacijom sa međunarodnim partnerima.
Koha je ukazala da bi eventualno smanjenje vojnog prisustva SAD imalo šire bezbednosne implikacije, što je ovu vest učinilo posebno relevantnom u kontekstu stabilnosti na Kosovu.
Tadić: Srpska delegacija u Minhenu potura da iza protesta stoje ruske službe (20.456 čitalaca)
Paralelno sa ovom temom, značajnu pažnju čitalaca privukla je i izjava bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, data povodom navoda da je srpska delegacija na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji proteste u Srbiji predstavljala kao aktivnosti iza kojih stoje ruske službe.
Tadić je naveo da je takva interpretacija protesta netačna i politički motivisana, ističući da se time unutrašnje nezadovoljstvo u Srbiji pokušava objasniti spoljnim uticajem. On je upozorio da se na ovaj način protesti delegitimišu pred međunarodnom javnošću i da se šalje pogrešna slika o razlozima građanskog nezadovoljstva u Srbiji.
Ova vest je u februaru čitana u kontekstu pokušaja Srbije da kroz bezbednosni diskurs, razumljiv zapadnim forumima, objasni unutrašnje političke prilike, ali i kao svedočanstvo o razlikama unutar političke elite u tumačenju protesta i njihove međunarodne percepcije.
Tadićeva kritika paralelna je sa sličnim debatama tokom protesta 2019. godine protiv Rio Tinta, gde se takođe optužbe za strani uticaj koristile za diskreditaciju domaćeg nezadovoljstva.
U celini, februar 2025. na KoSSev-u obeležile su vesti sa međunarodnog i bezbednosnog aspekta, fokusirane na spoljne poruke i njihov uticaj na domaći politički narativ. Kombinacija spoljnog pritiska na Kosovo i pokušaja Srbije da kroz bezbednosni diskurs, prijemčiv za zapadne uši, objasni unutrašnje nezadovoljstvo dala je februaru snažan spoljnopolitički okvir. Čitaoci su u ovom preseku prepoznali širu sliku regionalne nestabilnosti i međunarodnih odnosa, što objašnjava visoku čitanost tekstova.
Mart: Svakodnevica pod barijerama i sloboda kretanja kao ključna tema
Kilometarska kolona na Jarinju (32.718)
Mart 2025. na KoSSev-u obeležila je vest o slobodi kretanja, ovog puta kroz svakodnevno iskustvo građana na terenu. Kilometarska kolona vozila na administrativnom prelazu Jarinje brzo je postala najčitanija vest u mesecu, jer je jasno pokazala kako političke odluke i administrativne mere direktno utiču na živote ljudi.
Višesatna čekanja, nervoza putnika i duga kolona automobila podsetnici su da su prelazi – za jedne granični, za druge deklarativni – i dalje jedno od najosetljivijih mesta u odnosima Beograda i Prištine. Za mnoge koji svakodnevno prelaze Jarinje, Brnjak ili Merdare zbog posla, zdravstvenih razloga ili porodičnih obaveza, ovakve situacije deo su rutine.
Vest je istovremeno informacija o zastoju u saobraćaju i simbol šireg problema nenormalizovanog života Srba na Kosovu. Čitaoci KoSSev-a prepoznali su u njoj sopstvenu svakodnevicu – čekanje, neizvesnost i osećaj da su građani često taoci političkih procesa. Zbog toga je martovska kolona na Jarinju dominirala čitanošću u 2025. godini.
Reporteri: Sud izdao nalog da se Kurti pojavi 4. marta na saslušanju u Specijalnom tužilaštvu (32.314)
Krajem februara, vest portala iz Prištine „Reporteri“ da je sud izdao nalog da se kosovski premijer Aljbin Kurti 4. marta pojavi na saslušanju u Specijalnom tužilaštvu brzo je privukla veliku pažnju i naše čitalačke publike. Razlog nije bio samo u činjenici da je reč o aktuelnom premijeru, već i u kontekstu predmeta koji se odnosi na dešavanja u Banjskoj.
Prema navodima Reportera, sudski nalog izdat je nakon što se Kurti prethodno nije odazvao pozivu tužilaštva, i to na zahtev Specijalnog tužilaštva Kosova. Iako je premijer ranije poručivao da je spreman da bude saslušan, insistirao je da se to učini u njegovoj kancelariji, dok je tužilaštvo zahtevalo dolazak u svoje prostorije.
Ovaj spor ponovo je otvorio pitanje odnosa, moglo bi se reći i sukoba izvršne i pravosudne vlasti na Kosovu. Podsećajući na slične slučajeve iz 2022. godine, vest je čitana i kao signal političkih tenzija, pritisaka i optužbi za mešanje u rad pravosuđa, zbog čega je i zauzela važno mesto među najčitanijim februarskim tekstovima na KoSSev-u.
April: Zatvaranje institucija, međunarodne reakcije i linije političkog sukoba
Nemačka ambasada: Naglo zatvaranje institucija neprihvatljivo, prikupljamo dodatne informacije (38.950)
April 2025. na KoSSev-u obeležio je nastavak koordinisanih poteza kosovskih vlasti na terenu, koji su se direktno odrazili na svakodnevni život srpske zajednice i istovremeno izazvali donekle vidljive reakcije međunarodnih aktera. U fokusu čitalaca bilo je zatvaranje srpskih institucija.
Kada je KoSSev 25. aprila izvestio o stavu Nemačke ambasade u Prištini da je „naglo zatvaranje institucija koje pružaju osnovne socijalne usluge neprihvatljivo“, vest je odmah postala najčitanija u aprilu. Povod su bile policijske akcije u Leposaviću i Štrpcu, tokom kojih su zatvorene ili plombirane institucije Republike Srbije, uključujući Zavod za zdravstveno osiguranje, PIO fond, Zavod za zapošljavanje i preduzeće „Kopaonik put“.
Dok su kosovske vlasti ove objekte označavale kao „paralelne i nelegalne institucije“, Srpska lista i Kancelarija za KiM tvrdile su da je reč o grubom kršenju postojećih sporazuma i direktnom udaru na egzistencijalna prava Srba. U tom sukobu narativa, reakcija Nemačke dobila je dodatnu medijsku težinu.
Dva dana kasnije oglasio se i OEBS, upozoravajući da ometanje pristupa osnovnim socijalnim uslugama, bez održivih alternativa, nesrazmerno pogađa nevećinske zajednice i nosi rizik eskalacije tenzija.
Vučić najavio novi zakon – država će davati novac privatnim fakultetima: Srušićemo monopol državnih (22.478)
Paralelno sa dešavanjima na Kosovu, u aprilu je pažnju čitalaca KoSSev-a privukla i vest iz Beograda, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio novi zakon kojim bi država počela da finansira privatne fakultete. Iako se tema neposredno ne odnosi na Kosovo, čitana je kao deo šireg procesa preoblikovanja obrazovnog sistema i političkog uticaja na visoko obrazovanje.
Najava o „rušenju monopola državnih fakulteta“ otvorila je pitanja autonomije univerziteta, uvođenja tržišne logike u obrazovanje i dugoročnih posledica po javni sektor. U kontekstu već postojećih pritisaka na akademsku zajednicu u Srbiji, vest je tumačena ne samo kao reformska ili ekonomska mera, već i kao signal promene odnosa vlasti prema institucijama koje tradicionalno imaju visok stepen nezavisnosti.
U zbiru, april 2025. na KoSSev-u pokazao je kako se ključne političke odluke – bilo da dolaze iz Prištine ili Beograda – neposredno prelamaju preko svakodnevnog života građana i institucija. Upravo u tom spoju terenskih događaja i šire političke slike čitaoci su prepoznali razloge za pojačano interesovanje, potvrđujući da pitanja institucionalnog opstanka, prava i autonomije ostaju među najosetljivijim temama na Kosovu.
Maj: Srbi u Kosovskoj policiji i veterani OVK protiv Specijalnog suda
Maj 2025. na KoSSev-u obeležile su teme bezbednosti i institucionalne kontrole, posebno u kontekstu sastava Kosovske policije i odnosa vlasti prema međunarodnoj pravdi. Jedna od najčitanijih vesti odnosila se na izjavu kosovskog ministra unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalja Svečlje, prema kojoj je na poslednjim konkursima Kosovske policije zaposleno 210 novih pripadnika iz srpske zajednice, dok u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa nije primljen nijedan Albanac.
Svečlja je naveo da Srbi i ostale nevećinske zajednice čine oko 10 odsto zaposlenih u Kosovskoj policiji, pri čemu više od polovine tog broja čine Srbi. Precizirao je i da je u severnom regionu primljeno skoro 120 novih policijskih službenika, od kojih je 79 srpske nacionalnosti, što se uklapa u politiku tzv. reciprociteta koju zagovara Pokret Samoopredeljenje i u širi kontekst raskida sa uticajem Srbije na kosovske institucije.
Vest je čitana i u svetlu događaja s kraja 2022. godine, kada su Srbi masovno napustili kosovske institucije, uključujući policiju, uz poruku „Dosta je bilo“ i simbolično skidanje policijskih košulja pred kamerama.
U međuvremenu, zahtevi za povratak nisu ispunjeni. Kosovske vlasti da nema povratka starog kadra i nastoje da ih zamene novim. Istovremeno, oko 800 albanskih policajaca, zajedno sa specijalnim jedinicama, angažovano je na severu Kosova, što je premijer Aljbin Kurti više puta isticao. Paralelno, Kosovo se poziva na mere iz 2021. godine u Preševskoj dolini, potvrđujući ciklus recipročnih poteza u regionu.
Druga visoko rangirana vest u maju 2025. odnosila se na pismo „veterana Oslobodilačke vojske Kosova“ upućeno komesaru Saveta Evrope za ljudska prava Majklu O’Flahertiju. U pismu su se veterani osvrnuli na rad Specijalizovanih veća u Hagu, navodeći da sud, po njihovom mišljenju, „liči na inkviziciju“.
Kako je preneto, veterani su naveli da kroz produžene pritvore, proceduralne zloupotrebe, ograničavanje prava odbrane i ignorisanje institucije kosovskog Ombudsmana, Specijalizovana veća „gube karakter pravosudne institucije zasnovane na evropskim vrednostima“.
U pismu su naglasili da se optuženi tretiraju na način koji, prema njihovoj oceni, narušava pretpostavku nevinosti i osnovna ljudska prava. Ovaj tekst je u maju bio je uvod u kasniju medijsku reaktuelizaciju teme Specijalnog suda, koja će se intenzivirati od jeseni 2025. godine, sa početkom izvođenja svedoka odbrane u predmetima protiv Hašima Tačija i drugih optuženih, kao i sa serijom protesta organizovanih širom Evrope i u mestima u kojima živi albanska dijaspora.
Jun: Međuetnički sporovi?
Priština traži pojašnjenje zvaničnog Beograda o pritvaranju bivšeg specijalca (40.161)
Jedna od najzapaženijih vesti u junu 2025. godine objavljena je 9. juna, kada je KoSSev izvestio da je Arbnor Spahiju, bivši pripadnik Specijalne jedinice Kosovske policije, uhapšen 7. juna na graničnom prelazu Horgoš. Spahiju je priveden dok je autobusom sa porodicom putovao iz Austrije ka Kosovu, a hapšenje su sprovele vlasti Srbije.
Prema navodima srpskih pravosudnih organa, Spahiju je osumnjičen za teško ubistvo u vezi sa oružanim napadom na policiju u Banjskoj iz septembra 2023. godine. Viši sud u Subotici mu je 10. juna odredio pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bekstva i mogućeg uticaja na svedoke, dok je njegov advokat Arijanit Koči saopštio da je Spahiju prebačen iz pritvora u Kanjiži u Suboticu radi saslušanja.
Slučaj je već 11. juna dobio međunarodnu dimenziju – Kosovo je zvanično zatražilo njegovo puštanje na slobodu, dok je Evropska unija poručila da „pomno prati“ razvoj događaja. Spahiju je u pritvoru proveo više od pet meseci, a istragu je vodilo Više javno tužilaštvo u Subotici, sve do 23. novembra 2025. godine, kada je sud u Srbiji obustavio istragu zbog nedostatka dokaza i pustio ga na slobodu.
Njegov povratak na Kosovo ispraćen je značajnim interesovanjem albanske javnosti i simboličnim i trijumfalnim dočecima, dok je u srpskim medijima ovaj slučaj prošao bez većeg odjeka, dodatno osvetljavajući razliku u narativima dve strane.
Aleksandar Perić: Albanac koji se predstavio kao pripadnik OVK nije dozvolio da vratimo spomen ploču (18.239)
Druga visoko čitana vest u junu objavljena je 22. juna 2025. godine, a odnosila se na incident u Gračanici, gde porodici Perić nije dozvoljeno da vrati spomen-ploču devojčici Biljani Perić, stradaloj pre trideset godina u saobraćajnoj nesreći.
Prema navodima iz teksta, Albanac koji se predstavio kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova uklonio je spomen-obeležje sa imanja koje je u međuvremenu kupio, u blizini mesta na kojem je ploča bila postavljena, a potom sprečio porodicu da je ponovo vrati na prvobitnu lokaciju.
Ovaj incident otvorio je pitanja o pravu na sećanje, zaštiti spomen-obeležja i položaju srpskih porodica u svakodnevnom životu na Kosovu, ali i o granicama tolerancije u lokalnim zajednicama. Slučaj se uklapa u širi obrazac etničkih tenzija koje se, i decenijama nakon rata, manifestuju kroz odnos prema memorijalima i simbolima stradanja, podsećajući na brojne slučajeve vandalizma nad spomenicima zabeležene tokom devedesetih i u godinama koje su usledile.
Među najčitanijim tekstovima u junu bila je i vest objavljena 19. juna 2025. godine, u kojoj je doc. dr Jugoslav Gašić, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, upozorio na pritiske na zaposlene i neizvesnu budućnost ove institucije. Gašić je naveo da se Univerzitet nalazi pred egzistencijalnom pretnjom, ukazujući na dugotrajne političke pritiske, pravnu nesigurnost u kojoj funkcionišu obrazovni i zdravstveni sistem, kao i na atmosferu straha i ćutanja među zaposlenima.
Prema njegovim rečima, nakon što je javno podržao studentske proteste u centralnoj Srbiji, on i njegove kolege počeli su da dobijaju poruke da im se „sprema otkaz“.
Tokom narednih meseci status Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dodatno je dospeo u fokus javnosti kroz obraćanja i glasine o navodnom gašenju ustanove, odnosno njenom izmeštanju u centralnu Srbiju. Poslednjih meseci munjevito se širila spekulacija da bi univerzitet mogao biti povezan ili premešten u Novi Pazar, što je koincidiralo sa pokušajima slabljenja autonomije samog DUNP-a zbog snažne podrške ovog univerziteta studentskim protestima u Srbiji.
Jul: Zloupotreba zdravstvenog sistema i administrativna pravila koja menjaju svakodnevicu
Optužnica protiv „doktora“: Osam godina se bavio medicinom bez diplome (13.395)
Najčitanija vest u julu objavljena je 30. juna 2025. godine, a odnosila se na podizanje optužnice protiv A.R. iz Uroševca, koji se, prema navodima tužilaštva, osam godina bavio medicinom bez odgovarajuće diplome i licence. Osnovno tužilaštvo u Uroševcu saopštilo je da je A.R. falsifikovao diplomu Medicinskog fakulteta, navodno izdatu od Univerziteta u Tirani, te da se godinama predstavljao kao diplomirani lekar, internista–endokrinolog.
Prema optužnici, A.R. je u periodu od jula 2016. do decembra 2024. godine u privatnim klinikama „Almed“ i „Almedica“ pružao medicinske i farmaceutske usluge bez stručnih kvalifikacija, zakonskih ovlašćenja i važeće licence. Tužilaštvo navodi i da je, uprkos zabrani rada i postavljenim službenim pečatima Zdravstvene inspekcije, uklonio službene oznake kako bi nastavio sa nezakonitom delatnošću, te da je u ordinacijama zatečen i medicinski materijal sa isteklim rokom trajanja. Ovaj slučaj ilustruje šire probleme u kosovskom zdravstvu.
Kosovska katastarska agencija upozorava: Bez zvanične adrese nema dokumenata od 1. avgusta (13.295)
Druga visoko čitana vest u julu 2025. objavljena je 23. jula i odnosila se na najavu Kosovske katastarske agencije o promenama u načinu izdavanja ličnih i imovinskih dokumenata. Direktor agencije, Avni Ahmeti, upozorio je tada da građani koji do 1. avgusta 2025. godine ne prijave svoju zvaničnu adresu, više neće moći da dobiju određena dokumenta. Bez registrovane adrese, kako je precizirao, neće biti moguće izdavati izvode iz matične knjige rođenih, vlasničke listove i druge zvanične isprave, čime je ova administrativna mera direktno povezana sa svakodnevnim životom građana i ostvarivanjem njihovih prava.
Ova mera deo je šireg trenda digitalizacije na Kosovu i integracije u skladu sa EU standardima, ali je izazvala zabrinutost među Srbima na Kosovu. Visoka čitanost teksta na srpskom jeziku pokazuje svest, oprez i zainteresovanost čitalaca za odluke kosovske administracije koje imaju direktan uticaj na njihove interese i život.
Avgust: Polemike, međunarodni pritisci i ustavna kriza
Suroi o „Idite na Kosovo“, „šiptarima“ i „ustašama“ sa protesta u Srbiji (24.329)
Najčitaniji tekst KoSSev-a u avgustu 2025. bio je posvećen kolumni Vetona Suroija „Poslednji rat Srbije: albansko-hrvatski“, objavljenoj sredinom avgusta u dnevniku Koha Ditore, a potom prenetoj na KoSSev.
Suroi je u kolumni analizirao atmosferu masovnih protesta u Srbiji, ističući da se u javnom prostoru i na pojedinim okupljanjima pojavljuju obrasci političkog i simboličkog nasilja karakteristični za ratove devedesetih. Posebno se osvrće na upotrebu izraza poput „ustaše“, „šiptari“ i slogana „idite na Kosovo“, koje tumači kao mehanizam dehumanizacije političkih protivnika i način prevođenja unutrašnjeg političkog sukoba u etnički i ratni narativ. Prema njegovoj oceni, takav jezik ne predstavlja izolovani incident, već kontinuitet neprocesuiranog ratnog diskursa u Srbiji, koji se u kriznim momentima ponovo aktivira.
Na Suroijeve tvrdnje reagovao je Nebojša Vujović, ukazujući da autor generalizuje izolovane incidente i zanemaruje dominantno građanski i socijalni karakter protesta, usmerenih protiv autoritarne vlasti, a ne protiv drugih naroda.
Polemika je tokom druge polovine avgusta dobila širi regionalni odjek, jer je otvorila pitanje da li se politička kriza u Srbiji interpretira kroz prizmu unutrašnjeg sukoba ili obnove ratnih narativa.
Rode: Predajte nacrt EU za ZSO Ustavnom sudu – uveren sam da će Kosovo biti u S.Evrope (15.269)
Druga najčitanija avgustovska vest odnosila se na izjavu nemačkog ambasadora u Prištini, Jorna Rodea, koji je u intervjuu za Klan Kosova ocenio da je Kosovo i tokom 2025. godine propustilo realnu priliku za članstvo u Savetu Evrope. Rode je precizirao da ključni razlog nije bio nedostatak podrške među državama članicama, već odluka kosovskih vlasti da ne upute nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), izrađen uz posredovanje Evropske unije, na ocenu ustavnosti Ustavnom sudu Kosova.
Prema njegovim rečima, slanje statuta Sudu predstavljalo bi institucionalni minimum koji bi omogućio deblokadu procesa, nakon čega bi bio sazvan vanredni sastanak Saveta Evrope sa realnom šansom za prijem Kosova. Rode je naglasio da se od Kosova ne traži automatsko formiranje ZSO, već poštovanje ustavnih procedura i odluka najvišeg sudskog organa, ocenjujući da bi takav potez značajno unapredio međunarodni položaj zemlje u jugoistočnoj Evropi. Ova poruka paralelna je sa sličnim upozorenjima i pre ovog perioda, kao i nakon. No „samoupravljanje“, odnosno „Asocijacija“, kako je to precizirano u „Evropskom sporazumu o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, i nizu drugih dokumenata, nije još uvek uspostavljeno.
Osmani povlači zahtev Ustavnom sudu zbog imenovanja Radomira Labana za izvestioca (12.611)
Treća najčitanija vest u avgustu ticala se produbljene institucionalne krize na Kosovu. Predsednica Vjosa Osmani saopštila je početkom avgusta da povlači zahtev koji je 22. jula 2025. godine uputila Ustavnom sudu, a koji se odnosio na pravne posledice neuspeha da se Skupština Kosova konstituiše u zakonskom roku od 30 dana, koji je istekao 26. jula. Razlog za povlačenje zahteva bio je izbor sudije Radomira Labana za izvestioca u tom predmetu. Osmani je navela da postoje bezbednosni izveštaji iz 2018, 2021. i 2024. godine, prema kojima je Laban ocenjen kao bezbednosni rizik i osoba povezana sa aktivnostima koje podrivaju „ustavni poredak Kosova“, povezujući ga sa Srpskom listom i Milanom Radoičićem.
Istakla je da sudiju nije imenovala ona, već raniji sazivi institucija, te da je za njegovo razrešenje potrebna dvotrećinska većina u samom Ustavnom sudu. U javnosti su tim povodom ponovo otvorena ranija pitanja u vezi sa Radomirom Labanom, uključujući presudu suda u Srbiji iz 2011. godine zbog primanja mita, zahtev Srbije iz 2017. godine da EULEX sprovede njegovo hapšenje, kao i odluku Ministarstva pravde Kosova iz maja 2024. da ga, na osnovu procene Kosovske obaveštajne agencije, ne imenuje za notara.
U međuvremenu, Ustavni sud je izrekao privremenu meru kojom je do 8. avgusta suspendovao delovanje poslanika, dodatno produbljujući političku i pravnu neizvesnost u vezi sa funkcionisanjem kosovskih institucija.
Ovaj slučaj uklopio se u širu institucionalnu krizu koja je obeležila gotovo čitavu proteklu godinu na Kosovu, tokom koje su neuspešni pokušaji konstituisanja Skupštine i formiranja nove vlade doveli do produženog tehničkog mandata izvršne vlasti.
Višestruki krugovi sednica, prekidani i bez kvoruma ili bez potrebne većine, ostajali su bez ishoda, čime su ključni politički procesi ostajali blokirani, dok su se ustavna pitanja o rokovima, nadležnostima i legitimnosti institucija sve češće premeštala iz političke u pravosudnu sferu.
U takvom ambijentu, obraćanje predsednice Ustavnom sudu povodom nekonstituisanja Skupštine, kao i polemika oko imenovanja sudije Radomira Labana za izvestioca u tom predmetu, nisu posmatrani kao izolovani pravni sporovi, već kao deo šireg institucionalnog zastoja i duboke političke polarizacije.
Dodatnu težinu ovom slučaju davali su i raniji bezbednosni izveštaji i kontroverze koje su pratile Labanovo ime, zbog čega je čitav proces u javnosti tumačen i kao indikator krhkosti institucionalnih mehanizama u periodu produžene političke neizvesnosti i pokušaja da se, kroz sudske procedure, razreše problemi nastali neuspehom političkih aktera da postignu dogovor o formiranju nove vlasti.
Septembar: Kretanje, boravak i identitet kao ključne linije spora
Septembar 2025. godine na KoSSev-u obeležile su teme koje su se direktno ticale slobode kretanja, boravka i administrativnog statusa građana, pre svega Srba koji nemaju kosovska dokumenta, ali i pitanja identiteta i simbolike, koja se iznova vraćaju u javni prostor kroz izjave političkih aktera i koja je sa današnjim danom ponovo najaktuelnija vest.
Eljšani: Nema više vožnje na ovlašćenje od 1. novembra (44.772)
Najčitanija vest u septembru 2025. objavljena je 26. septembra, kada je zamenik direktora Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani, izjavio da od 1. novembra više neće biti dozvoljena vožnja vozila na ovlašćenje, odnosno bez ličnog prisustva vlasnika ili propisane dokumentacije.
Izjava je usledila u trenutku pojačane neizvesnosti među građanima, jer su kosovske vlasti tokom septembra paralelno najavljivale i pooštravanje režima boravka za osobe bez kosovskih dokumenata, odnosno najavile potrebu za prijavljivanje „stranih državljana“.
Eljšani je naveo da će policija striktno sprovoditi nova pravila, uz sankcije za one koji ih ne budu poštovali, naglašavajući da se radi o primeni zakona, a ne o političkoj odluci.
Vest, koju je KoSSev preneo kao izjavu za lokalni radio, kasnije se pokazala netačnom u pogledu datuma primene, ali sa najavom da će novi Zakon o strancima stupiti na snagu od 15. januara 2026. – dakle, sutra – dok i dalje nema zvaničnih potvrda da li će se to zaista dogoditi, ili su glasine o odlaganju tačne.
Eljšani je zaključno naveo da za sada nema novih detalja koje bi mogao podeliti sa našim portalom.
Neizvesnost oko primene novog zakona dodatno je pojačala zabrinutost građana, podsećajući na situaciju iz 2021. godine, kada su slične najave dovodile do masovnih registracija vozila i pojačanog interesa za poštovanje administrativnih propisa.
Ulazak i boravak bez kosovskih dokumenata: obavezna prijava i moguće sankcije (17.903)
Treća najčitanija vest u septembru, objavljena je zapravo kao prva – 12. septembra i bila je prva najava novih pravila ulaska i boravka na Kosovu za građane koji nemaju kosovska dokumenta.
Kosovske vlasti su tada saopštile da će svi koji nemaju kosovska lična dokumenta biti obavezni da se u roku od tri dana od ulaska jave policiji, nakon čega moraju pokrenuti postupak za dobijanje potvrde, odnosno privremene boravišne dozvole Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ova pravila se u praksi odnose i na veliki broj Srba iz centralne Srbije koji na Kosovu žive, rade, studiraju ili borave iz porodičnih razloga. U tekstu je navedeno da će se neprijavljeni boravak smatrati nezakonitim, uz mogućnost izricanja novčanih kazni, deportacije i zabrane ulaska, dok privremeni boravak može biti odobren po osnovu spajanja porodice, školovanja, rada, humanitarnih i drugih razloga predviđenih zakonom ili međunarodnim sporazumima.
Paralelno sa pravilima boravka, uvedene su i dodatne obaveze za korišćenje vozila sa registarskim oznakama Srbije. Ova mera deo je šireg konteksta Zakona o strancima, sličnog evropskim standardima, ali kritikovana zbog uticaja na održivost srpske zajednice na Kosovu.
Čanak u Prištini: Na Kosovu nema srpskih manastira, već pravoslavnih (24.147)
Druga najčitanija vest u septembru, objavljena 21. septembra 2025. godine, odnosila se na izjavu Nenada Čanka tokom gostovanja u emisiji Vetona Suroija na televiziji Koha, gde je rekao da na Kosovu nema srpskih manastira, već pravoslavnih.
Čanak je tom prilikom izjavio da je zbog takvog stava u Srbiji doživeo, kako je rekao, „ogromnu omrazu“. Njegova izjava izazvala je brojne reakcije u javnosti, jer se dotakla pitanja kulturnog, verskog i nacionalnog identiteta, koje i decenijama nakon rata ostaje jedno od najosetljivijih u odnosima Beograda i Prištine.
Dok uživa epodeljenu ljubav u albanskoj zajednici, u dobrom delu srpskog mejnstrima je u tou onog kako je i sam opisao za Kohu.
Oktobar 2025: Kretanje, priznanja i bezbednost kao centralne teme
Oktobar 2025. bio je mesec sa ubedljivo najčitanijim tekstom godine na KoSSev-u, a ujedno i period u kojem su se u fokusu javnosti našle teme slobode kretanja, međunarodnog priznanja Kosova i bezbednosne situacije na Severu, uz snažne poruke sa međunarodnih foruma.
Sirija priznala Kosovo (38.117)
Pored najčitanijeg teksta godine – Uoči utakmice Srbija-Albanija u Leskovcu, albanski navijači već razvili transparent: Naš Leskovac, albanska zemlja, jedna od najčitanijih je od 29. oktobra 2025, potvrda kosovske predsednice Vjose Osmani da je Sirija priznala nezavisnost Kosova.
Osmani je priznanje objavila iz Rijada, navodeći da je ono ostvareno uz posredovanje Saudijske Arabije i podršku prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, te da mu je prethodio dogovor postignut u saudijskoj prestonici. U saopštenju je zahvalila i sirijskom predsedniku Ahmedu el Šarai, ocenivši da priznanje ima i simbolički značaj, kao priznanje „žrtava oba naroda u borbi za slobodu“. Time je, prema tvrdnjama Prištine, broj država koje su priznale Kosovo porastao na 120, dok zvanični Beograd ove podatke osporava i tada se nije oglasio povodom ove odluke.
Priznanje Sirije bilo je treće tokom 2025. godine, nakon Kenije i Sudana, a došlo je u trenutku kada se u Rijadu, na istoj međunarodnoj konferenciji, nalazio i srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je tom prilikom govorio o unapređenju saradnje Srbije i Saudijske Arabije.
KFOR prebacuje pripadnike helikopterima na ključne pozicije na Severu Kosova (22.946)
Visoku čitanost zabeležila je i vest od 23. oktobra 2025. godine, u kojoj je KoSSev izvestio da KFOR helikopterima prebacuje pripadnike na ključne pozicije na Severu Kosova.
Kako je saopštila misija KFOR, pripadnici iz sastava snaga Sjedinjenih Američkih Država, Letonije, Poljske, Turske i Nemačke raspoređuju se direktno na teren kako bi patrolirali i izvršavali zadatke u okviru regionalne komande Istok. U saopštenju KFOR-a navedeno je da je reč o manevrskim jedinicama, dok detalji o tehnikama prebacivanja nisu precizirani.
Ovakvi manevri deo su, od slučaja „Banjska“, učestalog oglašavanja KFOR-a o vežbama koje sprovode.
Među zapaženijim tekstovima u oktobru bila je i obraćanje ministarke spoljnih poslova Kosova Donike Gervale Švarc 21. oktobra pred Savetom Bezbednosti Ujedinjenih Nacija.
Gervala je tom prilikom izjavila da je, kako je navela, „u toku ozbiljan dijalog“ sa Srbima sa Severa Kosova o integraciji školstva, zdravstva i infrastrukture. U završnici obraćanja poručila je da se zdravstvene i obrazovne institucije ne zatvaraju, već da se razgovara o tome „kako oni žele da žive svoj život kao građani Kosova“.
Međutim, u javnosti tada nisu postojale potvrđene informacije o konkretnim razgovorima građana sa Severa sa vladom u ostavci o integraciji ova dva sektora, koji su ujedno i poslednji preostali sistemi među Srbima na Kosovu koji funkcionišu u okviru Republike Srbije.
I premijer u Prištini je tokom predizborne kampanje za lokalne izbore pozvao Srbe na integraciju u kosovski zdravstveni i obrazovni sistem, uz ocenu da „dualizam nije održiv“.
U zbiru, oktobar 2025. pokazao je snažno interesovanje publike KoSSev-a za teme koje direktno utiču na svakodnevni život – slobodu kretanja i pravni status građana – što istovremeno i jesu visokopolitička pitanja međunarodnog položaja Kosova i bezbednosne situacije na Severu, čime je ovaj mesec postao jedan od najintenzivnijih po čitanosti i političkom značaju tokom cele godine.
Novembar: Evropski uslovi, simboli državnosti i političke poruke
Novembar 2025. na KoSSev-u obeležile su teme vezane za evropski put Kosova i Srbije, pitanja normalizacije odnosa, ali i simbolički rat teritorijalnog spora.
Najčitanija vest u novembru objavljena je 28. novembra, kada je KoSSev preneo delove nacrta zaključaka Saveta EU o proširenju, do kojih je došla Koha u Briselu. U dokumentu, koji je u decembru i formalno usvojen, od Kosova se ponovo zahteva da bez odlaganja započne proces formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom i da pokaže konkretne rezultate u sprovođenju Sporazuma o normalizaciji iz 2023. godine. Kao naredni korak, navodi se mogućnost razgovora o posebnim garancijama za adekvatan nivo samouprave srpske zajednice.
Istovremeno, od Srbije se zahteva da pokrene procedure za priznavanje kosovskih dokumenata i državnih simbola, kao i da se uzdrži od blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
U nacrtu se konstatuje da Kosovo, zbog političkog zastoja i postizborne blokade, nije ostvarilo potreban napredak, uz kritike na račun ograničenih reformi u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, javne uprave i slobode izražavanja.
Posebno se naglašava da je uredan prenos lokalne vlasti u četiri opštine na Severu Kosova preduslov za dalje ukidanje restriktivnih mera EU, kao i očekivanje reintegracije Srba u kosovske institucije, uključujući sudstvo i policiju.
Dokument izražava i ozbiljnu zabrinutost zbog toga što Srbija nije preduzela adekvatne mere protiv odgovornih za nasilje na Severu Kosova 2023. godine, uz poruku da neispunjavanje obaveza iz procesa normalizacije ima direktne posledice po evropski put obe strane. Ovaj nacrt paralelno je sa godišnjim izveštajima EU iz prethodnih godina, gde su ZSO i normalizacija bili ključni uslovi za napredak, odnoso srž samog „Evropskog sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“.
Druga visoko čitana vest u novembru bila je objavljena 12. novembra 2025. godine, a odnosila se na odluku inspekcijskih organa u Nišu da više od 800 magneta i suvenira u obliku karte Srbije bude stavljeno van prometa, jer na njima Kosovo nije bilo prikazano kao deo teritorije.
Inspekcijski nadzor sproveden je 10. novembra u prodavnici u vlasništvu državljanina Kine, nakon prijave građana. „Tokom kontrole utvrđeno je da se u prometu nalazi ukupno 871 komad magneta i privezaka sa državnim simbolima Srbije, kao i devet magneta u obliku Srbije bez prikazane AP Kosovo i Metohija, uz dodatne nepravilnosti u vezi sa deklaracijom i dokumentacijom o poreklu robe“, saopšteno je.
Doneto je rešenje o privremenoj zabrani prometa, a slučaj je prosleđen Policijskoj upravi u Nišu radi daljeg postupanja.
Vest je istog dana postala viralna u medijima na albanskom jeziku uz suprotan to u narativu u odnosu na srpsku javnost.
Visoka politika i trivijalni gestovi ovde se prepliću – dok Brisel zahteva reforme, Niš uklanja magnete bez dela teritorije. Odluke koje izgledaju daleko od nas oblikuju naš prostor, simbole i svakodnevni osećaj pripadnosti.
Decembar 2025: Priznanja, pravosuđe i ljudska prava
Decembar 2025. bio je jedan od najintenzivnijih meseci po čitanosti tokom cele godine, sa vestima koje su se ticale međunarodnih priznanja, rada pravosudnih institucija i položaja manjinskih zajednica.
Najčitanija vest u decembru je ujedno i treća po ukupnoj čitanosti u celoj godini – Ministarstvo spoljnih poslova Srbije osudilo priznanje Kosova od strane Bahama
Druga po čitanosti bila je vest objavljena 26. decembra 2025. godine, u kojoj je KoSSev izvestio da je Osnovno tužilaštvo u Prizrenu podiglo optužnicu protiv carinskog službenika I.K. zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj na graničnom prelazu Vrbnica. Prema navodima tužilaštva, carinik je pustio jedno vozilo bez carinske kontrole, čime je budžet Kosova oštećen za više od 3.400 evra.
Za razliku od prethodnih godina, ove godine vesti iz policijske hronike nisu na listi najčitanijih
Albanci na jugu Srbije: Brisanje sa adresa stanovanja, nepriznavanje diploma i govor mržnje (22.830)
Među najčitanijim tekstovima u decembru bila je i vest objavljena 16. decembra 2025. godine, koja se bavila položajem Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
U tekstu, zasnovanom na pisanju nedeljnika Vreme, navodi se da se Albanci na jugu Srbije i dalje suočavaju sa pasivizacijom adresa, nepriznavanjem diploma i različitim oblicima institucionalne diskriminacije i govora mržnje, uz osvrt na njihov odnos prema državi Srbiji i dugogodišnje probleme u ostvarivanju osnovnih prava.
Rast na društvenim mrežama: Digitalna prisutnost KoSSev-a
KoSSev je u 2025. zabeležio značajan rast na društvenim mrežama. Facebook je dostigao 89.000 pratilaca (+13.000 u odnosu na prošlu godinu), Instagram 31.500 (+9.500), X 16.100 (+600), YouTube 9.360 (+1.260), Threads 5.713 (+1.862), dok je TikTok, pokrenut ove godine, već sakupio 3.703 pratilaca i preko 75.000 lajkova.
Ovi rezultati pokazuju da interesovanje publike ne završava čitanjem vesti – korisnici ih aktivno dele, komentarišu i šire u digitalnom prostoru. Rast na TikToku, gde su kratki video-klipovi sa terena dominirali, posebno odražava trend vizuelnog sadržaja među mlađom publikom.
Takva digitalna prisutnost omogućava KoSSev-u da dopre do šire regionalne publike i pojača svoj uticaj na diskusije o Kosovu.
