Rafinerija Mina Al-Ahmadi, koja može da preradi oko 730.000 barela nafte dnevno, oštećena je juče u iranskom napadu, piše AP, prenela je Beta.
Prema pisanju BI-Bi-Sija, preneo je FoNet, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Saudijska Arabija i Bahrein prijavili su raketne napade i napade dronovima u poslednjih nekoliko sati.
U Dubaiju su se čule glasne eksplozije, a Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da reaguje na dolazeće pretnje iz Irana.
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije prijavilo je presretanje i uništenje nekoliko bespilotnih letelica u istočnom regionu zemlje, dok su se u Bahreinu oglasile sirene i stanovništvo je zamoljeno da ode na najbliže sigurno mesto. Bahrein je oborio više projektila.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je negirao da je Izrael „uvukao“ predsednika SAD Donalda Trampa u rat, pokušavajući da ublaži sugestije da je Izrael uticao na odluku SAD da napadnu Iran, usred sve većih znakova da se SAD i Izrael ne slažu oko svojih ratnih ciljeva.
„Da li neko zaista misli da neko može da kaže predsedniku Trampu šta da radi?“, rekao je izraelski premijer, dodajući: „Nikoga nisam doveo u zabludu.“
Iran je „desetkovan“ i više nema kapacitet da obogaćuje uranijum ili pravi balističke rakete, ali bi revolucija u zemlji zahtevala „kopnenu komponentu“, rekao je, bez preciznijeg objašnjenja.
Netanjahu je takođe izjavio da je Izrael „delovao sam“ u napadu na iransko gasno polje Južni Pars iako nije odgovorio na pitanje da li je Trampa unapred obavestio o napadu.
„Predsednik Tramp nas je zamolio da se uzdržimo od budućih napada, i mi se uzdržavamo“, dodao je.
Tramp se distancirao od izraelskog napada na najveće gasno polje na svetu (za koje je u sredu tvrdio da Vašington „nije znao ništa“) i danas je potvrdio da je rekao Netanjahuu da prestane da napada iranska energetska postrojenja.
Netanjahu je takođe tvrdio da Iran „trenutno nema mogućnost obogaćivanja uranijuma i nema mogućnost proizvodnje balističkih raketa“. Rekao je da će rat trajati „koliko god je potrebno“, dodajući: „Uništićemo ih u potpunosti, sve te kapacitete.“
Portparol iranske paravojne Revolucionarne garde rekao je danas da Teheran i dalje proizvodi rakete, pokušavajući da oprovrgne tvrdnju izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua da za to više nema kapacitete.
Centralna komanda SAD saopštila je da je uništila fabriku iranskih raketa zemlja-zemlja u Karadžu. Fabrika je korišćena za „sklapanje balističkih raketa koje su pretile Amerikancima, susednim zemljama i komercijalnom brodarstvu“, saopštila je Centralna komanda.
U međuvremenu, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je rekao da će njegova zemlja udvostručiti svoju humanitarnu pomoć Libanu na vrednost od 17 miliona evra (19,7 miliona dolara) dok se Liban bori sa najnovijim vojnim napadom Izraela.
U izraelskim udarima na Bejrut i u kopnenoj invaziji na južni Liban ubijeno je preko hiljadu ljudi, uključujući 118 dece,a ranjeno je više od 2.500 od obnovljene ofanzive Tel Aviva 2. marta. Više od milion ljudi je raseljeno, otprilike svaki peti stanovnik.
Iranski raketni napad pogodio je izraelske rafinerije nafte u severnom lučkom gradu Haifi, ali nije izazvao „značajnu štetu“, saopštilo je izraelsko ministarstvo energetike. Ministar energetike Eli Koen rekao je da je snabdevanje strujom nakratko prekinuto, a struja je vraćena većini pogođenih, preneo je Rojters.
Cene benzina su skočile u nekim regionima, uključujući Vijetnam gde je cena goriva danas porasla za dvadeset odsto zbog strahova od nestašice nafte i gasa izazvane ratom.
