Prvo je viđen kao značajan lider u suzbijanju narodnih protesta u januaru, a zatim kao deo tranzicije koja je usledila nakon smrti vrhovnog vođe Alija Hamneija.

Šezdesetsedmogodišnjak je dugo bio povezan sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) i postao je vidljiv simbol režima – čak je učestvovao na javnom skupu prošle nedelje u Teheranu uprkos tome što je bio glavna meta Izraela, piše CNN.

Kako se navodi, Laridžani se vešto snalazio u politici Islamske Republike, obavljajući različite funkcije. Bio je komandant u IRGC tokom rata sa Irakom 1980-ih pre nego što je prešao na političke uloge.

Laridžani je bio šef državnog emitera, glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja i predsednik iranskog parlamenta (12 godina do 2020.) – i sve više je imao uticaja na Hamneija po pitanjima bezbednosti nakon imenovanja za savetnika 2004. godine.

Nakon prošlogodišnjeg sukoba sa Izraelom, vratio se na istaknuto mesto kao šef Saveta za nacionalnu bezbednost, koga mnogi analitičari smatraju glavnim donosiocem odluka u Iranu.

Laridžani potiče iz uticajne svešteničke porodice u Islamskoj Republici. Jedan od njegove braće Sadeg je ajatolah i bivši šef iranskog pravosuđa.

Takođe je bio i priznati akademik. Pošto je studirao matematiku i računarstvo na Tehnološkom univerzitetu Šarif, doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Teheranu i opširno je pisao o radu nemačkog filozofa Imanuela Kanta.

Analitičari kažu da je iako je viđen kao pragmatičar, a ne kao ideološki tvrdokorni čovek, Laridžani je posvećen opstanku Islamske Republike kao iranskog nezama – ili sistema vlasti.

Od početka sukoba, Laridžani je često provocirao američkog predsednika Donalda Trampa i bio je ključan u osmišljavanju iranske ratne strategije, prema rečima analitičara.

„Za razliku od Sjedinjenih Država, (Iran) se pripremio za dug rat“, objavio je na X ubrzo nakon početka sukoba.