Evropska komisija u najnovijem izveštaju o Kosovu, koji je objavljen danas konstatuje da su „odnosi između kosovskih vlasti i srpske zajednice na severu dodatno pogoršani“, dok su odnosi između „Kosova i Srbije i dalje u dubokoj krizi poverenja“, uz upozorenje da su „obe strane prekršile obaveze preuzete u dijalogu“ i da „napredak u normalizaciji ostaje ograničen“.

Evropska komisija podseća da su i Kosovo i Srbija u septembru i oktobru 2024. ponovo potvrdile svoju posvećenost sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa, ali da „nijedna strana nije preduzela konkretne korake“.

„Obe strane moraju da sprovedu sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i prethodnih sporazuma, uključujući Asocijaciju opština sa srpskom većinom, uzajamno priznavanje dokumenata i simbola, kao i saradnju u oblasti nestalih lica,“ stoji u dokumentu.

EU takođe poziva Kosovo da „izbegava nekoordinisane policijske akcije“ i da „se suzdrži od mera koje ograničavaju aktivnosti institucija i usluga koje podržava Srbija“.

Komisija kritikuje i izgradnju dva nova mosta u Mitrovici „u blizini glavnog mosta“, ocenjujući da te mere „nisu u skladu sa duhom normalizacije“. EU izražava zabrinutost zbog „nedostatka koordinacije kosovskih institucija“ i „negativnog uticaja na lokalne zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama“, navodi se u dokumentu.

Zatvaranje srpskih institucija, otežan pristup uslugama, roba, tablice, dokumenta, diplome, SPC

Evropska komisija konstatuje da je sever Kosova tokom protekle godine bio „miran, ali napet“, i da su prisutne „duboke političke i bezbednosne podele između institucija Kosova i srpske zajednice“.

„Kosovo je više puta sprovodilo aktivnosti suprotne svojim obavezama iz Dijaloga, uključujući policijske operacije protiv struktura i službi koje podržava Srbija na severu, kao i hapšenja i deportacije kosovskih građana zaposlenih u srpskim bezbednosnim strukturama,“ navodi se u izveštaju.

U poglavlju o ljudskim pravima i zajednicama, Komisija piše da su kosovske vlasti „zatvorile desetine institucija koje podržava Srbija, bez koordinacije i bez uzimanja u obzir potreba lokalnog stanovništva“, te da su se odnosi između vlade i Srba na Kosovu „pogoršali“.

„Istovremeno, kosovske institucije na severu su samo delimično funkcionalne, sa većinom albanskog osoblja, što je dodatno ograničilo pristup Srbima i drugim nevećinskim zajednicama osnovnim uslugama, otežavajući im životne uslove“ piše u dokumentu.

Verifikacija diploma
U oblasti fundamentalnih prava EK beleži „dalji napredak u procesu verifikacije diploma sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, jer je mandat Komisije za verifikaciju diploma bio produžen za još šest meseci“.

„Vlada je produžila mandat Komisije za verifikaciju diploma izdate od strane Univerziteta u Mitrovici Sever, podržanog od strane Srbije, izvan 25. avgusta, do 15. oktobra 2025. godine. U 2024. godini, Komisija je verifikovala 320 diploma i omogućila online podnošenje, što je uprošćavalo proces. Verifikacija diploma izdata od strane srednjih škola podržanih od strane Srbije i stečenih na Kosovu još uvek čeka, što onemogućava pristup zaposlenju diplomiranim studentima sa ovim diplomama.“

Štaviše, EK konstatuje da „implementacija Sporazuma o katastru i sporazuma o prihvatanju univerzitetskih diploma još uvek čeka zbog neimplementacije od strane Srbije“.

Sa druge strane Evropska unija pozdravila je ukidanje srpskih registarskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu, odnosno uzajamno priznavanje tablica, sprovedeno krajem 2023. i početkom 2024. godine.

„Ipak, potpuna primena sporazuma o slobodi kretanja još uvek zahteva dodatne korake, a Kosovo se ohrabruje da omogući efikasan proces registracije za izdavanje ličnih dokumenata i kosovskih tablica svim građanima“, navodi se.

Izveštaj u sekciji o „kulturnim pravima“ u jednom pasusu spominje i SPC.
Konstatuje se da je Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) posetio Kosovo za Vaskrs bez bezbednosnih incidenata. Međutim, EK ističe i da je „krhki proces izgradnje poverenja bio narušen nelegalnom gradnjom u SPZ (specijalnoj zaštićenoj zoni) 13. veka Nasleđa Svetog Petra u Koriši blizu Prizrena. Ovo je sprovedeno bez saglasnosti SPC ili uključenosti Saveta za implementaciju i monitoring, uz zabrinutost SPC zbog izjava medija i političara protiv SPC.

Zabrana uvoza robe srpskog porekla „pogodila je privrednike iz srpske zajednice“, dok je poverenje Srba u kosovske institucije i dalje nisko. Komisija navodi i da su „incidenti koji utiču na nevećinske zajednice smanjeni, ali i dalje zabrinjavaju“.

Policija i bezbednost: Sever kao žarište

„Policijski odnosi na severu Kosova ostaju tačka trenja,“ ocenjuje Komisija. Zabeleženi su brojni incidenti i sukobi između kosovske policije i lokalnog stanovništva srpske nacionalnosti, uz spontane proteste.

„Stanovnici i civilno društvo izrazili su zabrinutost zbog slučajeva prekomerne upotrebe sile i neprofesionalnog ponašanja policije,“ piše Komisija, dodajući da su istrage pokrenute, „uključujući i navode o seksualnom uznemiravanju žena u Severnoj Mitrovici“.

EU pozdravlja činjenicu da je u policijskoj direkciji Sever ponovo povećan broj srpskih službenika – „33,5% policajaca su Srbi“, što je, kako se navodi, rezultat novih upisa i obuka.

Banjska, Ibar i neprocesuirani slučajevi

U delu o bezbednosti Komisija podseća da je „napad na policiju u Banjskoj iz septembra 2023. godine i dalje najteža eskalacija u poslednjim godinama“, a da je „istraga napada na kanal Ibar–Lepenac iz novembra 2024. još u toku“.

„Procesuiranje napada u Banjskoj je započeto, sa 45 optužnica podignutih u septembru 2024, ali većina osumnjičenih je i dalje u bekstvu,“ konstatutuje Brisel.

Dve ručne bombe bačene su na javne objekte u aprilu 2025, dodaje Komisija, ocenjujući da „bezbednosna situacija u severnim opštinama ostaje krhka“.

Brisel se založio za „transparentne rezultate istraga i adekvatnu sudsku reakciju“. EU naglašava da Srbija „mora da sarađuje na istragama“ i da „odgovori na zahteve Kosova za izručenje osoba koje se dovode u vezu sa napadom“.

Most u Mitrovici: stav EU – otvoriti, ali uz bezbednosnu koordinaciju

Komisija potvrđuje da su radovi na glavnom mostu u Mitrovici završeni, ocenjujući to kao pozitivan korak u simboličkom i praktičnom smislu.

„Most treba otvoriti uz punu koordinaciju sa bezbednosnim partnerima“, stoji u preporuci.

Istovremeno se izražava zabrinutost zbog „izgradnje dva nova mosta u blizini, koja nisu u skladu sa duhom dijaloga i dodatno komplikuju situaciju“.

Dijalog stagnira, obe strane bez konkretnih rezultata, obe strane krše obaveze

U poglavlju o dijalogu, Komisija konstatuje da su „i Kosovo i Srbija preduzimali jednostrane poteze koji su otežali sprovođenje dogovorenih aranžmana“, odnosno, da su i Priština i Beograd „sprovodili aktivnosti suprotne preuzetim obavezama“.

„Srbija je ponovo sprovodila aktivnosti suprotne svojim obavezama iz Sporazuma o putu ka normalizaciji, lobirajući protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama,“ stoji u dokumentu.

EU posebno ističe da Beograd „nije preduzeo dovoljne korake ka procesuiranju odgovornih za napad u Banjskoj“, dok Priština „nije pokazala spremnost da koordinisano rešava status institucija i službi koje podržava Srbija“.

„Dijalog je nastavio da funkcioniše kroz redovne sastanke glavnih pregovarača, ali bez suštinskog pomaka u implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog Aneksa o sprovođenju,“ navodi Evropska komisija.

Komisija konstatuje da su „domaće političke preokupacije i izborni ciklusi u Prištini i Beogradu“ dodatno usporili proces, dok su pojedine akcije na terenu „smanjile poverenje i oštetile atmosferu dijaloga“.

Brisel je posebno naglasio da je „formiranje Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom (ZSO) ostalo bez ikakvog napretka“, dok je „Srbija nastavila sa aktivnostima koje podrivaju međunarodni položaj Kosova“.

Zajednica opština sa srpskom većinom: bez pomaka, ali ključni uslov

Evropska komisija konstatuje da „nema napretka u primeni Sporazuma o formiranju Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom (ZSO)“, i da je to „ključni nerešeni element dijaloga“.

U dokumentu se precizira da bi formiranje ZSO bilo takođe ključno za obnovu poverenja srpske zajednice na Kosovu i da bi doprinelo stabilizaciji situacije na severu.

Evropska komisija ponovo poziva Kosovo da „bez daljeg odlaganja“ započne sprovođenje evropskog nacrta statuta za ZSO, uz posredstvo EU.

„EU poziva Kosovo i Srbiju da se konstruktivno angažuju u uspostavljanju Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom, na osnovu evropskog nacrta statuta iz oktobra 2023. godine,“ navodi Komisija.

„ZSO mora biti uspostavljena u skladu sa Ustavom Kosova, ali i u duhu ranijih obaveza iz dijaloga“.

U izveštaju se naglašava da pitanje „statusa institucija koje podržava Srbija na Kosovu mora biti rešeno u skladu sa postignutim sporazumima i kosovskim zakonima, a ne kroz jednostrane poteze“.

Sporazumi o pravosuđu i integrisanim prelazima: obaveze Srbije

Sa druge strane, Evropska komisija navodi da je primena Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine „ostala delimična“, upirući prst u Srbiju.

„Srbija mora da nastavi saradnju u okviru mehanizama pravne pomoći (MLA) i obradu zahteva za dostavu dokaza i izručenja“, poručuje Brisel.

Ističe se i obaveza Srbije da „nastavi proces pripreme i izgradnje kapaciteta za rad integrisanih upravljačkih prelaza“ — kako na Severu (Jarinje, Brnjak) tako i na Beloj Zemlji — u skladu sa dogovorima iz dijaloga.

„Srbija treba da doprinese potpunom funkcionisanju integrisanih prelaza i obezbedi usklađenost sa režimima kontrole dogovorenim u okviru posredovanja EU,“ stoji u izveštaju.

Lobiranje protiv članstva Kosova i međunarodne obaveze Srbije

Komisija beleži da je Srbija „nastavila da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“, uprkos obavezama preuzetim u okviru dijaloga.

„Srbija mora da se uzdrži od aktivnosti koje podrivaju međunarodni status Kosova i da doprinese sprovođenju dogovora o uzajamnom priznavanju dokumenata,“ navodi se u dokumentu.

Brisel podseća i da „obe strane moraju da poštuju aranžmane o zvaničnim posetama i da napreduju u sprovođenju Deklaracije o nestalima osobama kroz zajedničku komisiju.

Razjašnjena sudbina 26 nestalih

Nerešena sudbina nestalih osoba iz sukoba 1990-ih i dalje je jedno od ključnih pitanja na Zapadnom Balkanu. Od aprila 2024. kosovske vlasti razjasnile su sudbinu 26 nestalih, dok se, prema podacima iz aprila 2025, još 1.590 osoba vodi kao nestalo usled sukoba.

Tokom izveštajnog perioda održane su dve ad hoc sednice Radne grupe Priština–Beograd za nestala lica, uz tehničke razgovore i sastanke potgrupa za forenzička pitanja. Delegacije su se dogovorile da istraže prioritetne lokacije mogućih masovnih grobnica, sprovedu šest zajedničkih terenskih iskopavanja (koja su u toku), zajedno ispitaju pet setova posmrtnih ostataka u Institutu za sudsku medicinu u Prištini i repatriraju četiri seta ostataka iz Prištine u Beograd.

Zaključak: Sever, Banjska i dijalog – ključni test za evropski put

Evropska komisija zaključuje da su sever Kosova, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i procesuiranje napada u Banjskoj i dalje „ključni testovi sposobnosti Kosova i Srbije da sprovedu dogovorene obaveze iz dijaloga“.

„Normalizacija odnosa i puna implementacija sporazuma posredstvom EU predstavljaju centralni uslov za napredak obe strane na evropskom putu,“ navodi se u zaključku izveštaja.

Brisel upozorava da „bez istinske političke volje, međusobnog poverenja i konkretnih rezultata u sprovođenju obaveza, proces normalizacije ostaje formalnost bez suštine“ i dodaje da „u odsustvu napretka, i Kosovo i Srbija rizikuju da izgube važne mogućnosti na evropskom putu“.

„Dijalog uz posredstvo EU i primena Sporazuma o normalizaciji iz 2023. godine ostaju temelj stabilnosti i evropske perspektive regiona,“ zaključuje Evropska komisija.