Kolika je ekonomska snaga jedne zemlje ako predsednik veruje da nema drugog objašnjenja da studenti jedu tri puta dnevno, osim ako nisu finansirani spolja? Ko je u tom slučaju finanasirao današnje proteste građana protiv blokada, koliko sve to košta i ko to plaća? Koliko će koštati sankcije ukoliko se uvedu NIS-u? Šta i na koga se odnosi Zakon o legalizaciji? O ovome su u "Utisku nedelje" govorili ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić i profesor Ekonomskog fakuleta u Beogradu Dejan Šoškić.
Profesor Šoškić kaže da su za skupove vladajuće stranke protiv blokada, kojima je danas u Beogradu prisustvovao državni vrh, verovatno izdvojeni veliki novčani iznosi iz resursa svih poreskih obveznika.
„Sredstva koja nisu namenjena za te svrhe, ovo su aktivnosti koje u normalnim društvima ne postoje, niti su potrebna da postoje. Kod nas vidimo svaki dan da se kršenje Ustava i zakona sprovodi od strane državnih predstavnika političkih struktura ove zemlje i da to sve stvara ogromne troškove. To smo videli kod vojne parade, mitinzima koji se organizuju od političkih predstavnika koji su na vlasti…“, navodi Šoškić.
Posledice ovoga jesu pogrešne ambicije da se društvo i dalje održava u jednom nenormalnom statusu, koji je posledica upravo disfunkcionalnosti državnih institucija, ističe profesor.
Nikezić kaže da je ludilo uznapredovalo i da smo u kratkom periodu skliznuli od diktature ka tiraniji.
„Ovo sa RTS-om je meni deo jedne ubrzane privatizacije, odnosno ‘šešeljizacije’ celog sistema koji na neki način zavisi od javnih sredstava. Nije dovoljno što su svi kanali sa nacionalnom frekvencijom pod potpunom kontrolom vlasti, sada nije dovoljno što RTS već dve godine nije pozvao u goste nijednog opozicionog lidera, već morate da javni servis pretvorite u Informer da proganja i crta mete ljudima u svom programu“, kaže Nikezić.
Potpredsednik SSP ističe da se to vidi i sa najavom da će visoko obrazovanje biti privatizovano, a da niko ne priča da su najveći univerziteti u svetu državni ili neprofitni.
„Ovo što se kod nas zagovara su profitni univerziteti, gde vlasnici poseduju privatne avione i jahte. To ne postoji nigde u razvijenom svetu i ni na jednom ozbiljnom fakultetu se ne dešava, jer profitni fakulteti vode kupovini diploma“, istakao je Nikezić.
Radonjić kaže da na vlasti u Srbiji nisu političari, već kriminalci, a od 15. marta i teroristi nakon čina puštanja zvučnog topa.
„Takvi ljudi ne gube vlast na izborima i ne gube vlast mirnim putem. Oni se ne bore samo za svoju slobodu, oni se bore za milijarde. To su ogromni resursi koji se njima nalaze na raspolaganju“, navodi Radonjić i dodaje da se suočavamo sa jako sofisticiranim sistemom u kom se nalaze blisko povezani biznisi, organizovani kriminal, pozicije koje su oni zauzeli u policiji, tužilaštvu, sudstvu – tako zatvaraju sistem i onda se povezuju sa drugim autokratskim režimima i sarađuju u razmeni informacija, obukama…“, naveo je Radonjić.
Kako će na nas uticati sankcije NIS-u?
Šoškić navodi da mu se čini da je situacija sa NIS-om nepovoljnija nego što je bila pre nekoliko meseci.
„To je samo još jedan dokaz da nacionalne resurse, javna preduzeća, sistemski važna preduzeća ne treba prodavati strancima. O ovim potencijalnim sankcijama se govori već mesecima, a mi očigledno imamo nekompetentnost naših pregovarača da situaciju ublaže ili reše, tako da ukoliko se te sankcije dese to je dokaz odsustva kompetentnosti“, navodi Šoškič.
On smatra i da ako se nacionalna petrolejska kompanija prodala stranom vlasniku, onda morate znati da taj strani vlasnik ima značajnu polugu uticaja, te da je to okolnost koju je trebalo izbeći, a mi smo se sami doveli u tu poziciju.
„Moglo se govoriti o nekakvim menadžment ugovorima ili postepenim vlasničkim promenama, ili nekim drugim aranžmanima koji bi mogli da kompenziraju stranog vlasnika ukoliko se obezbedi većinsko ili potpuno vlasništvo naše zemlje ili invesitora. Tu je bilo puno mogućnosti da se stave u funkciju, da se o njima razgovara. Mislim da smo našli u situaciji da deluje da niko ništa objektivno nije uradio“, objašnjava Šoškić i dodaje da se možda mogao napraviti neki sporazum i sa hrvatskim Janafom na kog ono što će se desiti sa NIS-om takođe ima uticaj.
Nikezić kaže da je Srbija izgubila pregovaračku ulogu u procesu uvođenja sankcija NIS-u, te da se tu pregovori odvijaju direktno između ruske i američke strane, te da i hrvatska strana ima jaču poziciju od nas u tom procesu.
„To što je Vučić udario glavom u zid što se ove teme tiče, on udara o zid gde god da se okrene. Doživeo je debakl u Njujorku prilikom ove posete. On je imao zakazan sastanak, koji mu je otkazan sa američkim ministrom finansija, na kom je trebao da pregovara oko carina i NIS-a – čovek nije hteo da ga vidi uopšte. On je najavio pre devet meseci donošenje novog gasnog aranžmana sa Rusijom, najavio više puta da će pregovarati sa Putinom, ali nema novog gasnog aranžmana. Aranžman je istekao krajem maja ove godine i mi nemamo novi gasni aranžman“, kaže Nikezić.
NIS je kompanija od životnog značaja za Srbiju, jer mi nećemo imati goriva ako američke sankcije stupe na snagu.
„Ista ta kompanija je značajna za rusku snagu, jer ni oni ne žele da se ta kompanija koja im donosi profit koji se meri stotinama, milijardama evra ugasi. Znači, hajde da sednemo za sto na ozbiljan partnerski način sa ruskom i američkom snagom i da nađemo rešenje za sve. Mislim da ruska i američka snaga ozbiljno pregovaraju o tome i da je ovo odlaganje i možda nagoveštaj toga da se ide ka nekom dogovoru“, navodi Nikezić, dodajući da nažalost srpska strana u tim dogovorima nema ozbiljnu ulogu.
