Predsednik Srbije Aleksandar Vučić po celoj Srbiji je asfaltirao puteve, obnavljao bolnice, gradio škole, ali je u Novom Pazaru uradio i više od toga – "iz svog džepa je izvadio novac u vrednosti stana u Beogradu". Tako tvrdi državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i član Predsedništva SNS Mirsad Đerlek, koji je veličajući dobročinstvo predsednika nagovestio da je Vučić možda prekršio propise.
Između priče o ulaganju države u obnovu Altun-alem džamije u Novom Pazaru i modernih škola sa bazenom u Sjenici i Pazaru, Mirsad Đerlek je rekao: „Aleksandar Vučić je iz svog džepa izvadio svotu novca koja vredi jedan stan u Beogradu i poklonio. Zar to nije malo“.
Kome je Vučić poklonio novac, kada i zašto, pokušali smo da saznamo od državnog sekretara, ali on na poziv nije odgovorio, kao ni na pitanja poslata porukom.
Da li je predsednik uradio nešto suprotno zakonu ili ne, moglo bi se sa sigurnošću reći kada bismo imali odgovore na gore postavljena pitanja.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da je ova izjava neuobičajena, jer se do sada uglavnom govorilo o tome da je nešto urađeno zahvaljujući Vučiću, iako je to bilo van njegove nadležnosti.
On pojašnjava da takođe nije uobičajeno da javni funkcioneri daju novac lokalnoj samoupravi i ustanovama, ali nije ni zabranjeno.
Ako to, pak, rade, morala bi da se poštuje određena procedura. Da bi jedna javna ustanova primila novac bilo kog darodavca, u evidenciji o prihodima mora da postoji pisani trag o prijemu tog novca.
Ukoliko se radi o većem iznosu, na šta implicira izjava državnog sekretara Đerleka, donacija bi u skladu sa propisima o pranju novca morala da ide preko računa, nikako u kešu i na ruke.
Ukoliko je Vučić toliko novca poželeo da pokloni nekom privatnom licu i da pri tome ostane anoniman, onda je to stvar između darodavca i onoga ko novac prima, kaže Nenadić. Za razliku od privatnih lica, javne institucije ne mogu da prime novac od nepoznatih izvora, već mora da se zna ko je uplatio i sa kog računa.
Druga stvar je kako predsednik države, koji nema ništa sem garsonjere od 30 kvadrata i plate od oko 2.000 evra, može „iz svog džepa“ da vadi novac u vrednosti stana u Beogradu.
Prema zvaničnim podacima objavljenim na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, Vučić nema štednju, depozit u bankama i drugim finansijskim organizacijama. Izgleda da više nema ni onu staru „škodu“ u kojoj se nekada vozio novim auto-putem „Miloš Veliki“.
Za kontrolu imovine i prihoda javnih funkcionera zadužene su Agencija za sprečavanje korupcije i Poreska uprava. Agencija poseduje podatke da li je neki funkcioner prijavio da li poseduje keš ili ušteđevinu u banci. Nenadić kaže da se ti podaci, odnosno iznos nečije ušteđevine, ne objavljuju javno već samo da li funkcioner ima ili ne, dok se informacija o tome da li je funkcioner prijavio da poseduje "keš" ne objavljuje.
U slučaju Vučića, javni podaci kažu da ušteđevinu u banci – nema.
Agencija za sprečavanje korupcije može postupak da pokrene po službenoj dužnosti ili po prijavi, ali da li ima povoda da to uradi zavisi od toga šta je funkcioner prijavio da poseduje, ukazao je sagovornik N1.
Međutim, preduslov za sve je da državni sekretar pojasni ono što je rekao u medijima, istakao je Nenadić.
N1 se obratio Agenciji za sprečavanje korupcije s pitanjem da li je ili planira da pokrene postupak povodom izjave Mirsada Đerleka, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
