I 54. pokušaj konstituisanja skupštine, održan večeras u 22.30 časova, je propao. Ovo je bio poslednji pokušaj da se poslanici dogovore oko Komisije koja bi omogućila da se za predsednika skupštine tajno glasa, u roku koji im je pre tačno mesec dana dao Ustavni sud. Prema ovonedeljnoj odluci, sve do 8. avgusta poslanicima je zabranjeno da deluju.
U sali je večeras bilo dva poslanika više nego jutros, 103.
Ipak, Komisija koja bi omogućila da se za predsednika Skupštine tajno glasa – nije ni večeras izglasana.
Predsedavajući konstitutivne sednice, Avni Dehari, rekao je da je uložio sve napore da pronađe rešenje u roku od 30 dana koji je Ustavni sud odredio presudom od 26. juna.
Rekao je da će, pošto nema rešenja, sednice biti obustavljene do nove odluke Ustavnog suda.
„Do druge odluke ili konačne odluke Ustavnog suda, sednice će biti obustavljena“.
Od sutra stupa na snagu privremena mera Ustavnog suda, koja je vanredno doneta u četvrtak.
Njom se poslanicima zabranjuje da donose bilo kakve odluke ili preduzimaju bilo kakve radnje nakon isteka roka od 30 dana za konstituisanje, određenog presudom od pre tačno mesec dana.
Zabrana važi do 8. avgusta, prema ovoj odluci, a do tada se, prema svemu sudeći, poslanici neće ni sastajati.
Pre nego da izjašnjavanje poslanika i počne, za govornicom su govorile poslanice PDK i LDK, Vjora Čitaku i Hikmeta Bajrami.
Obe su pozvale Deharija da ne krši Ustav, a potom su ušle u raspravu sa poslanicima Samoopredeljenje.
Na kraju je Bajrami i isključen mikrofon, ali je ona nastavila da poslanike Samoopredeljenja naziva „kukavicama“.
Upravo se za skupštinskim govornicama, iako su salu napustili poslanici većinskog Samoopredeljenja – obraćaju predsednici ove dve stranke, Memlji Krasnići i Ljumir Abdidžiku.
Obojica kritikuju Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija i optužuju za uzurpaciju institucija.
Pet meseci od izbora
Više od pet meseci prošlo je od održavanja parlamentarnih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine tajnim glasanjem izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju. Ona nije uspela u šest pokušaja da dobije potrebne glasove na otvorenom glasanju, zbog čega je Samoopredeljenje prešlo na taktiku tajnog glasanja u čemu takođe ne uspeva.
Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova. Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 53 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati.
Opozicija optužuje Samoopredeljenje za blokadu i krizu institucija, zastoj, te da zahteva tajno glasanje, kako bi Hadžiju dobila glasove Srpske liste.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Ipak, jedna od ključnih odluka, iako ne neposredno povezana sa sagom, ali sa direktnim uticajem jeste odluka Vrhovnog suda Kosova koja je neposredno potvrdila da aktuelna tehnička vlada krši zakon, time što njeni ministri obavljaju dve funkcije istovremeno. Vrhovni sud je 15. jula odlučio da poništi administrativno uputstvo koje je doneo vršilac dužnosti ministra finansija, zbog toga što istovremeno obavlja i funkciju poslanika. Odluku je opozicija snažno pozdravila, uz pojedine stručnjake i eksperte, dok se Samoopredeljenje snažno pobunilo, zbog čega je sud još jednom reagovao govoreći o neprimerenim pritiscima na sud, a sud jednoglasno podržale zapadne ambasade.
U pokušaju da reši institucionalnu krizu, kosovska predsednica Vjosa Osmani, organizovala je serije sastanaka sa liderima parlamentarnih stranaka, kolektivno i odvojeno.
Između sve serije sastanaka, Ustavni sud je odlučio i naložio poslanicima da Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana, odnosno do danas – 26. jula 2025. godine.
Osmani je, između ostalog, zatražila od suda da protumači pravne posledice ukoliko kosovska skupština ne bude konstituisana u predviđenom roku.
Istakla je da je sprovođenje ove presude „jasna ustavna obaveza“ i naglasila potrebu za saradnjom i poverenjem među svim predstavnicima građana kako bi se pronašlo brzo rešenje.
Istog dana usledila je nova odluka Ustavog suda, kojom se poslanicima zabranjuju radnje i odluke sve do 8. avgusta i nove odluke ovog suda.
U pokušajima da Samoopredeljenje dobije podršku za formiranje skupštine prema svojim planovima, u poslednje dve nedelje u središtu pažnje ponovo su stavljeni pregovori između Samoopredeljenja i NISMA-e o formiranju koalicione vlade.
Iz Nisme su ponovili zahtev da Ljimaj bude kandidat za predsednika Skupštine, tvrdeći da bi sa njegovim imenom bilo moguće konstituisati parlament.
Ipak, nije bilo jasnih signala iz Samoopredeljenja o mogućem dogovoru. Pojedini poslanici tvrde da ova stranka ne pristaje na predlog Nisma-e i ovoj stranci nudi ministarska mesta.
Na sednici održanoj juče, prisustvovali su predstavnici međunarodne zajednice, ambasadori i šef Kancelarije EU na Kosovu, koji su izrazili razočarenje u kosovske poslanike.
