Ni nakon dvadeset pokušaja, kosovska skupština nije uspela da se konstituiše. Današnja sednica završena je bez kvoruma, dok je za formiranje komisije za tajno glasanje glasalo svega 53 poslanika. I dalje se ne nazire kraj institucionalne blokade, a naredna sednica zakazana je za nedelju u 11 sati.
Upravo zbog ovog političkog zastoja, oglasila se poslanica Demokratske partije Kosova (PDK), Vljora Čitaku, koja je optužila odlazećeg premijera i lidera Samoopredeljenja, Aljbina Kurtija, da svojim političkim tvrdoglavim pristupom drži Kosovo kao taoca.
„103 dana izgubljena za Kosovo, 103 dana bez adresiranja problema građana. PDK ostaje konstruktivna. Spremni smo u svakom trenutku da otvorimo put, ponudili smo svoje alternative. Međutim, Kosovo je taoc tvrdoglavosti Aljbina Kurtija. Pozivamo na refleksiju kako bismo krenuli dalje“, poručila je Čitaku, javlja Koha.
S druge strane, Donika Gervala, ministarka spoljnih poslova u ostavci, pozvala je opozicione poslanike na „racionalnu reakciju“ i obustavljanje bojkota.
„Ova situacija je neprihvatljiva i zahteva hitno rešenje. Međutim, za to je potrebna racionalna reakcija poslanika opozicije koji blokiraju skupštinu, a time i mogućnost da sami uspostave nadzor nad nezavisnim institucijama Kosova“, izjavila je Gervala, dodajući da se politička borba vodi za formiranje vlade, a ne za izbor predsednika parlamenta.
I u današnjem, dvadesetom pokušaju, problem je nastao na istoj tački kao i u prethodnih jedanaest – kod prelaska sa otvorenog na tajno glasanje za izbor predsednika skupštine, što je predložio predsedavajući Avni Dehari. Opozicione partije – PDK, LDK, Lista Srpska i AAK – nisu predložile članove komisije niti učestvovale u glasanju.
Predsednik AAK-a, Ramuš Haradinaj, izjavio je da njegova partija i dalje ima nadu da će Samoopredeljenje predložiti „kandidata za jedinstvo“, navodeći kao prihvatljive opcije Šćipe Seljimi, Sarandu Bogujevci ili Gljauka Konjufcu.
„Spremni smo da damo glas za kandidata ili kandidatkinju koja može da ujedini“, rekao je Haradinaj, dodajući da LVV, bez podrške Liste „Guxo“ i „Alternative“, takođe ne bi prešla cenzus.
PDK ostaje pri svom stavu. Njen poslanik Nait Hasani ponovio je da neće glasati ni za kandidate iz redova LVV, niti za Fatmira Ljimaja, lidera Socijaldemokratske inicijative, koga neki vide kao potencijalno kompromisno rešenje.
„Neka serijal traje“, poručio je Hasani, komentarišući političku blokadu.
Jehona Ljušaku-Sadriju iz LDK ocenila je da je partija pobednica pokazala „nesposobnost da obezbedi većinu u skupštini“ i da nije ostavila prostor za partnerski pristup. Ona je predložila prelaznu vladu do izbora, s liderom LDK, Ljumirom Abdidžikuom, kao potencijalnim premijerom.
„Mi smo jasno izneli naš program i želimo da ga sprovedemo u bilo kojoj budućoj vladi“, poručila je Ljušaku Sadriju.
Saga
Kosovo, više od tri meseca nakon izbora, ostaje bez konstituisane skupštine i bez novih institucija, dok se političke tenzije i dalje produbljuju.
Više od tri meseca od održanih izbora, a u drugom mesecu od potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, odnosno više od mesec od prve konstitutivne sednice, kosovska skupština je i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade. Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada, sa tadašnjim danom – prekidana je i odlagana na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova, a na poslednjih sedam Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti prošle nedelje je tvrdio da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. U nedavnom intervjuu za RTK kazao je da se time krši presuda kosovskog ustavnog suda kojom se nalaže da je predsednika skupštine moguće odabrati javnim ili tajnim glasanjem. Ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da rešenje nije u „nametanju predloga“.
