Propao je danas i 11. pokušaj da se konstituiše deveti saziv kosovske skupštine.

Ni danas, kao ni prethodna dva puta, nije se uspelo u tome da se formira izborna komisija za tajno glasanje za predsednika Skupštine, što traži Pokret Samoopredeljenje.

Za formiranje ove komisije glasalo je 56 poslanika, jedan je bio protiv i jedan uzdržan.

Sledeća sednica zakazana je za sredu za 10 časova.

Očekivano?

Da će i ova sednica biti neuspešna moglo se unapred naslutiti još jutros.

Poslanici su ispred zgrade kosovske skupštine komentarisali davali izjave pred ulazak na sednicu.

Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu, Faton Peci, kazao je da smatra da je predlog za tajno glasanje za predsednika Skupštine nešto što bi ispoštovalo volju poslanika.

Takođe, kazao je da veruje da će za tu poziciju većinska stranka u skupštini ponovo predložiti Aljbuljenu Hadžiju.

„Ušli smo u ciklus gde zahtevamo da zbog punog poštovanja volje poslanika imamo tajno glasanje. Ako imamo potrebnu većinu, sve se svodi na to koje će ime biti. Verujem da će to opet biti Hadžiju“, kazao je.

Međutim, većina poslanika iz opozicionih stranaka tu su izjavili da im se ne dopada to što se način glasanja menja.

Armend Zemaj iz LDK smatra da ovo nije rešenje, već da je potreban politički dogovor.

„Jasno je da bez političkog dogovora i bez definisanja koja će stranka ili entitet obezbediti većinu za stvaranje Skupštine i Vlade – neće biti nikakvih rezultata. Način glasanja se ne može menjati usred sednice“, kazao je, prenela je Koha.

Ko god da bude premijer sutra, sešće sa Vučićem, a ovde ne prihvataju međusobno…

I njegov saborac, Arben Gaši, smatra da je dogovor prekopotreban, ali problem vidi u odnosu koji je Aljbin Kurti izgradio prema opoziciji, naročito nakon izbora i njegovih uvredljivih izjava.

Ipak – mogućnost postoji i mora se prevazići.

„Način kako je razrešio ministra LDK-a, način kako se je ponašao na vlasti u četiri poslednje godine su problematični. Ali ja mislim da ponovo ima mogućnosti, treba da se prevaziđu ove. Ko god da bude premijer sutra, sešće sa Vučićem. A ne prihvata da sedne sa Aljbinom Kurtijem ili Ljumirom Abdidžiku ili Memljijem Krasnićijem i Ramušem Haradinajem? Neprihvatljivo je i neopravdano. Treba da sednu i da razgovaraju i da se dogovore, bilo i da se ide na izbore. Sve partije treba objektivno da razmišljaju i da budu konstruktivnije“.

Fatmir Ljimaj iz Socijaldemokratske inicijative, štaviše, smatra da je tajno glasanje za predsednika parlamenta – suprotno pravilima.

„Ne možemo glasati za nešto što smatramo da je suprotno parlamentarnoj praksi i pravnim pravilima. Javno glasanje je počelo i trebalo bi tako da se završi. Da smo počeli tajno, to je dozvoljeno i po propisima, ne bi bilo problema. Ali počelo je javno…“, kazao je Ljimaj.

Poslanica PDK, Ganimeta Musljiju, poručila da se njihov stav ni o tajnom glasanju ni o kandidatu za predsednika parlamenta – nije promenio.

Aljbina Kurtija optužila je da zloupotrebljava Aljbuljenu Hadžiju.

„Žao mi je što Hadžiju nije ništa naučila iz svog iskustva u politici. Mislim na njena iskustva sa suzavcem. Ne bi trebala da dozvoli da je zloupotrebljava šef stranke niti bilo ko drugi. Kurti je i ovog puta, kao i u slučaju suzavca, koristi kao oružje protiv države. Nedopustivo“, kazala je ova poslanica.

Ramuš Haradinaj predlaže obraćanje Ustavnom sudu.

„Mi kao opozicija hitno treba da ispitamo ovu situaciju i krenemo napred. To bi moglo biti obraćanje Ustavnom sudu“, kazao je lider AAK, piše Koha.

Saga

Više od mesec dana nakon potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, odnosno 18 dana od prve konstitutivne sednice, kosovska skupština je i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Prva sednica, odnosno pokušaj konstituisanja devetog saziva kosovske skupštine, usledio je 15. aprila, a sa današnjim danom, prekidana je 11 puta i odlagana za po 48 sati. Ukupan učinak svih ovih zasedanja jeste jedino verifikacija mandata i polaganje zakletve poslanika, i to tek na trećoj sednici održanoj 19. aprila.

U prva dva navrata izostalo je polaganje zakletve zbog neizglasavanja izveštaja o verifikaciji mandata, a potom je usledila serija neuspešnih pokušaja izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.

Hadžiju je na gotovo svim sednicama dobijala 57 glasova, odnosno falila su četiri za prostu većinu i imenovanje.

Sa mrtve tačke, odnosno sa 57 glasova od potrebnih 61, ona se 29. aprila, pomerila unazad, dobivši tri manje.

Na poslednje dve sednice se prešlo na taktiku glasanja za članove komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika parlamenta.

Na prethodnim sednicama 1. i 3. maja se nije ni stiglo do glasanja.

Procedura

Poslanici su, u skladu s pravilima, obavezni da se sastaju na svaka 48 sata dok se proces ne okonča, a kako propis o radu skupštine kaže, nema ograničenje o broju ovakvih sendica, sve dok se one održavaju u roku od 48 sati.

Međutim, postoji rok od mesec dana da se odabere predsednik Skupštine i to od dana verifikacije mandata. Ukoliko do toga ne dođe, sledi raspisivanje izbora.

Na izboru Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine insistira Samoopredeljenje, a na suprotnoj strani su PDK, LDK i AAK.

Doskorašnja vlast traži od doskorašnje opozicije da glasa za Hadžiju, dok im oni poručuju da je na stranci koja je pobedila na izborima da obezbedi većinu.

U međuvremenu kosovsko predsedništvo je saopštilo da je Vjosa Osmani spremna za konsultacije sa strankama oko konstituisanja skupštine.

Istovremeno je i Kosovski demokratski institut zatražio od Osmani da preuzme inicijativu, jer je, kako su naveli „Skupština upala u apsurdan ciklus bez rešenja“.

Neuspeh konstituisanja skupštine sve češće povlači najave o mogućnosti održavanja novih izbora. Upravo to su kao poslednju opciju za izlazak iz institucionalnog ćorsokaka, u petak pomenuli poslanici Samoopredeljenja.

Prištinski mediji izveštavaju da je i opoziciona PDK – druga stranka po učinku na izborima, takođe spominjala mogućnost raspisivanja izbora.

Međutim, da bi se izašlo na vanredne izbore, potrebno je da se prethodno konstituiše Skupština, a potom i raspusti. Za raspuštanje je potrebno 2/3 glasova svih poslanika.

Samoopredeljenje ima 48 poslanika. Sledi Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 poslanička mesta, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20, koalicija Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) sa 8 mandata.