Institucije u Prištini su i ovoga puta iskoristile priliku da se obrate članicama Saveta bezbednosti kako bi optužile Srbiju za navodni genocid počinjen na Kosovu. To je narativ bez ikakvog osnova, koji se svakodnevno koristi u političke svrhe. Ne možemo dozvoliti da jedna strana u potpunosti prisvoji i preuzme ulogu žrtve, dok se negiraju svi zločini počinjeni nad srpskim stanovništvom, kazao je juče šef srpske diplomatije u tehničkom mandatu, Marko Đurić, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

Juče je održana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je predstavljen izveštaj u vezi sa radom UNMIK-a za period od septembra prethodne do marta ove godine. Sednici su prisustvovali srpski šef diplomatije u tehničkom mandatu Marko Đurić, i kosovska ministarka spoljnih poslova u tehničkom mandatu, Donika Gervala.

Izveštaj UN na sednici predstavila je šefica UNMIK-a, Karolin Zijade

Ni reč o dijalogu, samo ozbiljne optužbe

Šef srpske diplomatije, Marko Đurić, izrazio je zabrinutost osvrnuvši se na prethodni govor Donike Gervale, koji jeste obeležio niz kritika na račun Srbije, ali UNMIK-a, i čak njen poziv da se preispita njegova uloga na Kosovu. I dok ona optužuje, Đurić se pita šta je sa dijalogom.

Od šefice kosovske diplomatije, kaže, nije čuo „nijednu reč posvećenosti dijalogu“, niti sprovođenju dogovora postignutih u okviru dijaloga kojim posreduje EU.

„Umesto toga, čuli smo ozbiljne optužbe na račun moje vlade, kao i na račun UNMIK-a, što je neprihvatljivo i zapravo šalje veoma lošu poruku o odnosu prema misiji Ujedinjenih nacija“.

Osim toga, smatra da je Gervala sednicu iskoristila i da Srbiju optuži za navodni „genocid“ počinjen na Kosovu.

To je, kaže, narativ koji se koristi bez ikakvog osnova, i to svakodnevno u političke svrhe, odnosno skupljanja političkih poena.

U pitanju je, kaže, termin, koji ne bi smeo olako da se koristi.

„Termin ‘genocid’ ne bi smeo da se zloupotrebljava nigde i ni na koji način, posebno ne u političke i senzacionalističke svrhe. Ova vrsta retorike, opšte procene i tvrdnje bez ikakvih dokaza su površne. Nema temelja u stvarnosti i služe samo za sticanje jeftinih političkih poena.

Ovakve tvrdnje su, kaže, neodgovorne, te ozbiljno ugrožavaju bilo kakvu mogućnost napretka i normalizacije odnosa između Srba i Albanaca, ali i Beograda i Prištine.

Najveće žrtve na Kosovu nevini civili, bez obzira na etničku pripadnost

Osvrnuo se i na etnički sastav na Kosovu, napravivši poređenje „nekada i sada“.

Na Kosovu trenutno živi preko devedeset procenata etničkih Albanaca, kaže Đurić, kazavši, između ostalog, da je preko 200.000 Srba proterano sa Kosova od strane OVK, usput nabrojaviši i pojedinačne primere.

„Srbi su prethodnih decenija bili žrtve zločina, proterivani iz svojih vekovnih domova i primorani da napuste svoje kuće usled zastrašivanja, diskriminacije i pretnji“.

To je, kaže, dobro dokumentovano i u izveštajima UNMIK-a i drugih međunarodnih nadzornih misija.

„Ako zaista želimo da gradimo zajedničku budućnost, moramo postupati odgovorno. Moramo reći da su najveće žrtve na Kosovu i Metohiji nevini civili, bez obzira na etničku pripadnost. Ne možemo dozvoliti da jedna strana u potpunosti prisvoji i preuzme ulogu žrtve, dok se negiraju svi zločini počinjeni nad srpskim stanovništvom“.

Neispunjene obaveze

Osvrnuo se potom na izveštaj Dore Bakojani, podsetivši Doniku Gervalu da u njemu postoje uslovi na koje se Priština obavezala, a to još, ističe, nije učinjeno.

Gervala je, kaže, izostavila da spomene naznačene obaveze Kosova, među kojima su vraćanje zemlje manastiru Dečani, ali i formiranje Zajednice opština srpskih većinom (ZSO), kao i prestanak prakse „nezakonite eksproprijacije srpske zemlje“.

Banjska i Ibar Lepenac

Govorio je i o slučaju Banjska iz septembra 2023. i kanal Ibar Lepenac iz novembra 2024.

Srbija je, kaže, te incidente jasno osudila.

„Zahtevali smo odgovornost i razjašnjenje svih okolnosti, jer su u napadu u Banjskoj, nažalost, izgubljena četiri života – tri osobe bile su Srbi, a jedna Albanac. Naša vlada je jasno osudila ove napade, ali odbijanje da se pruže informacije u vezi sa istragom, koje su zatražile srpske vlasti putem mehanizama međunarodne pravne pomoći, ne doprinosi ostvarivanju pravde“.

Takođe, napominje da je u napadu na kanal Ibar Lepenac, srpska zajednica na Kosovu bila najviše pogođena. Prekinuto je, kaže, vodosnabdevanje i snabdevanje električnom energijom.

S druge strane, zasmetali su mu i komentari šefice kosovske diplomatije o aktuelnim dešavanjima, odnosno višemesečnim studentskim protestima u Srbiji.

I dok Đurić „pozdravlja interesovanje, te kaže da je  „dobro čuti da predstavnici iz Prištine žele da se aktivno angažuju u političkom životu Srbije“, smetaju mu uvrede na račun srpskog rukovodstva i predsednika Srbije.

„Optužbe i blaćenje predsednika Vučića nisu poželjne.  Predsednik Vučić svakodnevno drži lekcije iz demokratije u poređenju sa onim što vidimo na Kosovu kada su u pitanju sloboda kretanja i pravo na okupljanje“.

U vezi sa tim, pozvao je Prištinu, ukoliko je zainteresovana da učestvuje u „našem političkom životu“, da to učini na „transparentan način i u okviru nadležnih institucija“.

„A ne kroz blaćenje na sednicama Saveta bezbednosti UN“.