Istog dana kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilazi Preševo i Bujanovac i govori o ulaganjima i razvoju juga Srbije, politički predstavnici Albanaca iz ovih opština u Tirani razgovaraju sa albanskim ministrom za Evropu i spoljne poslove Feritom Hodžom. Za razliku od Vučićeve formalno ekonomske agende, uz usputna spominjanja i Kosova, sastanak u Tirani bio je usmeren na prava Albanaca, političko i institucionalno predstavljanje, identitet, obrazovanje i – posebno – otvaranje konzulata Albanije u Bujanovcu. U porukama učesnika, konzulat se više ne predstavlja samo kao diplomatsko predstavništvo: Enkel Redžepi ga naziva „institucijom za koordinaciju politika”, Ardita Sinani traži snažnije prisustvo Albanije i Kosova, Arber Pajaziti poručuje da konzulat „postaje realnost”, a Šaip Kamberi govori o trajnoj i institucionalizovanoj koordinaciji Tirane sa predstavnicima srpskih Albanaca.

Hodža je danas u Tirani primio poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, predsednicu opštine Preševo Arditu Sinani, predsednika opštine Bujanovac Arbera Pajazitija i predsednika Albanskog nacionalnog saveta Enkela Redžepija.

Sastanak je održan istog dana kada Vučić boravi u Pčinjskom okrugu i obilazi upravo Preševo i Bujanovac. Dva događaja nisu predstavljena kao uzajamno povezana, ali se odvijaju istog dana i odnose se na iste opštine – sa dve različite političke i institucionalne adrese.

Hodža: Prava Albanaca trajni prioritet Tirane

Prema saopštenju albanskog Ministarstva za Evropu i spoljne poslove, u Tirani je razgovarano o zaštiti prava Albanaca, očuvanju identiteta, jačanju političkog i institucionalnog predstavljanja, obrazovanju, ekonomskom razvoju i mogućnostima za mlade.

Hodža je razgovor opisao kao „direktan, bratski i sadržajan” – „Stvarna i dostojna zastupljenost, očuvanje i jačanje nacionalnog identiteta, obrazovanje, ekonomski razvoj i mogućnosti za mlade nisu pitanja koja se rešavaju povremeno. Ona zahtevaju stalnu pažnju, koordinaciju i konkretno delovanje”, rekao je.

Prava Albanaca označio je kao jedan od „trajnih prioriteta” diplomatskog delovanja Tirane i poručio da će Albanija nastaviti da bude uz njih kroz angažovanje, dijalog i konkretnu podršku. Poruke koje su nakon sastanka objavili sami učesnici otišle su, međutim, korak dalje od opšte formulacije o pravima i podršci.

Kamberi: Ne samo reči, već trajna koordinacija

Šaip Kamberi saopštio je da je sastanak bio posvećen pitanjima koja, kako je naveo, zahtevaju „kontinuiranu koordinaciju” – zaštiti prava Albanaca, političkom i institucionalnom predstavljanju, očuvanju nacionalnog identiteta, obrazovanju, ekonomskom razvoju i budućnosti mladih.

Posebno je izdvojio podršku Albanije – „Cenim iskazanu posvećenost Albanije da bude uz Albance Preševske doline ne samo rečima, već i kroz održiviji angažman i konkretnu podršku”, naveo je Kamberi.

Otvaranje konzulata Albanije u Bujanovcu označio je kao politički i simbolički važan korak – „Prisustvo institucija Albanije u Dolini dokaz je direktne pažnje prema Albancima i mogućnost da se institucionalna veza sa Albanijom učini još jačom”, poručio je.

Kamberi je dodao da današnji sastanak, prema njegovom viđenju, ne bi trebalo da ostane pojedinačni događaj – „Verujem da ovaj sastanak treba da bude deo kontinuirane i institucionalizovane koordinacije između Tirane i predstavnika Albanaca u Preševskoj dolini. Za naše stalne izazove nije potrebna samo solidarnost, već strategija, istrajnost i konkretno delovanje”, naveo je.

Konzulat u centru poruka: Od „konkretnog prisustva” do „koordinacije politika”

Da je otvaranje konzulata Albanije u Bujanovcu bilo jedna od centralnih tema sastanka potvrđuju i objave ostalih učesnika. Predsednica opštine Preševo Ardita Sinani podsetila je da lokalni albanski politički predstavnici već duže traže snažnije institucionalno prisustvo i Albanije i Kosova.

„U kontinuitetu smo tražili povećanje institucionalnog prisustva Republike Albanije i Republike Kosovo u Preševskoj dolini”, navela je. Konzulat u Bujanovcu opisala je kao „konkretno prisustvo albanske države uz Albance u Dolini”.

 

Politički najdalje otišao je predsednik Albanskog nacionalnog saveta Enkel Redžepi. On je saopštio da je tokom sastanka „jasno naglasio” da je otvaranje „albanskog konzulata u Preševskoj dolini” dugogodišnji zahtev, ali mu je dao i šire političko značenje – „Smatram ga institucijom za koordinaciju politika”, naveo je Redžepi. Objavu je završio porukom: „Više Albanije i Kosova u Dolini.”

Prema njegovim navodima, sa Hodžom je razgovarano i o zaštiti prava Albanaca, političkom i institucionalnom predstavljanju, nacionalnom identitetu, obrazovanju, ekonomskom razvoju i budućnosti mladih.

Vučić istog dana u Preševu i Bujanovcu

Dok su se u Tirani razmatrali institucionalno prisustvo Albanije, konzulat i politička koordinacija, Vučić je istog dana boravio u Preševu i Bujanovcu u okviru posete Jablaničkom i Pčinjskom okrugu.

U selu Strezovce, u opštini Preševo, razgovarao je sa meštanima, potom je u Bujanovcu obišao pogon „Simpa”, a zatim razgovarao i sa stanovnicima sela Lopardince. Njegove poruke bile su prvenstveno usmerene na ekonomski razvoj, ulaganja i planove države za jug Srbije.

U Bujanovcu je najavio poseban program za pet okruga – Jablanički, Pčinjski, Toplički, Pirotski i Nišavski. Govorio je o mogućnosti ulaganja oko 500 miliona evra u velike kompanije na jugu Srbije, među kojima je pomenuo „Simpo” i „Jumko”, kao deo šireg razvojnog plana.

Od „albanskog sveta” do konkretnog institucionalnog prisustva

Današnje poruke iz Tirane dolaze svega nekoliko nedelja nakon posete predsednika Albanije Bajrama Begaja Preševu i Bujanovcu. Begaj je u julu boravio u ove dve opštine, gde je, između ostalog, otvorio Sajam knjiga. Politička simbolika njegove posete tada je bila znatno šira od samog kulturnog događaja.

Predsednica Preševa Ardita Sinani opisala je posetu i kao potvrdu da su Preševo i Preševska dolina deo „albanskog sveta”, dok su tokom posete upućivane poruke o snažnijem prisustvu Albanije i Kosova u kulturnom, nacionalnom i institucionalnom životu lokalnih Albanaca.

Begaj je, sa svoje strane, govorio o Albancima koji žive „van matice” i poručio da će biti njihov glas pred međunarodnim institucijama. Današnji sastanak u Tirani ovu političku liniju nastavlja konkretnijim institucionalnim zahtevima – konzulatom u Bujanovcu, trajnom koordinacijom sa Tiranom i jačanjem institucionalnog prisustva Albanije, a u porukama pojedinih učesnika i Kosova.

Internacionalizacija pitanja diskriminacije

Albanski politički predstavnici Preševo, Bujanovac i Medveđu godinama predstavljaju pod zajedničkim nazivom „Preševska dolina” ili „Dolina”, iako te tri opštine ne čine posebnu administrativnu celinu u Srbiji. Istovremeno, već godinama traju napori da se pitanje položaja Albanaca na jugu Srbije internacionalizuje.

Albanski predstavnici su u više navrata pisali i odlazili u Vašington, Brisel i Strazbur, kao i u američki Kongres i Senat, ukazujući na ono što opisuju kao diskriminaciju Albanaca u Srbiji, sa sistemskom pasivizacijom adresa kao jednom od centralnih tema.

Tokom tih susreta ukazivali su i na, kako navode, „nespremnost Srbije da integriše Albance u državne institucije” i „spremnost državnog sistema da pasivizira njihove adrese”. Uz podršku prištinske vlade predvođene Aljbinom Kurtijem, pitanje položaja Albanaca sa juga Srbije poslednjih godina sve češće se povezuje i sa tzv. principom reciprociteta u odnosu na prava Srba na Kosovu.

I Kurti i politički predstavnici Albanaca iz Srbije kontinuirano traže da se ovo pitanje uključi u briselski dijalog, dok su članovi Kurtijevog kabineta, uključujući Besnika Bisljimija, na tome insistirali i pred međunarodnim posrednicima – do sada bez uspeha.

Tokom parlamentarnih izbora u Srbiji 2023. godine Kurti se i direktno uključio u kampanju, podržavajući Šaipa Kamberija i pozivajući Albance u Srbiji da se „suprotstave autoritarnom i antialbanskom režimu Vučića”. Internacionalizacija tog pitanja u međuvremenu je dobila i konkretnije institucionalne forme.

U američkom Kongresu u proceduri je nacrt zakona „Presevo Valley Discrimination Assessment Act”, kojim se od Stejt departmenta traži detaljan izveštaj o položaju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, sa fokusom na pasivizaciju adresa, upotrebu albanskog jezika, priznavanje diploma i moguću diskriminaciju u obrazovanju.

Ove godine je i Sud u Strazburu registrovao prvi predmet protiv Srbije u vezi sa navodima o namernoj pasivizaciji adresa Albanaca na jugu zemlje. Srpske vlasti odbacuju navode o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije.

„Simpo”, ulaganja i razvoj juga Srbije

U Bujanovcu je Vučić obišao pogon „Simpa”, kompaniju koju je tokom posete izdvojio kao važnu za privredu tog područja. Govoreći o planovima za razvoj juga Srbije, najavio je poseban program za pet okruga – Jablanički, Pčinjski, Toplički, Pirotski i Nišavski.

Prema njegovim najavama, program bi trebalo da obuhvati velika ulaganja u infrastrukturu, privredu, obrazovanje i druga područja, a kao jednu od mogućnosti pomenuo je ulaganje oko 500 miliona evra u velike kompanije na jugu Srbije, među kojima su „Simpo” i „Jumko”. Vučić je rekao da bi taj iznos trebalo da bude deo šireg plana za jug Srbije.

Vučić je tokom posete razgovarao i sa građanima u Preševu i Bujanovcu, čime je obilazak obuhvatio dve opštine sa značajnim udelom albanskog stanovništva.

Dva događaja, isti prostor

Vremensko poklapanje dva događaja stavlja Preševo i Bujanovac u fokus sa različitih političkih i institucionalnih adresa. Nema navoda da su dva događaja formalno povezana, niti da su međusobno koordinisana. Ono što ih povezuje jeste to što se odvijaju istog dana i odnose na isti prostor – Preševo i Bujanovac – iz različitih institucionalnih perspektiva.

Dok je Vučić govorio da će država kroz novi program dodatno ulagati u jug Srbije, Hodža je istakao da će Albanija nastaviti da bude uz Albance iz Preševa i Bujanovca i da će njihova prava ostati jedan od trajnih prioriteta albanske diplomatske politike.

Ranije najave o otvaranju konzulata

Pitanje otvaranja albanskog konzulata u Bujanovcu, odnosno srpskog u Skadru, bilo je tema ranijih razgovora predstavnika lokalnih vlasti sa albanskim i srpskim zvaničnicima.

Predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti početkom avgusta izjavio je da se o otvaranju albanskog konzulata u tom gradu već duže razgovara sa diplomatskim predstavnicima i institucijama Albanije. Naveo je da je o tome razgovarao sa ambasadorom Albanije u Beogradu Bardilom Canajem, kao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tokom sastanka u Beogradu 20. aprila.

Pajaziti je tada rekao i da je o istoj temi razgovarao sa albanskim ministrom za Evropu i spoljne poslove Feritom Hodžom u Tirani 3. juna, kao i da su sa albanskim institucijama razmatrani tehnički aspekti uspostavljanja diplomatskog predstavništva u Bujanovcu.

„Prisutnost institucija Albanije u Bujanovcu, jeste nužnost koja proizlazi iz stvarnih potreba građana i naših istorijskih, nacionalnih, kulturnih i porodičnih veza”, naveo je Pajaziti.

Srbija i Albanija ranije su saopštile da postoji načelna saglasnost o otvaranju konzulata dve zemlje – Srbije u Skadru i Albanije u Bujanovcu. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da je o tome postignut dogovor sa albanskim ministrom Feritom Hodžom.

Najava otvaranja srpskog konzulata u Skadru u međuvremenu je izazvala protivljenje dela javnosti u tom gradu, gde je održan i protest protiv njegovog uspostavljanja. Pajaziti je početkom avgusta rekao da mogućnost otvaranja srpskog konzulata u Skadru ne smatra realnom, dok je otvaranje albanskog konzulata u Bujanovcu ocenio kao pitanje koje bi uskoro moglo da bude realizovano.

Od ranijih poseta do današnjeg sastanka

Današnji sastanak u Tirani dolazi nakon više kontakata albanskih zvaničnika i predstavnika Albanaca iz Preševa i Bujanovca sa institucijama Albanije.

U julu je predsednik Albanije Bajram Begaj boravio u Preševu i Bujanovcu, gde je, između ostalog, otvorio Sajam knjiga. U Preševu ga je dočekala predsednica opštine Ardita Sinani, koja je njegovu posetu tada opisala i kao poruku da su Preševo i Preševska dolina deo „albanskog sveta”. KoSSev je o toj poseti i njenom političkom kontekstu ranije detaljno izvestio.

Današnji susret Hodže sa Kamberijem, Sinanijevom, Pajazitijem i Redžepijem predstavlja još jedan kontakt predstavnika Albanaca iz Preševa i Bujanovca sa zvaničnicima Albanije, ovog puta u Tirani. Istovremeno, u istim opštinama danas boravi predsednik Srbije, koji obilazak koristi za razgovore sa stanovništvom i predstavljanje planova za ulaganja i razvoj juga Srbije.

Dva događaja odvijaju se paralelno, bez javno potvrđene formalne veze, ali u istom danu i na istom geografskom prostoru koji je predmet aktivnosti različitih institucija i političkih predstavnika.