Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku posle današnjeg sastanka poručili su da postoji prostor za dogovor o budućem predsedniku Kosova. Lider LDK-a kaže da su se „načelno saglasili“ o profilu predsednika – da to ne bude partijska, već poštovana ličnost koja predstavlja političko jedinstvo – dok Kurti tvrdi da je kod LDK-a video volju da se dođe do novog predsednika bez novih izbora. Konkretna imena nisu saopštena: Abdidžiku kaže da prvo mora da postoji politički dogovor, a tek potom razgovor sa potencijalnim kandidatima.
Današnji sastanak Kurtija i Abdidžikua održan je u Skupštini, u nastavku pokušaja da se pronađe politički izlaz iz zastoja oko konstituisanja institucija.
Kurti je nakon sastanka ocenio da je razgovor protekao u „konstruktivnoj atmosferi“.
„Sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi i video sam volju LDK-a da zemlji zajedno obezbedimo novog predsednika, kako ne bi bilo potrebe za novim izborima, kako bismo obezbedili demokratsko funkcionisanje države i kako bismo za to izgradili međusobno poverenje“, kazao je.
Naveo je da su detaljno razgovarali o kriterijumima koje bi budući predsednik ili predsednica trebalo da ispuni.
„Razgovarali smo o kriterijumima za ličnost predsednika ili predsednice iz mnogo uglova i na više nivoa, ali posebno kada je reč o vrednostima, zaslugama i doprinosu društvu, naciji u celini i određenim profesijama.“
Kurti smatra da sama spremnost za dogovor daje razlog za optimizam.
„Jasna volja da se postigne dogovor o predsedniku treba da nas učini optimističnim… Imamo volju, interes i državnu i demokratsku odgovornost kada je reč o šefu države“, kazao je.
Abdidžiku: Načelno smo se saglasili o profilu
Abdidžiku je, sa druge strane, kazao da će LDK biti deo institucionalnog predstavljanja i faktor u pokušaju rešavanja političke i ustavne krize.
Potvrdio je da su Kurti i on razgovarali upravo o profilu budućeg predsednika.
„Načelno smo se saglasili o ovom profilu, o tome kako bi budući predsednik ili predsednica trebalo da izgleda“, rekao je.
Prema njegovim rečima, budući predsednik trebalo bi da bude prozapadno orijentisan, da zastupa određene vrednosti i predstavlja političko jedinstvo.
„Predsednik koji voli Republiku, brani Republiku, na odgovarajući način praktikuje demokratiju i ličnost koja ostvaruje političko jedinstvo, kako to zahteva i Ustav Kosova.“
Posebno je naglasio: „Ne želimo partijskog predsednika, već ličnost koja je poštovana i koja dostojanstveno obavlja najvišu državnu funkciju.“
Prvo dogovor, onda ime
I Kurti i Abdidžiku danas su izbegli da govore o konkretnim imenima.
„Detaljno i temeljno smo razgovarali o kriterijumima koje predsednička ličnost treba da ispuni, posmatrajući i godine i decenije naše novije istorije, različite sektore društva i profesije, ali pošto je ovo veoma osetljiv proces, bez konsultacija unutar naših političkih subjekata u ovoj fazi ne mogu da kažem više od toga. Ovo nije mesto na kojem mogu da govorim o imenima“, Kurti je kazao:
Abdidžiku je dodatno objasnio redosled koji LDK vidi kao neophodan.
„Pre nego što govorimo o imenima, treba da imamo konsultacije, a ne odluke. Odluke treba donositi tek nakon političke saglasnosti o određenom imenu.“
Kaže da se ni potencijalni kandidat ne može dovesti pred svršen čin.
„Ne mogu se donositi odluke o jednom imenu, a potom tu osobu dovesti pred svršen čin ili joj reći – ti si kandidat za kojeg smo zainteresovani. Dakle, prvo mora da postoji politička saglasnost, a zatim individualne odluke.“
Pre nego što se neko ime objavi, dodaje, mora se razgovarati i sa samom osobom.
„Pre nego što javno govorimo o imenima, moramo da razgovaramo sa određenim pojedincima o tome da li mogu da obavljaju ovu dužnost ili da li žele da je obavljaju. Zato to nije tako jednostavno.“
LDK „ne traži ništa zauzvrat“
Abdidžiku tvrdi da LDK u ovom procesu ne traži političku protivuslugu.
„Stvari su veoma jasne – govorimo o pitanju predsednika i LDK ne traži ništa zauzvrat, već samo institucionalnu stabilnost, kako bi Kosovo imalo potrebnu i moguću vrstu mira.“
Dodao je da je za LDK izbor predsednika posebno važan.
„LDK je Kosovu uvek davao izuzetne predsednike i LDK sada preuzima ovu odgovornost.“
Kurti: Sa PDK-om i AAK-om komuniciramo i kada nema sastanaka
Kurti je posle razgovora sa Abdidžikuom govorio i o odnosima sa drugim opozicionim partijama.
Kaže da je pokušavao da organizuje sastanke, ali da je nailazio na odbijanje.
„Ne možemo da se ponašamo kao da ja nisam pokušao da se sastanem sa drugim subjektima. Nailazio sam na odbijanje drugih subjekata. Znate da predsednik Alijanse odbija da se sastane sa mnom, dok sam se sa predsednikom PDK-a sastao jednom.“
Ipak, kaže da komunikacija postoji. „Moram da priznam da i kada nemamo sastanke, imamo komunikaciju.“
Smatra da bi formalni sastanci bili korisniji. „Mnogo bi bolje bilo da imamo sastanke, jer kada ima sastanaka, ima i razgovora koji vode ka sporazumu.“
Poručio je da ostaje otvoren za PDK i AAK.
„Ako u bilo kom trenutku bude volje sa strane PDK-a ili AAK-a, ili obe partije, za sastanke, razgovore i dogovore, ja sam više nego otvoren i zainteresovan.“
Hoti: Sve se odvija na „neustavnom terenu“
Ipak, iz samog LDK-a večeras je stigla i znatno kritičnija poruka.
Poslanik ove stranke Avdulah Hoti ocenio je da se proces formiranja novih institucija odvija na „neustavnom terenu“.
„Skupština nije konstituisana u ustavnom roku od 30 dana od sertifikacije izbora. Kad god bude konstituisana, ona može biti osporena“, napisao je Hoti.
On dovodi u pitanje i nastavak rada vlade u tehničkom mandatu, tvrdeći da vršilac dužnosti premijera i ministri koji su položili zakletvu kao poslanici više ne bi trebalo da obavljaju izvršne funkcije.
Za nastalu situaciju Hoti odgovornim smatra Kurtija.
AAK sutra ponovo pred novinarima
U međuvremenu je AAK najavila da će se sutra u 11 časova u holu Skupštine medijima obratiti poslanik Burim Ramadani.
Tema konferencije nije unapred saopštena.
Današnji sastanak Kurtija i Abdidžikua bio je četvrti susret Samoopredeljenja i LDK-a u pokušaju da se dođe do političkog dogovora, dok zastoj oko konstituisanja Skupštine i dalje traje.
