Evropska unija prvi put je javno dovela u pitanje zakonitost odluka kosovskih institucija kojima je praktično zaustavljen proces povratka srpskih sudija i tužilaca u pravosuđe. Nakon što je pozdravila povlačenje ostavki srpskog pravosudnog osoblja od 15. jula, Brisel je izrazio zabrinutost zbog odluke Kosovskog tužilačkog saveta i današnjeg dekreta vršiteljke dužnosti predsednice Kosova Aljbuljene Hadžiju, ocenjujući da se oni „čine nespojivim sa zakonom, pravilnim postupkom i ukupnim zahtevima vladavine prava na Kosovu“. Istovremeno je pozvao sve nadležne institucije da se uzdrže od poteza koji bi sprečili reintegraciju srpskih sudija, tužilaca i pravosudnog osoblja.
„Prema svom Ustavu, Kosovo je multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, a njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost Kosova“, navodi se u saopštenju portparola Evropske službe za spoljne poslove.
EU podseća da je „dosledno pozivala Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova kosovskih Srba, u skladu sa kosovskim zakonodavstvom i sporazumima postignutim u dijalogu“.
Brisel je posebno pozdravio činjenicu da su srpske sudije, tužioci i prateće osoblje 15. jula povukli ostavke koje su podneli još u novembru 2022. godine.
Međutim, već naredni potezi kosovskih institucija izazvali su zabrinutost Evropske unije.
„Evropska unija zabrinuta je zbog jučerašnje odluke Kosovskog tužilačkog saveta da prihvati ostavke koje su u međuvremenu već bile povučene, kao i zbog današnje odluke vršiteljke dužnosti predsednice kojom su te ostavke potvrđene dekretom. Čini se da to nije u skladu sa zakonom, pravilnim postupkom i ukupnim zahtevima vladavine prava na Kosovu“, navodi se u saopštenju.
Zbog toga je Evropska unija uputila i direktan poziv Prištini.
„EU poziva sve nadležne institucije da se uzdrže od postupaka čiji je cilj sprečavanje reintegracije pravosudnog osoblja iz redova kosovskih Srba.“
Potpuni obrt u odnosu na očekivanja
Reakcija Brisela usledila je samo nekoliko sati nakon što je Aljbuljena Hadžiju potpisala dekrete o razrešenju sedam srpskih tužilaca, dan pošto je Kosovski tužilački savet odbio njihove zahteve za povlačenje ostavki i predložio njihovo razrešenje.
Time je usledio potpuni obrt u odnosu na očekivanja koja su prethodnih dana dolazila iz stručnih i međunarodnih krugova, uključujući pre svega EU.
Vest o mogućem povratku srpskih sudija i tužilaca poslednjih dana postepeno je dospevala u javnost, u okviru, prema saznanjima KoSSeva iz više izvora upoznatih sa procesom, intenzivnih diplomatskih aktivnosti koje su Evropska unija i više zapadnih partnera vodili sa Prištinom i Beogradom kako bi omogućili njihov povratak u institucije koje su napustili 2022. godine.
Najpre je 17. jula potvrđeno da je više od 20 pripadnika srpske zajednice zaposlenih u Osnovnom sudu i Osnovnom tužilaštvu u Severnoj Mitrovici zatražilo povlačenje ostavki podnetih 2022. godine.
Istog dana, na konferenciji Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), izvršni direktor te organizacije Dušan Radaković izjavio je da očekuje da bi reintegracija mogla da počne već 1. septembra. Šef Odeljenja za pravosuđe UNMIK-a Andrea Lako tada je rekao da će „govorkanja o povratku uskoro postati potvrđena dobra vest“, dok je viši istraživač Kosovskog pravnog instituta Gzim Šalja ocenio da su Sudski i Tužilački savet upravo zato što godinama nisu odlučivali o ostavkama „ostavili otvorena vrata“ za povratak srpskih sudija i tužilaca.
Istovremeno su mediji u Prištini objavili da međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija, insistira da se Srbima koji su 2022. napustili institucije omogući povratak.
Od izlaska iz institucija do pokušaja povratka
Srpske sudije, tužioci i drugo pravosudno osoblje napustili su kosovske institucije početkom novembra 2022. godine, zajedno sa pripadnicima Kosovske policije, nakon političke odluke Srpske liste o kolektivnom izlasku Srba iz kosovskih institucija na severu Kosova.
Nakon izlaska policije usledile su ostavke sudija, tužilaca i administrativnog osoblja, čime je pravosudni sistem na severu praktično ostao bez gotovo svih pripadnika srpske zajednice. Integracija srpskih sudija i tužilaca, ostvarena 2017. godine na osnovu Briselskog sporazuma, time je praktično ostala bez svog najvažnijeg dela.
Poslednjih nedelja otvorena je mogućnost njihovog povratka, nakon što su više od 20 zaposlenih u pravosuđu zatražili povlačenje ostavki.
Međutim, Kosovski tužilački savet odbio je njihove zahteve, da bi danas Hadžiju potpisala dekrete o razrešenju sedam srpskih tužilaca.
Hasani: EU je otvorila isto pitanje
Današnja reakcija Evropske unije usledila je samo nekoliko sati nakon što je profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani u razgovoru za KoSSev ocenio da pitanje razrešenja srpskih tužilaca nije trebalo rešavati pravnim, već političkim putem.
Hasani je ocenio da su odluke Kosovskog tužilačkog saveta i Aljbuljene Hadžiju nezakonite, navodeći da se „pod plaštom zakonitosti demonstrira moć“, te da je pitanje trebalo rešiti političkim dogovorom. Kao primer naveo je odlaganje primene Zakona o državljanstvu, ocenjujući da je i u ovom slučaju postojao prostor za političko rešenje kojim bi se omogućio nastavak procesa reintegracije.
Šta dalje?
Današnje saopštenje Evropske unije predstavlja do sada najoštriju međunarodnu reakciju na odluke Kosovskog tužilačkog saveta i vršiteljke dužnosti predsednice Kosova u vezi sa srpskim tužiocima.
Ostaje, međutim, nejasno da li će poziv Brisela uticati na dalji tok procesa i da li će biti pronađen model za reintegraciju srpskih sudija, tužilaca i drugog pravosudnog osoblja, koji je, prema saznanjima KoSSeva, prethodnih nedelja bio predmet intenzivnih razgovora između Prištine, Beograda i međunarodnih posrednika.
