„Današnju posetu predsednika Republike Albanije ne možemo posmatrati samo kao zvaničnu posetu. Ona je snažna poruka da su Preševo, i uopšte Preševska dolina, neodvojivi deo albanskog sveta“, poručila je juče gradonačelnica Preševa, većinski albanskog grada smeštenog u južnom delu Srbije. Dok su glavne političke teme u Srbiji i na Kosovu bile negde drugde, predsednik Albanije Bajram Begaj u Preševu i Bujanovcu nije dočekan samo kao gost koji otvara Sajam knjiga.

Uz crveni tepih, decu u narodnim nošnjama, zastave Albanije i poruke domaćina da stiže predsednik „matične države“, pohvalili su se i on i ona na društvenim mrežama, ali je izostala pažnja većih medija i na Kosovu i u Srbiji. No, robustno obezbeđenje albanskog predsednika sa dugim cevima, primetio je danas opozicioni poslanik Aleksandar Ivanović, postavljajući pitanje: Ko su ljudi koji su ga obezbeđivali u Srbiji?

Više od posete

Ono što je usledilo tokom nekoliko sati posete albanskog predsednika pokazalo je da je Sajam knjiga bio tek okvir za mnogo širu političku poruku.

„Današnju posetu predsednika Republike Albanije ne možemo posmatrati samo kao zvaničnu posetu. Ona je snažna poruka da su Preševo, i uopšte Preševska dolina, neodvojivi deo albanskog sveta i da ovaj region ostaje u stalnoj nacionalnoj i institucionalnoj pažnji Republike Albanije.“

Ovim rečima predsednica opštine Preševo Ardita Sinani opisala je posetu predsednika, kako je sama navela, matične države, reči koje možda i najbolje sumiraju događaj koji je formalno organizovan povodom otvaranja Drugog sajma knjiga u Preševu.

Međutim, već tokom prvih sati prerastao je u niz političkih poruka o položaju Albanaca u Srbiji, njihovom odnosu prema Albaniji i Kosovu, očuvanju nacionalnog identiteta i međunarodnom zastupanju njihovih prava.

Crveni tepih, zastave, narodne nošnje i „predsednik naše matične države“

Da poseta neće biti predstavljena isključivo kao kulturni događaj bilo je jasno još dan pre Begajevog dolaska.

Najavljujući otvaranje Drugog sajma knjiga pod sloganom „Knjiga i tradicija“, Ardita Sinani pozvala je građane da dočekaju predsednika Albanije „onako kako Preševo zna“.

„Ove godine imamo posebnu čast i privilegiju da na otvaranju Sajma dočekamo Njegovu ekselenciju, predsednika Republike Albanije, gospodina Bajrama Begaja“, poručila je Sinani.

 „Pozivam vas sve da postanete deo ovog sajma i da ga zajedno učinimo još dostojanstvenijim i veličanstvenijim. Dočekajmo predsednika naše matične države onako kako Preševo zna. Sa poštovanjem, otvorenim srcem i tradicionalnim preševskim gostoprimstvom.“

Na snimcima koje su objavili lokalni zvaničnici i mediji vidi se da je Begaj dočekan uz crveni tepih, decu obučenu u albanske narodne nošnje i zastave Albanije. Sama Sinani objavila je video uz kratku poruku na engleskom jeziku: „Dobro došli u Preševsku dolinu! Vaša Ekselencijo, predsedniče Bajrame Begaj!“

Ni Begaj u svojoj objavi nije skrivao emocije niti simboliku dočeka.

„Danas sam posetio Preševsku dolinu, gde Albanci žive na svojim ognjištima, nažalost van matice. Dočekali su me sa zastavama i srcima punim ljubavi, kao što brat dočekuje brata.“

Ta formulacija – „na svojim ognjištima, van matice“ – provlačiće se kao jedna od centralnih poruka čitave posete.

O pravima Albanaca na sajmu u prvom planu

Danas sam posetio Preševsku dolinu, gde Albanci žive na svojim ognjištima, nažalost van matice

Ako je formalni povod Begajeve posete bilo otvaranje Drugog sajma knjiga u Preševu, sadržaj njegovih poruka na društvenim mrežama pokazuje da je fokus bio na sasvim drugim temama.

U objavi nakon posete, predsednik Albanije Sajam knjiga gotovo da nije ni spomenuo.

Umesto toga, naveo je da je sa predsednicom opštine Preševo Arditom Sinani, predsednikom opštine Bujanovac Arberom Pajazitijem, jedinim albanskim poslanikom u Skupštini Srbije Šaipom Kamberijem i predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca Enkeljom Redžepijem razgovarao o političkim i društvenim pitanjima koja godinama dominiraju u javnom prostoru Preševske doline.

„Razgovarali smo o rešavanju zabrinutosti Albanaca Preševske doline, o jačanju jedinstva albanskog faktora, kao i o projektima koji će pomoći ovdašnjoj omladini“, naveo je Begaj.

Već u narednoj rečenici usledio je poziv koji je, sudeći po objavama svih učesnika sastanka, predstavljao jednu od centralnih poruka posete.

„Podstakao sam političke lidere ovog kraja da se ujedine svaki put kada je reč o nacionalnom interesu i zaštiti prava Albanaca Preševske doline.“

Begaj je poručio da će Albanija nastaviti da podržava „rešavanje pitanja Preševske doline“, posebno kada je reč o, kako je naveo, pravičnoj zastupljenosti Albanaca u institucijama Srbije, pasivizaciji adresa, pravu na upotrebu maternjeg jezika i nacionalnih simbola.

„Kao predsednik Republike Albanije, garantovao sam podršku Albanije za rešavanje pitanja Preševske doline, pravičnu zastupljenost u institucijama, zabrinutost zbog pasivizacije adresa, kao i pravo na upotrebu maternjeg jezika i nacionalnih simbola. Uverio sam ih da ću nastaviti da budem, kao i do sada, njihov advokat – advokat uskraćenih prava Albanaca Doline u svakoj međunarodnoj instituciji i kancelariji.“

Ova formulacija nije ostala usamljena. Praktično istu poruku preneli su i gotovo svi mediji na albanskom jeziku koji su izvestili o poseti.

Portal Reporteri naslovio je vest rečenicom da će Begaj biti „glas Albanaca Preševske doline u međunarodnim institucijama“, dok su Teve1, DMedia i drugi kosovski mediji u prvi plan stavili upravo njegove poruke o pasivizaciji adresa, jeziku, simbolima i međunarodnom zastupanju Albanaca u Srbiji.

Gotovo nijedan od tih medija nije u prvi plan stavio sam Sajam knjiga.

„Mnogo više od zvanične posete“

Dok je Begaj u prvi plan stavljao položaj Albanaca u Preševskoj dolini, Sinani je u svojim objavama dodatno razvila političku simboliku posete, više puta koristeći izraz „albanski svet“.

„Današnja poseta predsednika Republike Albanije ne može se posmatrati samo kao zvanična poseta. To je snažna poruka da su Preševo, i uopšte Preševska dolina, sastavni deo albanskog sveta i da ovaj region ostaje u stalnoj nacionalnoj i institucionalnoj pažnji Republike Albanije.“

Sinani podseća da je Begajeva poseta dogovorena još 12. marta u Tirani, tokom njihovog sastanka u kabinetu predsednika Albanije, što pokazuje da nije organizovana ad hoc povodom Sajma knjiga.

Ona navodi da je predsedniku Albanije zahvalila što je prošle godine, u obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, podseća – otvorio pitanje položaja Albanaca u Preševskoj dolini.

„U ime svih Albanaca Preševske doline još jednom sam zahvalila predsedniku Begaju što je pitanje Doline izneo pred Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija. U svom govoru održanom 25. septembra prošle godine zatražio je da se poštuju prava i slobode Albanaca ovih krajeva.“

Prema njenim rečima, među glavnim temama razgovora bili su selektivna pasivizacija adresa, nedostatak državnih ulaganja, posebno u obrazovanje, stanje u Osnovnoj školi „Prof. Ibrahim Keljmendi“, ali i zabrinutost mladih Albanaca zbog ponovnog otvaranja pitanja obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji.

Istovremeno, od Begaja je zatražila da nastavi da koristi autoritet predsednika Albanije u razgovorima sa međunarodnim institucijama i vlastima u Beogradu.

 „Zatražila sam od predsednika Begaja da, kroz svoj autoritet, nastavi da zastupa ovo pitanje pred međunarodnim institucijama i vlastima u Beogradu, kako ova škola više ne bi ostala zaboravljena i zapostavljena.“

„Više Albanije i više Kosova“: Sajam knjiga kao ulaganje u nacionalni identitet

Ako je Begaj u svojim porukama naglasak stavio na politička prava Albanaca u Srbiji, Ardita Sinani objasnila je kako lokalna vlast vidi značaj samog Sajma knjiga.

Za nju, kako je prethodno navela najavljujući događaj, sajam nije prvenstveno kulturna manifestacija.

„Sajam knjiga nije samo kulturna aktivnost. On je ulaganje u znanje, kulturu i naš nacionalni identitet. Knjiga je naše sećanje. Ona je naš jezik. Ona je naša istorija. Povezuje generacije, čuva identitet i podseća nas da su naši koreni bili i ostali jači od svake prepreke.“

Poruka se potom širi i na samu ulogu Preševa. Sinani navodi da je cilj da ovaj grad postane mesto okupljanja albanske kulture.

„Želimo da Preševo izgradimo kao važan centar albanske kulture, mesto gde će naša knjiga, umetnost, tradicija i identitet zauzimati sve više prostora.“

Istovremeno, obećava „više Albanije i više Kosova“ u kulturnom i institucionalnom životu Preševske doline.

„Od početka svog mandata obećala sam da će Preševska dolina imati više Albanije i više Kosova u svom kulturnom i institucionalnom životu. To obećanje nije bilo slogan, već obaveza koju ću ispunjavati do kraja svog mandata.“

Sinani ističe da cilj nije organizovanje samo jedne manifestacije, već uspostavljanje trajne kulturne tradicije.

„Naš cilj nije bio da organizujemo samo jednu manifestaciju. Želimo da Sajam knjiga u Preševu postane trajna tradicija koja će svake godine rasti i postati mesto susreta albanske knjige, umetnosti, kulture i stvaralaca.“

Na kraju poručuje:

„Kada čuvamo knjigu, čuvamo jezik. Kada čuvamo jezik, čuvamo identitet. A kada čuvamo identitet, čuvamo sebe i svoju nacionalnu supstancu.“

Istovremeno je naglasila da je prisustvo predsednika Albanije ovoj manifestaciji dalo, kako navodi, „posebnu nacionalnu i institucionalnu težinu“.

„Njegovo prisustvo dalo je ovom sajmu posebnu nacionalnu i institucionalnu težinu, potvrđujući još jednom brigu i pažnju Republike Albanije prema Preševu i Dolini.“

U drugoj objavi otišla je i korak dalje, ocenjujući da Begajeva poseta prevazilazi protokolarni karakter.

„Prisustvo predsednika Begaja u Preševu bilo je mnogo više od zvanične posete. To je bila snažna poruka da su Preševo, i uopšte Preševska dolina, neodvojivi deo albanskog sveta i da ovaj region ostaje u stalnoj nacionalnoj i institucionalnoj pažnji Republike Albanije.“

„Albanska mapa“

Na kraju je ovu poruku dodatno proširila, navodeći da posetu vidi kao novi korak u jačanju veza sa Albanijom.

„Ova poseta nije kraj jedne etape, već novi korak u jačanju naših međuinstitucionalnih veza i dokaz da Preševo i Preševska dolina nisu samo deo albanske mape, već i neodvojivi deo naše zajedničke nacionalne brige, odgovornosti i pažnje.“

Kamberi: „Preševska dolina dobija sve veću pažnju Republike Albanije“

Na Begajevu posetu osvrnuo se i jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, ocenivši da ona predstavlja važan trenutak za Albance u Preševskoj dolini.

„Poseta predsednika Republike Albanije predstavlja važan trenutak za Albance Preševske doline. Ova poseta izraz je institucionalne posvećenosti Albanije svojim sunarodnicima, ali i jasna poruka podrške očuvanju identiteta, prava i razvoja albanske zajednice u ovom periodu.“

Kamberi je ocenio da „Preševska dolina dobija sve veću pažnju Republike Albanije“, zahvalivši ambasadoru Albanije u Srbiji Bardilju Canaju na, kako je naveo, „nepokolebljivoj posvećenosti“, kao i institucijama Republike Albanije zbog dodatne pažnje koju posvećuju Albancima u Preševskoj dolini.

„Hvala na poseti, gospodine predsedniče!“, poručio je Kamberi.

Albanci za tri opštine na jugu Srbije u kojima žive Albanci – Preševo, Bujanovac, Medveđa, insistiraju na izrazu „Preševska dolina“ ili samo „Dolina“. Kod Srba odomaćena je „Vranjska kotlina“. Kod kosovskih političara i više medija, kao i od više političkih predstavnika Albanaca na jugu Srbije se gotovo ne može čuti da ove opštine kategorišu kao deo Srbije, osim u optužbama. Uglavnom se koristi termin „Dolina“, „Albanci iz Doline“ ili „Preševska dolina“. Dok je predsednik Albanije otvarao Sajam knjiga, u Preševu je boravila i v.d. ministarka kulture, omladine i sporta Kosova Saranda Bogujevci.

Njena poseta nije izazvala veću pažnju medija u Prištini, dok se ona sama oglasilla tek ovog popodneva. U svojim objavama naglasak je stavila na kulturu i znatno biranijim rečima od Sinani, opisala je posetu, i to bez spominjanja Begaja.

„Preševo ima bogato kulturno nasleđe koje zaslužuje da bude očuvano, prmovisano i pretvoreno u priliku za razvoj zajednice i mladih“, poručila je Bogujevci.

„Knjiga je most koji nas zbližava, čuva naše kulturno pamćenje i jača naše veze kroz jeziki tradiciju“, dodala.

Tokom posete, osim Sajmu knjiga imala je razgovore i Nacionalnim savetom Albanaca.

Ardita Sinani je nakon sastanka sa Bogujevci saopštila da je reč o nastavku saradnje između Vlade Kosova i Opštine Preševo.

„Ovaj susret predstavlja nastavak međuinstitucionalne saradnje između Vlade Republike Kosovo i Opštine Preševo, sa posebnim fokusom na podršku kulturi, umetnosti i očuvanju našeg nacionalnog identiteta.“

Veliko obezbeđenje, malo pažnje

Dok medijsko-političku scenu na Kosovu prethodnih dana obeležavaju potvrđivanje konačnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora, postizbornih kombinatorika unutar samih stranaka i koalicija, samita NATO-a u Ankari, uz neizbežne izveštaje o suđenjima i hapšenjima za ratne zločine i organizovani kriminal, a u Srbiji neke sasvim druge teme, Begajeva poseta Vranjskoj kotlini/Preševskoj dolini, prošla je bez značajnije pažnje većine vodećih medija u obe sredine. Izuzetak su bili lokalni mediji na jugu Srbije, kao i pojedini mediji na albanskom jeziku, koji su uglavnom prenosili izjave i objave učesnika posete.

Za razliku od Preševa i Bujanovca, gde je Begajeva poseta danima unapred najavljivana kao važan događaj, uz pozive građanima da dočekaju predsednika Albanije i objave gotovo u realnom vremenu tokom njegovog boravka, u ostatku Srbije i na Kosovu ona je prošla znatno tiše.

Na Kosovu su o poseti izvestili pojedini mediji na albanskom jeziku – uglavnom prenoseći Begajevu objavu sa društvenih mreža ili izjave lokalnih albanskih predstavnika, bez sopstvenih izveštaja sa terena ili šire analize političkih poruka koje su tom prilikom upućene.

Ni u Srbiji Begajev dolazak nije dobio značajniji prostor u nacionalnim medijima. Štaviše, moglo bi se reći da ju je većina medija ignorisala.

Najdetaljnije su o njegovoj poseti izveštavali lokalni mediji sa juga Srbije, pre svega Bujanovačke. Njihov snimak i fotografije koje je ovaj portal objavio otvorili pitanje koje će već narednog dana postati politička tema u Beogradu.

Na njima se vidi brojno obezbeđenje u civilu, među kojima i osobe sa dugim cevima. Ko su oni bili i pod čijom komandom su delovali, za sada nije zvanično saopšteno.

To pitanje danas je u Skupštini Srbije otvorio poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović.

„Na fotografiji je predsednik opštine koji prima predsednika Albanije, u njegovoj pratnji su ljudi koji ne pripadaju našim jedinicama, sa dugim cevima. Na ovim fotografijama nema naše policije, na zgradi opštine je istaknuta albanska zastava i ovo je jedno vrlo ozbiljno pitanje, jer ovo je, nadam se, ozbiljna država, a ne prćija kroz koju može da prolazi svako ko želi i kako želi da prođe, u ovakvoj pratnji i bez ikakvog objašnjenja“, rekao je Ivanović.

On je dodao da nema ništa protiv posete predsednika Albanije, ali da smatra da takve događaje treba da obezbeđuju isključivo pripadnici srpske policije.

„Ako postoji potreba za dugim cevima, neka to budu naši policajci, iz naših jedinica, ali ne ovi ljudi. Ko su ovi ljudi? Te informacije nema u medijima.“

„Ako postoji potreba za dugim cevima, neka to budu naši policajci, iz naših jedinica, ali ne ovi ljudi. Ko su ovi ljudi? Te informacije nema u medijima.“

Do zaključenja ovog teksta državni organi Srbije nisu se javno oglašavali povodom ovih navoda, niti je bilo zvaničnog objašnjenja o organizaciji obezbeđenja tokom Begajevog boravka u Preševu i Bujanovcu.

Od kulturne manifestacije do političkih poruka

Poseta predsednika Albanije formalno je organizovana povodom otvaranja Drugog sajma knjiga u Preševu.

Međutim, poruke koje su tokom dva dana upućivali domaćini i gost pokazale su da je kulturna manifestacija poslužila i kao prostor za otvaranje pitanja koja prevazilaze književnost i izdavaštvo.

U središtu gotovo svih obraćanja našli su se položaj Albanaca u Preševskoj dolini, pasivizacija adresa, zastupljenost u državnim institucijama, pravo na upotrebu jezika i nacionalnih simbola, očuvanje identiteta, povezivanje sa Albanijom i Kosovom, kao i pozivi na jedinstvo albanskog političkog faktora.

Istovremeno, upravo iz objava domaćina moglo se čuti da je Begajeva poseta predstavljena kao „mnogo više od zvanične posete“, da su Preševo, i uopšte tri opštine na jugu Srbije, koje Albaci nazivaju Preševska dolina, opisani kao „sastavni deo albanskog sveta“, dok je predsednica opštine Preševo ponovila svoje opredeljenje da „Dolina“ treba da ima „više Albanije i više Kosova u svom kulturnom i institucionalnom životu“.

Tako je poseta koja je formalno počela otvaranjem Sajma knjiga završila nizom poruka u kojima su se, uz pitanja prava, identiteta i kulture, u javnom prostoru našli i pojmovi „albanski svet“ i „albanska mapa“, koje su u svojim objavama koristili sami albanski zvaničnici.