To za Srbiju i aktuelni režim Aleksandra Vučića znači da više nema “sedenja na više stolica”, saglasni su sagovornici Danasa, bivše diplomate.

„Era izgradnje država pod vođstvom SAD je prošla. Politika SAD na Zapadnom Balkanu nije usmerena na spasavanje ili obnovu, već na stabilnost i obostrano korisna partnerstva“, navodi se u „Izveštaju Kongresu o politici SAD za unapređenje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu“.

U izveštaju sačinjenom na zahtev Kongresa i objavljenom na sajtu Stejt departmenta, konstatuje se da su napori SAD na Zapadnom Balkanu doprineli stvaranju stabilnosti što je postavilo osnove za „drugačiji vid američkog angažmana“.

Navodi se da je administracija SAD fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se održava preterana zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora, dok su SAD spremne da pruže podršku tamo gde je njihovo uključivanje poželjno i gde unapređuje američke interese.

“Potez narcisoidnog očajnika”

Izveštaj Stejt departmenta Kongresu SAD predstavlja razradu novog američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane NDAA, u kojem je poseban odeljak posvećen Zapadnom Balkanu, naročito Srbiji. Glavna odrednica Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane SAD i izveštaja Kongresu jeste američko odustajanje od izgradnje država na Balkanu i obezbeđivanje stabilnosti u regionu kroz njihovu saradnju – kaže za Danas Nebojša Vujović, bivši diplomata.

Posebno je naglašena neophodnost da Srbija i Kosovo eksplicitno postignu završni sporazum o normalizaciji odnosa, kaže.

– To je deo američke politike koji će Vučića najviše zaboleti i ogoleti kao novorođenče koje odmah po rođenju zaplače za vlašću, a ne za majkom. Poučene ranijim iskustvima, posebno iz Iraka, Avganistana i zemalja u kojima se odigralo takozvano arapsko proleće sa brojem nefunkcionalnih država, SAD se sada oslanjaju na spoljni pritisak prema njima političkim, ekonomskim pritiscima, zavođenjem visokih carina, zabranom uvoza i finansijskim sankcijama poput nekada Beogradu, do skora Venecueli, a sada Havani, Pjongjangu i Moskvi – kaže sagovornik Danasa.

Pretnja vojskom SAD se povlači korak nazad, a u prvi plan se ubacuje oštar američki finansijsko ekonomski i sankcioni pritisak sa ciljem ostvarivanja neizdrživog pritiska i slamanja privredne kičme zemalja koje se protive iskorenjivanju terorizma, narko trafikinga, kaže.

– Posebno onog koji ugrožava Amerikance i proizvodi ilegalnu emigraciju na američkom tlu korupcije i neprihvatljiv uticaj Rusije i Kine i njihove netransparentne energetske politike, izvoza oružja i ulaska u mekani stomak zemalja Zapadnog Balkana. Dakle, osnovni cilj Zakona i izveštaja Kongresu jeste sprečavanje ruske i kineske penetracije u regionu. A, šta je osnovni problem za ispunjavanje ovog strateškog cilja. To što američki zakon NDAA nosi zmiju u nedrima, Aleksandra Vučića i njegov režim. Dok se Stejt Department dopisuje sa Kongresom, Vučić i njegova ekipa hodaju po kineskom zidu, mole kineze za dodatne kineske investicije i svi blistaju od zadovoljstva zbog kineskog odlikovanja Vučića istim Ordenom prijateljstva koji je Predsednik Si Đinping dao i Putinu. Vučić je i dalje akrobatski sa polu nogom u Kremlju i sa drugom celom u bašti Zabranjenog grada. Ko je ovde slep da ne vidi motiv, a on leži u tome što Vučić igra na ceo ulog. Samouvereno stavlja na dobitak da ga Tramp, ipak, privije uz sebe da se ne bi za stalno umotao u kinesku svilu – objašnjava Nebojša Vujović.

Kako dodaje, ovo je već potez narcisoidnog očajnika.

– Vučićeva dvostruka priroda puca na geopolitičkom nebu i ne proizvodi gromove, samo jauke. Toliko o ovom „naŠem“ anti-heroju. Sada se nacrtao na Independent aveniji i C ulici u Vašingtonu u sred ozbiljne komunikacije američke izvršne i zakonodavne vlasti. Ali promašio je doba za igranje i grudvanje, ima svega 55 leta – zaključuje Nebojša Vujović.

“Kineski vozovi i Srbija na putu ka Briselu ne idu zajedno”

Branka Latinović, bivša diplomatkinja, kaže za Danas da Izveštaj Stejt Departmenta šalje važnu poruku, da će SAD svesti na neophodni nizak nivo svoje posredničke aktivnisti u regionu u vezi sa postojećim, još uvek problenatičnim pitanjima.

– To je snažan nagoveštaj procesa koji se u diolomatiji naziva prenos vlasništva, odnosno prenos nadležnosti sa međunardnih tela na nacionalne aktere i postepeno ukidanje međunarodnog posredovanja. SAD će podsticati ta dešavanja u političkoj sferi, dok će u oblasti bezbednosti zadržati svoje funkcije i nadležnosti kao što je KFOR. SAD nastavljaju svoje puno delovanje u okviru KFOR i to se ne dovodi u pitanje. Takođe, plediraju za povećanje vojnog budžeta BiH, kako bi prazile procese u regionu. Istovremeno će podsticati direktan dijalog između Beograda i Prištine u kontekstu potrebe rešavanja postojećih otvorenih pitanja i postizanja uzajamno prihvatljivog sporazuma. Ta formulacija je posebno značajna jer pledira za postizanjem komprisnog ukupnog sporazuma, a ne samo onog koji bi bio u interesu jedne strane – objašnjava Branka Latinović.

ako dodaje, SAD menjaju ukupnu strategiju u regionu i umesto posredovanja i pisanja dokumenata, podstisaće strane da one to same čine, dok će one same pruźati pomoć kada je to neophodno.

– Drugim recima, SAD ce podsticati države regiona na „odrastanje“ i da same pokažu sposobnost, umeće, odlučnost da to mogu same da učine. To je ujedno i poruka svim liderima regiona – sednite, zasucite rukave i dogovorite se. Krajnje je vreme da pokažete da li to možete i želite.
Istovremeno, izveštaj jasno, odlučno, ističe naša sagovornica, precizno definiše koje su druge ključne oblasti angažovanja SAD u regionu – bezbednost, energetika, infrastruktura, jacanje mera u suzbijanju trgovine drogom i narko-kartela, te uticaja, prisustva, oblasti angazovsnja Rusije i Kine u regionu.

– Kineski vozovi i Srbija na putu ka Briselu ne idu zajedno. Ne sano iz političkih već i tehničkih razloga. Izveštaj je istovremeno potvrda pojačanog ukupnog angažovanja SAD u regionu, ali na drugi način. Navođenje podataka o dosadašnjim raznim vidovima pomoći, investiranju, obuke u mnogim oblastima državama regiona je istovremeno podsećanje liderima regiona da su SAD dale svoj značajan doprinos jačanju bezbednisti, mira, stabilnosti, ekonomskog i drugog razvoja. Istovremeno je to i ponavljanje poruke da odnosi sa SAD i odnosi sa Rusijom i Kinom ne mogu biti priortetniji, vreme je da se taj izbor učini. Sedenje na više stolica istovremeno biće tesko izvodljivo, odnosno nemoguće – zaključuje Branka Latinović.