Na dan kada su navršena četiri meseca od poslednjih parlamentarnih izbora, potvrđeno je da će Kosovo ponovo ići na izbore. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos boraviće na Kosovu u petak 15. maja, nezvanično je potvrđeno za Radio Slobodna Evropa, dok se zvanična najava njene prve posete Prištini očekuje narednih dana.

Za sada nije poznato s kim će se Kos, ako do posete dođe, sastati i da li će razgovarati sa predstavnicima srpske i ostalih manjinskih zajednica na Kosovu.

Kossev prenosi pisanje Kohe koja navodi da se očekuje da Kos upozori da Kosovo rizikuje da izgubi značajan deo sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan krajem juna, kada ističe rok. To je ranije spomenula u pismu koje je uputila svim zemljama Zapadnog Balkana koje su korisnice sredstava iz ovog plana.

Sagovornici Danasa različito tumače njen mogući dolazak, s obzirom na to da se u Prištini politički akteri uveliko spremaju za izbornu trku koja počinje 28. maja a za izbore koji su zakazani za 7. jun.

Milica Andrić Rakić, iz NVO Nova društvena inicijativa, za Danas kaže da ne veruje da će ova poseta imati bilo kakvog uticaja na izborni proces na Kosovu.

„Ona će se sigurno sresti sa predstavnicima svih partija, a na Kosovu je podrška EU integracijama univerzalna te to i nije neka tema za predizbornu kampanju“, pojašnjava.

Dodaje da pretpostavlja da će poruke Kos biti neodređene poput „radujemo se saradnji sa budućom vladom ko god je činio i nadamo se stabilnim institucijama“.

Žarko Ristić, osnivač Kosovskog saveza, pak, misli drugačije.

Za njega poseta Marte Kos Kosovu nije diplomatska rutina, već direktna predizborna intervencija Brisela.

„Najavljena poseta evropske komesarke za proširenje Marte Kos Kosovu, zakazana za 15. maj, samo mesec dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna, predstavlja klasičan primer stranog mešanja u unutrašnje političke procese. Poseta nema za cilj ’podršku evropskom putu Kosova‘, već davanje jasnih predizbornih instrukcija političkim akterima i favorizovanje onih snaga koje su trenutno u opoziciji i koje su spremne na veće ustupke Briselu“, navodi on za Danas.

Prema njegovim rečima, umesto da se bavi suštinskim problemima građana, Brisel ovim gestom otvoreno daje vetar u leđa političkim subjektima koji su suprotstavljeni aktuelnom režimu.

„Evropska unija time šalje nedvosmislenu poruku da želi poslušniju i kooperativniju vlast na Kosovu nakon 7. juna. Vladu koja će brže prihvatati uslovljavanja, sporazume i ’reforme‘ po meri Brisela, a ne po meri interesa građana Kosova. Umesto neutralnosti, ovakvim tajmingom posete EU aktivno utiče na izborni proces i pokušava da oblikuje ishod glasanja. To je neprihvatljivo mešanje u suverenitet i demokratiju“, konstatuje Ristić.

Dok Ivan Orlović, predsednik i odbornik Srpske demokratije u skupštini Severne Mitrovice, za Danas kaže da je diskutabilno, kao i sam njen dolazak u Prištinu, poznavanje prilika na samom terenu.

„Poslednjih godina smo svedoci jednostranih poteza vlasti u Prištini koji su direktno usmereni na ugrožavanje elementarnih prava Srba. Od gašenja institucija poput Pošte, Centra za socijalni rad, privremenih organa, domova zdravlja, kao i prisvajanja verskih objekata, institucija koje su bile osnov za opstanak jednog naroda, pa sve do neosnovanih hapšenja i proterivanja Srba bez transparentnih postupaka i jasnih dokaza. Takođe, brine nas činjenica da se prisustvo straha i nesigurnosti normalizuje, dok međunarodna zajednica ostaje blaga i bez konkretnih poteza“, navodi on.

I dodaje da se Srbi svakodnevno suočavaju sa problemima oko ličnih dokumenata, tablica, imovinskih prava, kao i slobode kretanja, što dodatno podstiče iseljavanje stanovništva.

„Postaje upitno zašto se na ove stvari ćuti u međunarodnoj zajednici, dok sa druge strane imate otvoreno zalaganje za ukidanje mera Kosovu. Da li su oni saglasni sa stanjem na terenu, pa se za ukidanje mera zalažu? To je jasan znak kome odgovara poseta, ako do nje dođe. Srbi na Kosovu žele mir, dijalog i normalan život, ali ne mogu prihvatiti da budu građani drugog reda u sopstvenim sredinama“, ističe Orlović.

Konstatuje da zbog svega toga Srbi na Kosovu očekuju da predstavnici Evropske unije ovoga puta opravdaju svoju ulogu i ne ostanu samo na diplomatskim porukama, već da iz prve ruke sagledaju i dobiju informacije sa terena o položaju srpskog naroda koji godinama unazad trpi institucionalni i bezbednosni pritisak.

„Da bi se to desilo, potrebno je da se sastane sa relevantnim političkim akterima, predstavnicima opozicije srpskog naroda“, skreće pažnju on.

Ovo će, podsetimo, biti prva poseta Marte Kos Kosovu od kada je preuzela dužnost komesarke za proširenje 1. decembra 2024.

Kos je od tada posetila sve ostale zemlje uključene u proces proširenja Evropske unije kako na Zapadnom Balkanu, tako i u okviru Istočnog partnerstva, a neke i više puta.

Poseta Kos Prištini bila je planirana za 12. mart, ali je otkazana pošto je bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani 6. marta raspustila Skupštinu Kosova.

Odlazak Kos na Kosovo imao je za cilj da pokaže da su sve procedure za ukidanje kaznenih mera protiv Prištine završene i da se sada očekuje nova dinamika u odnosima sa Evropskom unijom.

Međutim, izostanak posete tokom 2025. evropski zvaničnici su objašnjavali nedostatkom funkcionalnih institucija na Kosovu, zbog političke krize koja je obeležila protekle mesece.

Prema izvorima RSE u Briselu, sada se smatra da bi posetu trebalo realizovati uprkos političkoj situaciji, budući da se ne očekuje da će se stanje na Kosovu suštinski promeniti u kratkom roku.

Marta Kos je krajem aprila izjavila u Evropskom parlamentu da očekuje da će uskoro posetiti Kosovo da bi razgovarala o reformama u vezi sa Planom rasta EU za Zapadni Balkan.

Kosovo je 16. aprila dobilo 61,8 miliona evra pretfinansiranja od EU u okviru Plana rasta, pošto je ratifikovalo odgovarajuće sporazume i dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji.