Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog)

Aktivista i novinar Bljerim Šalja izjavio je da je ideja o razmeni teritorija između Kosova i Srbije bila usko povezana sa „formalnim uzajamnim priznanjem između dve države“. U razgovoru u podkastu PIKE sa publicistom Vetonom Suroijem, Šalja je objasnio da je ova ideja dobila oblik u okviru međunarodnih napora za postizanje konačnog sporazuma, ali da nije postojao konkretan plan jer razgovori nisu stigli do te faze.

Prema Šaljinim rečima, predlog je izgrađen na principu da će prvo doći do formalnog priznanja, a zatim će se voditi razgovori o korekciji granica mirnim putem, u skladu sa međunarodnim principima. Naglasio je da je ovaj pristup povezan sa angažovanjem američkog diplomate Vesa Mičela, sa ciljem uklanjanja ruskog uticaja iz Srbije.

„Ideja je bila Ves Mičelova, apsolutno, jer je pošao od principa uklanjanja Rusije iz Srbije. Vučić mu je rekao, da bi uklonio Ruse iz Srbije, moram da obavim posao, da napravim sporazum sa Kosovom. Ali, ideja je bila formalno, međusobno priznanje između dve države, kao što smo ranije rekli, kada se dve države priznaju, onda se korekcija granica vrši, čak i ako se to ne desi, jer je to Helsinški princip iz 1975. godine. Dakle, to je dozvoljeno na miran način“, rekao je Šalja.

U ovom procesu, važnu ulogu je odigralo i posredovanje Evropske unije, odnosno Federike Mogerini, koja je, prema Šaljinim rečima, otvoreno govorila o formalnom priznanju tokom sastanaka sa predstavnicima stranaka, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Šalja tvrdi da je na tim sastancima jasno stavljeno do znanja da je uzajamno priznanje glavna tema dijaloga.

Dodao je da je ideja imala podršku i drugih američkih zvaničnika, uključujući Džona Boltona, iako je ovaj drugi, prema njegovim rečima, došao u kasnijoj fazi procesa.

Govoreći o sadržaju razgovora, Šalja je negirao da je bilo bilo kakvih konkretnih planova za podelu Kosova ili bilo kakvih graničnih planova na stolu. Naglasio je da nije bilo razgovora o granici na reci Ibar i da, prema njegovim rečima, nijedan albanski političar ne bi prihvatio takvo rešenje.

Međutim, priznao je da je opšta ideja bila da se deo severa poveže sa Srbijom, ali bez uključivanja Severne Mitrovice, opisujući to kao hipotetički scenario koji nikada nije dostigao konkretnu fazu pregovora zbog protivljenja obe strane, ali i Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.

Dijalog neizbežan

Šalja je, u istoj emisiji, naglasio da dijalog između Kosova i Srbije ostaje neizbežan i neophodan za političku budućnost regiona, te da se taj proces mora završiti uprkos mnogim poteškoćama tokom godina.

Šalja kaže da napori za dijalog datiraju još iz ranih 1990-ih, dok su intenzivni pregovori počeli krajem 1990-ih, uključujući ključne ličnosti poput Fehmija Aganija i Bajrama Keljmendija, koji su ubijeni tokom rata.

Opisao je ovo kao redak slučaj u svetu, gde pregovarači postaju žrtve sukoba.

„Moramo da sprovedemo ovaj istorijski i politički dijalog sa Srbijom. Potreban nam je. Dijalog smo započeli 1991-1992. godine, ali vi i ja smo ga započeli 1998. godine, zapravo, od kako je srpska delegacija došla na Kosovo… bilo nas je šestoro u pregovaračkom timu, dvojica su ubijena, Fehmi Agani i Bajram Keljmendi. Gde ste u svetu videli da su pregovarači ubijeni? Srbija ih je ubila. Dvojica su poginula: Pajazit Nuši i Mahmut Bakali. Vi i ja smo živi“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, kosovsko pitanje je u suštini rešeno 10. juna 1999. godine, nakon međunarodne intervencije, i da od tog trenutka nema povratka. Međutim, ocenio je da se proces dijaloga nastavlja decenijama bez konačnog sporazuma.

Šalja je naglasio da Srbija, ako teži članstvu u Evropskoj uniji, mora da prizna realnost Kosova i da izgradi normalne odnose sa njim. Dodao je da nedostatak unutrašnje stabilnosti u Srbiji otežava postizanje sporazuma.

Pozivajući se na nedavne događaje, uključujući napad u Banjskoj, Šalja je rekao da su greške srpske strane doprinele pogoršanju situacije, ali su i oštetile njenu poziciju u dijalogu.

Međutim, podvukao je da, uprkos trenutnom nedostatku volje od strane Srbije, dijalog ostaje jedini put napred.

Prema njegovim rečima, čak ni formalno priznanje ne garantuje automatski normalizaciju odnosa, napominjući da je Srbija priznala druge u regionu, ali još uvek nema potpuno normalizovane odnose sa njima.

„Ali, nesreća je što je Srbija priznala Hrvatsku, priznala je Bosnu, priznala je Crnu Goru, ali nema normalne odnose sa njima“, dodao je Šalja.