Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova reagovao je na presudu Ustavnog suda, ističući da odluka ponovo potvrđuje fundamentalne principe ustavnih rokova, posebno u vezi sa izborom predsednika. Prema njegovim rečima, iako su ti principi bili jasni i ranije, presuda dolazi u vreme kada je pokušavana zloupotreba ustavne odredbe u cilju političkih opravdanja.
Ustavni sud je u sredu 25. marta doneo presudu kojom je utvrdio da dekret predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i dao Skupštini dodatna 34 dana da izabere novog predsednika. Cakoli je naglasio da sud nije smatrao uredbu neustavnim aktom, već odlukom bez pravnog dejstva, povezujući to sa logikom ustavnih rokova, javila je Koha.
„Sud u suštini prihvata da je rok od 30 dana obavezan i da njegovo nepoštovanje ima posledice. Ali, pojašnjava da se ta posledica ne aktivira direktno kroz ovaj rok, već kroz član 82, odnosno kroz rok od 60 dana i raspodelu ‘ex constitutione’. Dakle, nemamo poricanje logike koju je predsednica Osmani koristila, već korekciju načina na koji je ona sprovedena“, objasnio je on.
Cakoli je ocenio da je Ustavni sud konačno otklonio dileme oko rokova od 30 i 60 dana, ističući da oni nisu odvojeni, već čine jedinstveni ustavni mehanizam. Prema njegovim rečima, to znači da postupci moraju početi ranije i ne mogu se odlagati do kraja roka od 30 dana kako bi se potom zahtevalo dodatno vreme.
Takođe je podvukao da je sud postavio važan novi standard: „Ustavno vreme ne počinje kada Skupština odluči da deluje, već kada je u mogućnosti da deluje“.
To, prema njegovim rečima, znači da ne može biti novih rokova, već samo vremena koje je preostalo od procesa koji je ranije započet.
Na kraju, Cakoli je opisao odluku kao balansiranje u trenutnoj situaciji koje daje institucijama dodatno vreme za zaključenje procesa izbora predsednika, ali ističe da odgovornost ostaje na institucijama i parlamentarnim strankama da poštuju ustavne rokove i da ih ne prilagođavaju političkim interesima.
