Ustavni rokovi za izbor predsednika ne mogu se tumačiti selektivno niti prilagođavati političkim potrebama, već predstavljaju jedinstven mehanizam koji jasno određuje granice delovanja institucija – poručio je menadžer Kosovskog Demokratskog instituta , Eugen Cakoli, nakon najnovije odluke Ustavnog suda.
Odluka Kosovskog Ustavnog suda o dekretu predsednice Vjose Osmani i rokovima za izbor predsednika razjasnila je ključne ustavne principe, a među tumačenjima koja su usledila izdvaja se i analiza menadžera Kosovskog Demokratskog instituta, Eugena Cakolija.
Cakoli je ocenio da je sud ponovo potvrdio osnovne principe ustavnih rokova, posebno u vezi sa izborom predsednika, uz napomenu da oni i ranije nisu bili nejasni, ali da je, kako je naveo, ponovo bilo pokušaja njihovog političkog tumačenja i zloupotrebe.
Govoreći o dekretu predsednice, on ističe da odluka suda da ga ne proglasi neustavnim, već aktom bez pravnog dejstva, proizlazi iz logike rokova. Prema njegovom tumačenju, sud u suštini prihvata da je rok od 30 dana obavezujući i da njegovo nepoštovanje ima posledice, ali da se te posledice ne aktiviraju direktno kroz taj rok, već kroz član 82 Ustava, odnosno kroz ukupni 60-dnevni okvir i mogućnost raspuštanja Skupštine „ex constitutione“.
Kao ključnu tačku, Cakoli izdvaja razjašnjenje odnosa između rokova od 30 i 60 dana, naglašavajući da oni ne funkcionišu kao odvojeni rokovi, već kao jedinstven mehanizam. To, kako objašnjava, znači da procedura izbora predsednika mora započeti ranije, jer poslednjih 30 dana predstavljaju zatvoreni period koji se ne može produžavati dodatnim rokovima.
On dalje ukazuje i na standard koji je sud postavio, a koji se odnosi na početak računanja „ustavnog vremena“. Prema tom tumačenju, rokovi ne počinju kada Skupština odluči da deluje, već kada je u mogućnosti da deluje. U konkretnom slučaju, to znači da nema novih 60 dana, već samo preostalo vreme iz već započetog roka, koji je bio ograničen činjenicom da Skupština u jednom periodu nije bila konstituisana.
Cakoli zaključuje da je reč o odluci koja balansira situaciju i ostavlja prostor institucijama da dovrše proces, ali i jasno ukazuje da odgovornost ostaje na političkim akterima da ustavne procedure ne prilagođavaju političkim okolnostima.
Reakcije političkih stranaka usledile su ubrzo nakon odluke. Iz Kosovske Demokratske partije poručeno je da će poštovati presudu, dok je lider Kosovskog Demokratskog saveza Ljumir Abdidžiku ocenio da je ona donela „potrebnu jasnoću“ i vratila proces u Skupštinu.
Iz pokreta Samoopredeljenje poručuju da je sud potvrdio neustavnost dekreta, uz pozive na odgovorno postupanje kako bi se izbegla nova politička kriza.
Na mogućnost novih izbora ukazao je i poslanik Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri, navodeći da, ukoliko predsednik ne bude izabran u roku od 34 dana, slede prevremeni izbori, koji bi mogli biti održani sredinom juna .
Kosovski Ustavni sud utvrdio je da dekret predsednice o raspuštanju Skupštine ne proizvodi pravno dejstvo i naložio da poslanici imaju rok od 34 dana da završe izbor predsednika .
Ukoliko Skupština u tom roku ne izabere predsednika, biće raspuštena po automatizmu, nakon čega slede prevremeni parlamentarni izbori u roku od 45 dana.
Spor oko dekreta i institucionalna blokada
Do odluke Ustavnog suda došlo je nakon spora između izvršne vlasti i Kosovske predsednice u vezi sa raspuštanjem Skupštine.
Zahtev za ocenu ustavnosti dekreta predsednice podneo je premijer Aljbin Kurti 7. marta, a dva dana kasnije, 9. marta, sličan zahtev podneli su i poslanici Samoopredeljenja. Zbog istog predmeta, Ustavni sud je spojio oba slučaja i naložio stranama da dostave komentare u roku od nekoliko dana .
Istog dana kada je primio zahtev poslanika, Sud je uveo i privremenu meru, kojom je suspendovao primenu dekreta o raspuštanju Skupštine, ali i zabranio bilo kakvo postupanje institucija u vezi sa njegovim sprovođenjem do donošenja konačne odluke .
Spor je usledio nakon neuspeha Skupštine da izabere predsednika na vanrednoj sednici 5. marta, koja je sazvana na zahtev 42 poslanika Samoopredeljenja. Iako su predloženi kandidati Gljauk Konjufca i Fatmire Kolčaku, sednica je prekinuta jer u sali nije bilo potrebne dvotrećinske većine za izbor šefa države.
Već narednog dana, kosovska predsednica donela je dekret o raspuštanju desetog saziva Skupštine, što je izazvalo političke i pravne reakcije. Ovaj potez su Samoopredeljenje, ali i deo pravnih eksperata, ocenili kao neustavan .
U međuvremenu, politički lideri su u više navrata pokušavali da postignu dogovor o izboru predsednika, ali bez uspeha, što je dodatno produbilo institucionalnu krizu.
U javnosti su se pojavila i različita tumačenja ustavnosti poteza predsednice. Tako je lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, nedavno ocenio da je predsednica postupila u skladu sa Ustavom i da bi nečinjenje predstavljalo njegovo kršenje. Bilo je i suprotnih tumačenja da je upravo ona prekršila Ustav.
Pre nego da se Ustavni sud danas oglasi, Vjosa Osmani je govorila i o pritiscima i kampanjama protiv nje, navodeći da se njen rad suočio sa pokušajima diskreditacije i širenjem dezinformacija, što je ocenila kao pretnju demokratiji .
Pre konačne odluke Ustavnog suda, u javnosti su se već pojavila upozorenja da bi Kosovo moglo da se suoči sa novim prevremenim izborima, koji bi bili peti u nešto više od godinu dana i treći parlamentarni izbori u tom periodu.
