„Sa velikim bolom se sećamo njihovog varvarskog utapanja od strane srpskih kriminalnih bandi, koje je dirnulo srca svih Albanaca“, ovo je danas poručio Faton Peci, gradonačelnik Južne Mitrovice iz redova Samoopredeljenja.

Sa čelnikom kosovskog MUP-a, Dželjaljom Svečljom, on je jutros obišao grobove tri albanska dečaka, utopljena u Čabri na današnji dan 2004. godine, što će poslužiti kao povod za ono što za Srbe predstavlja pogrom.

Podsetimo, danas je tačno 22 godine od tog najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u talasu nasilja koji je nakon utapanja ovih dečaka usledio – oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava, manastira i grobalja uništeno je i zapaljeno i više od 4.000 Srba sa juga Kosova je proterano.

Oko 51.000 učesnika demonstracija u najmanje 33 pojedinačna nemira koja su se dogodila u 48 sati napadali su Srbe širom Kosova, i u Metohiji.

Prema prvobitnim informacijama, ubijeno je osmoro Srba i 11 Albanaca – potonji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje (podaci su uglavnom Human Rights Watch-a), ali kasnije je Fond za humanitarno pravo potvrdio 23 žrtve, među kojima jednog Albanca iz Prištine do danas nije identifikovao.

Prema podacima koje je FHP prikupio u mesecima nakon martovskog nasilja, ozbiljnije je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 napadnuto napolju. Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene, a 36 pravoslavnih verskih objekata je demolirano i spaljeno.

U neredima su uništena 72 vozila UN. U izveštaju Generalnog sekretara UN iz aprila 2004. godine navodi se da su u martovskom nasilju povređene 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 61 pripadnik KFOR-a i 58 pripadnika tadašnje Kosovske policijske službe (KPS).

A svom ovom nasilju je prethodila, kako je potom utvrđeno, lažna i neutvrđena vest na Javnom servisu Kosova – da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u Ibru, kod sela Čabra.

Peci: „Organizovane grupe Srba prekinule detinjstvo dečaka“

Međutim, uprkos izveštajima brojnih međunarodnih organa i organizacija, uključujući i one o tome kako je upravo senzacionalističko i netačno izveštavanje medija bilo neposredno odgovorno za širenje nasilja, za Fatona Pecija i 22 godine kasnije – nesumnjivo je da su za sve navedeno – krivi Srbi, jer su nakon što su „organizovane grupe Srba prekinule detinjstvo trojice albanskih dečaka, dirnuta srca Albanaca koji su se potom dali u proteste“.

„Kosovo je bilo šokirano, strašne vesti su se proširile poput munje, a bol tog dana naveo je građane iz cele zemlje da se jednoglasno podignu na proteste kako bi osudili ovaj zločinački čin i zahtevali pravdu“, naveo je Peci.

Međutim, on ni u jednom slovu svog obraćanja nije spomenuo nasilni bilans i prirodu ovih protesta, kao ni to da je u međunarodnim izveštajima relevantnih organizacija, kao i međunarodnim predstavnicima i delu pravosudnih organa upravo istaknuta uloga tendencioznog izveštavanja i izjave zvaničnika.

Celu njegovu objavu prenosimo u celosti:

Na godišnjicu utapanja Egzona Delijua (13 godina), Avnija Veselija (12 godina) i Florenta Veselija (9 godina), sa velikim bolom se sećamo njihovog varvarskog utapanja od strane srpskih kriminalnih bandi, koje je dirnulo srca svih Albanaca.
Četvoro dece iz ovog sela, dok su uživali u detinjstvu, zaustavljeno je na pola igre od strane organizovane grupe Srba i njihova sreća je prekinuta. Proterani su do reke Ibar, gde su od straha skočili i samo jedan od njih, Fitim Veselji, izašao je živ. Kosovo je bilo šokirano, strašne vesti su se proširile poput munje, a bol tog dana naveo je građane iz cele zemlje da se jednoglasno podignu na proteste kako bi osudili ovaj zločinački čin i zahtevali pravdu.

Prst i dalje uprt u Srbe

Inače, vladajuće Samoopredeljenje pretprošle godine je, takođe tokom obilaska grobova udavljene dece poručilo da su deca ubijena, da su na mirne albanske demonstrante pucali „srpski kriminalci“ koji su bili organizovani, dok se protest odvijao spontano širom Kosova i da su većina bile albanske žrtve, a da pravda i dalje nije zadovoljena, te da se njihov iskaz poklapa sa nalazima međunarodnog sudije.

U nešto je blažem tonu iste godine je potom govorio i kosovski premijer, inače vođa ove stranke. Iako je pobrojao srpske žrtve, kao i gubitke na albanskoj strani, on je relativizovao ceo ovaj događaj rekavši da „nije razjašnjeno ko je učesnike protesta usmerio prema naseljima sa Srbima i pravoslavnim crkvama i manastirima“, spominjući da „deca skočila u Ibar da bi izbegla pratnju srpskih mladića“.

„Neredi su izbili nakon izveštaja da su se albanska deca udavila u reci Ibar kao posledica srpskog nasilja, dok uzrok ove tragedije nikada nije do kraja razjašnjen. Deca koja su preživela u kasnim satima, iste noći, ispričala su pred kamerama da su ih Srbi jurili i da su bežali, kada su se neki od njihovih vršnjaka udavili u reci“, piše i danas prištinska Koha dodajući:

„Sledećeg dana, 17. marta, počeli su protesti u mnogim gradovima Kosova, koji su brzo prerasli u nasilje. Tokom nereda spaljeno je nekoliko srpskih kuća i crkava. Slični događaji su se desili i sa albanskim kućama u delovima sa srpskom većinom. Srbi su uzvratili paljenjem nekih džamija u Srbiji“.

Uloga medija u Martovskom pogromu

Marta 2004. kao posebno pitanje otvorila se uloga kosovskih medija, o čemu je OEBS u Beču izdao poseban izveštaj u kojem je kritikovao „očigledan spin“, „neodgovorno i senzacionalno“ izveštavanje elektronskih medija na albanskom.

„Takođe, treba napomenuti da su mediji, posebno elektronski, pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti, nebrige i pogrešno primenili ‘patriotski’ žar. Posebno izveštavanje u veče 16. marta od strane tri glavna kosovska televizijska kanala zaslužuje najjaču moguću kritiku“, navodi se u OEBS-ovom izveštaju.

„Kako je kasnije pokazao detaljan izveštaj predstavnika OEBS-a za slobodu medija, albanski mediji su odigrali neodgovornu, zapaljivu ulogu, emitujući informacije koje su još uvek tada bile nepotvrđene: preživeli albanski dečak nikada nije javno izjavio da je grupa oterana u reku od strane Srba, jedino da su albanske dečake Srbi iz jedne udaljene kuće psovali“, naveo je Human Rights Watch u izveštaju neposredno nakon nasilja, pod nazivom „Neuspeh da se zaštite“.

Evo kako su pisali eksperti ove organizacije o načinu izveštavanja medija:

„Tumačenje da su dečake jurili Srbi u reku dolazi iz drugih izvora, kao što je Halit Berani, albanski aktivista za ljudska prava iz Mitrovice. Ovakve suptilnosti nisu bile važne privatnim i javnim državnim medijima, koji su počeli da emituju i štampaju nedvosmislene izveštaje da su dečake albanske nacionalnosti Srbi oterali u reku.

Umereni glasovi, poput portparolke UNMIK-a Trejsi Beker, koja je upozorila da etnička motivacija za incident nije utvrđena, gotovo da nisu dobili termin za emitovanje, dok je ‘stručnjacima’ koji su osuđivali srpske ‘bandite’ omogućen neometan i neosporan pristup.

Na primer, Halitu Beraniju, predsedniku Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici – grupe za ljudska prava etničkih Albanaca sa izrazito nacionalističkim programom – dato je više od 4 minuta emitovanja u vestima RTK, u poređenju sa 12 sekundi koliko je dato umerenoj portparolki UNMIK-a (Trejsi Beker). Berani, koji nije bio svedok incidenta, rekao je prisutnima:

‘Danas oko 16 časova u selu Çabër (Čabra), opština Zubin Potok, dok se šestoro dece iz spomenutog sela igralo, grupa srpskih razbojnika je napala ovu decu, srpski razbojnici su imali i psa, psovali su im majke albanske, terali su albansku decu da pobegnu. Dvojica su uspela da se sakriju u korenje vrba pored reke Lumebardh (reka Ibar), dok su ostala četiri upala u reku. Poznato je da reka Lumebardh, osim što je veoma duboka, ima veoma hladnu vodu i brzo protiče. Najverovatnije, deca nisu umela da plivaju. Nema podataka o sudbini njih troje, dok je jedan preživeo nakon što je prešao na drugu stranu reke. Navikli smo na Srbe razbojnike. Mislimo da je to osveta za ono što se dogodilo u Čaglavici [tj. ranjavanje Srbina], slučaj koji je pokazao šta su Srbi spremni da urade kada se situacija na Kosovu smiruje.’

Senzacionalističko izveštavanje o srpskim ‘banditima’ koji dave malu albansku decu izazvalo je buru protesta i nasilja širom Kosova. Međutim, dok je utapanje troje dece predstavljalo tragediju, temeljna istraga Ujedinjenih Nacija i uglednog albanskog sudije sa Kosova, baca ozbiljnu sumnju na navode o srpskom saučesništvu u davljenju, navodeći nedoslednosti u izveštajima preživelih dečaka, i nedostatak potkrepljenja dečakovog iskaza od strane dvoje druge preživele dece i jednog starijeg Srbina koji je radio u tom kraju. Istražiteljski tim UN je detaljno pretražio područje utapanja i nije pronašao nijednog Srbina koji bi odgovarao opisu preživelog dečaka“.