Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Kosovska skupština ima rok do 31. marta da ratifikuje sporazum o kreditu između Kosova i Evropske investicione banke za projekat „Solarna fotonaponska energija“ u Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK), u vrednosti od 33 miliona evra.

Međutim, sav rad Skupštine je zamrznut do tog datuma odlukom Ustavnog suda, kroz privremenu meru uvedenu nakon osporavanja dekreta predsednice Vjose Osmani o raspuštanju desetog saziva parlamenta.

Sporazum o projektu koji se odnosi na KEK jedan je od ukupno osam sporazuma koji se nalaze u fiokama aktuelnog saziva Skupštine.

Među njima su i:

Sporazum o članstvu Kosova u Odbor za mir

Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije u Zapadnom Balkanu

Dva amandmana finansijskog sporazuma između Kosova i Evropske unije za program IPA

Dva kreditna sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD): jedan za projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama i drugi za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podujevu

Kreditni sporazum sa Saudijskim fondom za razvoj za projekat puta Priština–Mitrovica.

Vrednost četiri od ovih sporazuma, uključujući i onaj sa Evropskom investicionom bankom, dostiže 121 milion evra.

Portparol Kosovske vlade, Arljind Mandžuka, rekao je za Radio Slobodna Evropa da su rokovi za usvajanje ovih sporazuma kratki i da „zahtevaju brzo procesuiranje od strane Skupštine“.

Iz Evropske investicione banke su naveli da je ratifikacija sporazuma „neophodna za obezbeđivanje predloženog finansiranja“.

„Ratifikacija sporazuma omogućila bi Kosovu da nastavi sa izgradnjom jedne od svojih najvećih solarnih fotonaponskih elektrana, kapaciteta do 100 megavata. Očekuje se da projekat ojača energetsku bezbednost zemlje povećanjem udela obnovljive energije proizvedene u zemlji i smanjenjem zavisnosti od proizvodnje zasnovane na uglju. Takođe bi podržao šire ciljeve zelenog energetskog prelaza Kosova, jer se očekuje da elektrana proizvodi oko 169 gigavat-sati električne energije godišnje i značajno smanji emisije ugljen-dioksida kada bude puštena u rad“.

Portparol Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) rekao je za Radio Slobodna Evropa da svako kašnjenje u ratifikaciji dva kreditna sporazuma „može dovesti do kašnjenja u ugovaranju i sprovođenju radova“.

Sporazumi sa EBRD-om vredni su 75 miliona evra.

„Ratifikacija sporazuma je neophodna da bi krediti stupili na snagu za isplatu. Dok se taj korak ne završi, odgovarajući ugovori o radovima ne mogu biti potpisani niti sprovedeni“, rekao je on.

Vrednost sporazuma

Poznavaoci rada Skupštine smatraju da sporazumi imaju direktan uticaj na unapređenje kvaliteta života građana i jačanje međunarodne pozicije Kosova.

„U suštini, ratifikacija ovih sporazuma znači ubrzavanje javnih investicija, povećanje institucionalne stabilnosti i konkretne srednjoročne i dugoročne koristi za građane“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Melos Kolši, istraživač u Kosovskom institutu za pravdu (IKD).

Međutim, prema rečima istraživačice Kosovskog demokratskog instituta (KDI), Violete Hačoli, trenutna situacija „stvara institucionalnu nesigurnost“.

„Pošto međunarodne sporazume mora da ratifikuje Skupština kvalifikovanom većinom od dve trećine, svaka blokada u njenom funkcionisanju automatski odlaže i proces ratifikacije. To znači da je, dok ne bude jasnoće o punom funkcionisanju zakonodavne vlasti, teško predvideti kada bi ovi sporazumi mogli biti upućeni na usvajanje“, rekla je ona.

Iz Pokreta Samoopredeljenje, vladajuće stranke, rekli su da su planirali da ove sporazume usvoje u petak, 6. marta, dan nakon neuspeha da se izabere novi predsednik. Sednica nije održana jer je Osmani tog jutra donela dekret o raspuštanju Skupštine.

Šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje, Arberije Nagavci, rekla je za Radio Slobodna Evropa da ova četiri sporazuma „imaju poseban značaj za ekonomski razvoj, unapređenje infrastrukture, zaštitu životne sredine i povećanje energetske efikasnosti u zemlji“.

„Zato je njihovo što brže usvajanje u direktnom interesu građana i održivog razvoja Kosova. U takvim okolnostima važno je da ovi strateški projekti ne ostanu taoci političkih dešavanja, već da se što pre unaprede kako bi doneli konkretne koristi za zemlju i građane“.

Posledice neratifikovanja sporazuma

Violeta Hačoli kaže da neratifikovanje međunarodnih sporazuma utiče na kašnjenje u sprovođenju projekata i na imidž države na međunarodnoj sceni.

„Iako međunarodni partneri obično razumeju unutrašnje političke situacije, nastavak institucionalnih blokada može uticati na tempo saradnje i poverenje u sprovođenje zajedničkih projekata“, rekla je ona.

Hačoli vidi višestruke posledice, i unutar i izvan Kosova.

„U globalnom kontekstu geopolitičkih promena i redefinisanja prioriteta spoljne politike velikih međunarodnih aktera, uključujući i američku administraciju, od ključne je važnosti da Kosovo pokaže institucionalnu ozbiljnost i kapacitet donošenja odluka kako bi očuvalo i ojačalo strateška partnerstva“.

Radio Slobodna Evropa je pitao i druge institucije koje sponzorišu ove sporazume – Evropsku uniju i Saudijski fond za razvoj – sa kakvim bi se eventualnim posledicama Kosovo moglo suočiti zbog nemogućnosti ratifikacije dokumenata, ali nije dobio odgovor.

Nužnost političkog konsenzusa

S obzirom na to da je za usvajanje međunarodnih sporazuma potrebno dve trećine glasova svih poslanika Skupštine Kosova, politički konsenzus je ključan.

Istraživačica KDI-ja Hačoli ističe da je veoma važno da se sporazumi razmatraju „izvan interesa trenutnog političkog momenta“.

„U većini slučajeva, ovi sporazumi su povezani sa razvojem zemlje, međunarodnom saradnjom i unapređenjem usluga za građane. Zato je važno da se politička debata fokusira na njihov sadržaj i koristi, uz obezbeđivanje da se proces ratifikacije odvija transparentno i na vreme“, naglasila je ona.

Kolši iz IKD-a kaže da se Skupština već suočila sa „značajnim“ kašnjenjima.

„Posebna odgovornost je i na aktuelnoj Vladi, koja pored pregovaračke uloge u međunarodnim sporazumima mora pokazati političko liderstvo i sposobnost da izgradi institucionalni konsenzus i stabilnost sa Skupštinom i drugim političkim akterima“.

Ovo nije prvi put da Kosovo rizikuje da izgubi sredstva iz međunarodnih sporazuma zbog unutrašnjih problema.

Aktuelni saziv Skupštine jedva je ispunio potrebne rokove da bi imao koristi od sporazuma sa Svetskom bankom i onog sa EU u okviru Plana rasta. Ukupan iznos tri sporazuma dostiže oko milijardu evra.