Možda ne razumem dobro i nisam kao Vučić, i naprednjaci iz Srbije i s Kosova, upoznata sa tehničkim detaljima, možda ne tumačim kako treba, ali Srbi s Kosova i oni iz ostalih delova Srbije koji tamo rade ili studiraju, postali su stranci na svojoj teritoriji jer će im ubuduće biti potrebna ili kosovska dokumenta ili boravišna dozvola ( kao da rade u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj….) da bi radili i živeli na Kosovu.
Ako i posle ovog kompromisa, postignutog sa prištinskim vlastima, a uz pomoć Evropljana, o primeni Zakona o strancima, Vučića i ostale ne bude sramota da Kosovo nazivaju delom svoje zemlje, i to tako bez reakcije prođe pokraj onih koji se u KiM kunu, onda je Vučić, po ko zna koji put, bez većih problema prešao igricu priznavanja kosovske države i zaradio plusić u EU.
Rešenje, na kojem je rađeno danima, uz budno oko Vučića, koliko se moglo shvatiti, podrazumeva da će 10 srpskih gradonačelnika sastaviti listu zaposlenih iz Srbije (koji ne mogu da dobiju kosovska dokumenta), u svim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama na Kosovu, uključujući i Univerzitet i studente, na osnovu koje će im biti izdato radno i boravišno pravo u trajanju od 12 meseci.
Uz to, ljudi koji imaju srpske lične karte na ime kosovskih gradova, koje Kosovo nije priznavalo, moći će da dobiju kosovsko državljanstvo. Nisam sigurna šta će biti sa onim ljudima, i koliko ih ima, koji žive na Kosovu, ali su boravište izmestili u Srbiju.
U svakom slučaju, poručuje se da je sprečen egzodus Srba, koji neće biti stranci u svojim domovima i institucijama u kojima rade, a omogućen je nesmetan i normalan rad srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija.
Još jedan uspeh srpske vlasti.
Da ova pobeda i uspeh budu još apsurdniji, pobrinuo se Vučić. On najavljuje da će u narednim danima, kada, čini se, vidi kako se stvari odvijaju i ima li otpora ovom rešenju, obići prelaze duž administrativne linije i u nekom od kontejnera razgovarati sa Srbima koji liniju prelaze, ne bi li im pružio reči utehe i podrške i rekao kako je super što će im ubuduće trebati potvrda, dozvola, da ne kažem ausvajs, da bi radili na Kosovu. No, šta se mora nije teško.
Dakle, predsednik države, koji odavno ne zalazi u jedan njen kutak koji smatra svojim srcem, sada dolazi do ruba tog kutka i u limenom kontejneru razgovara s onima koje ubeđuje da je sve u redu i da on, kao njihov zaštitnik, kontroliše situaciju.
