„Izbegli smo najgori mogući scenario zatvaranja i gašenja srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, jer je to bio glavni cilj primene takozvanog Zakona o strancima, koji je Kurti odlučio da primeni nakon 13 godina. Zaustavili smo zatvaranje naših institucija i to je ono što je najznačajnije. Dakle, naši ljudi sada mogu da nastave da studiraju, da uče, da se leče i da odlaze na svoje poslove. Sačuvali smo Kliničko-bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici, zdravstvene centre u Gračanici i Pasjanu, sve domove zdravlja i ambulante. Takođe, sačuvali smo sve predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, Univerzitet sa deset fakulteta i Akademijom. Sve je to veoma važna i dobra vest za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Svi sada mogu da odahnu, jer dobro znam sa koliko strepnje su svi očekivali ponedeljak, a sada mogu da saopštim da je ponedeljak, 16. mart, običan radni dan“, poručio je danas Petar Petković.

Direktor Kancelarije za KiM danas je održao konferenciju za medije, nakon što su jutros u Prištini kosovski premijer Aljbin Kurti i specijalni izaslanik EU za dijalog, Peter Sorensen, razgovarali o primeni Zakona o strancima. Kurti je najavio da će kosovska vlada obezbediti boravišne dozvole od 12 meseci, sa mogućnošću produženja, za srpske studente i prosvetne radnike.

Gradonačelnici opština sa srpskom većinom dostaviće spiskove zdravstvenog i akademskog osoblja angažovanog na Kosovu, nakon čega će kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izdati privremene boravišne dozvole.

Ove navode potvrdio je danas i Petar Petković.

On je istakao da je rešenje rezultat višenedeljnih razgovora sa Evropskom unijom, zaposlenima u institucijama, rektorima, dekanima, direktorima bolnica i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

Petković je objasnio da bi oko 20.000 ljudi direktno bilo pogođeno primenom Zakona o strancima.

Po njegovim rečima, cilj primene zakona bio bi da se oteža rad srpskih institucija na Kosovu, jer zaposleni ne bi mogli da dolaze na posao, što bi dovelo do gašenja tih institucija i nemogućnosti njihovog normalnog funkcionisanja.

„Oko 20.000 ljudi direktno bi bilo pogođeno ovim zakonom o strancima zato što zakon predviđa izdavanje određenih boravišnih dozvola koje zaposleni ne bi mogli da dobiju, bilo da žive u centralnoj Srbiji ili na prostoru Kosova i Metohije, a rade na Kosovu i Metohiji. Kosovska policija ne bi priznala dokumenta koja bi ti pojedinci predavali na šalteru ako bi želeli da dobiju boravišnu dozvolu, jer za Prištinu naše srpske institucije praktično ne postoje“.

Potom je objasnio sam način procesa koji je najavljen:

„Rešenje je u tome da 10 srpskih gradonačelnika sastavlja listu svih zaposlenih u našim obrazovnim i zdravstvenim institucijama, uključujući i studente Univerziteta. Na osnovu te liste se daje radno i boravišno pravo Srbima zaposlenim u tim institucijama. Ta lista biće obnavljana na svakih 12 meseci, što je takođe važno napomenuti, jer ima ljudi koji će odlaziti u penziju, ljudi koji će se zaposliti, a studenti se, naravno, smenjuju i dolaze novi. Tako da, u tom periodu od 12 meseci, mi ćemo da obnavljamo tu listu“.

U toj listi, kako kaže, biće samo lični podaci.

To nisu nikakvi posebni podaci i ne postoji nikakav bezbednosni rizik, jer, prema Petkovićevim rečima, sve te podatke Kosovska policija već ima na administrativnom prelazu kada građani ulaze ili izlaze, budući da moraju da predaju ličnu kartu kako bi se očitali njihovi podaci.

Takođe, kako kaže, ovim rešenjem bi bilo olakšano da po ubrzanoj proceduri izvade neophodna prištinska dokumenta koja građani godinama pokušavali da dobiju.

„Posebno bi bile pogođene mnoge majke u srpskim porodicama, koje su se udale i došle na Kosovo i Metohiju, rodile decu tamo, a ne mogu da dobiju prištinska dokumenta. Prema podacima koje posedujemo, 37,7 odsto zahteva naših ljudi za dobijanje tih dokumenata je odbijeno, ili im nikada nije odgovoreno. Dakle, sada će, po olakšanoj proceduri, na osnovu srpskih ličnih karata za punoletne i srpskog izvoda iz matične knjige rođenih za decu, biti omogućeno da vrlo brzo svi naši ljudi reše ovaj životni problem i dobiju neophodna dokumenta“.

O Zakonu o vozilima

Petković se osvrnuo i na primenu Zakona o vozilima.

Naveo je da će u narednom periodu, u dogovoru sa Evropskom unijom, biti pronađeno rešenje za vozače sa srpskim registarskim tablicama, kako ih, prema njegovim rečima – Kosovska policija ne bi kažnjavala, i kako bi mogli da nastave da učestvuju u saobraćaju i vode normalan život na Kosovu.

„Ovo se odnosi s jedne strane na privatna vozila, ali tražimo rešenje i za vozila srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Pre svega, mislim na ambulantna vozila, koja su apsolutno neophodna za život i lečenje pacijenata koji dolaze u srpske zdravstvene institucije na Kosovu i Metohiji.“

Ne radi se o integraciji 

Petković je naglasio da ovim rešenjem nije reč o integraciji srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija u kosovski sistem.

„I ono što posebno želim da istaknem, da svi dobro razumeju: ovim rešenjem nije reč o integraciji srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija u neki prištinski sistem, apsolutno o tome nije reč. Već se radi o pronalasku načina da sačuvamo status naših institucija i da naši zaposleni u njima nastave da rade po planovima, programima i svim propisima i protokolima, kao i do sada.“

On je dodao da „poslodavac i dalje ostaje Republika Srbija“, a da je cilj da se omogući normalno funkcionisanje srpskih institucija na Kosovu.

Najzad, Petković je dodao da očekuje nastavak dijaloga i normalizaciju odnosa, kao i da pitanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija bude deo formiranja ZSO.

„Ja sada mislim i očekujem: imamo i garancije Evropske unije da ćemo nakon ovog rešenja sačuvati naše ljude, izboriti se da opstanu i ostanu na vekovnim ognjištima“, kazao je direktor Kancelarije za KiM.