Specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, koji se vodi pod okriljem EU, pozvao je danas kosovsku vladu da obezbedi boravišne dozvole za prosvetne radnike i studente na početni period od 12 meseci, kako bi se sprečio prekid zdravstvenih i obrazovnih usluga, uoči primene Zakona o strancima koja počinje sutra, 15. marta. Takođe je dodao da je važno omogućiti korišćenje ličnih karata koje je izdala Srbija kao sredstva identifikacije u administrativnim procesima, najkasnije do 15. marta 2026. za one koji žive na Kosovu.

Sa ovim se složio i kosovski premijer, Aljbin Kurti, kazavši da će kosovska vlada ponuditi boravišne dozvole od 12 meseci, sa mogućnošću produženja, za srpske studente i prosvetne radnike. On je objasnio da će gradonačelnici opština sa srpskom većinom dostaviti kosovskoj vladi spiskove zdravstvenog i akademskog osoblja angažovanog na Kosovu, nakon čega će im kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova izdati privremene dozvole.

Specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, sastao se jutros u 8.30 sa Kurtijem u zgradi kosovske vlade, dan uoči primene zakona o strancima i vozilima. Nakon sastanka, zajedno sa Kurtijem, održana je konferencija za medije. Istoj je prisustvovao i šef Kancelarije EU na Kosovu, Aivo Orav.

Zakon o strancima – uz dodatne mere 

Sorensen se na početku svog obraćanja, najpre osvrnuo na sastanak sa Kurtijem, kazavši da je bio „dobar“. Potom je pozdravio pristup Kosova o, kako je kazao, postepenoj primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima.

Uzeti su, kazao je on, u obzir i planovi kosovske vlade za integraciju srpskih službi i institucija u okviru kosovskog pravnog sistema.

„Uzimamo u obzir planove Vlade Kosova da integriše službe, sprovođenje zakona, zdravstvene i obrazovne institucije u okviru kosovskog sistema kako bi se u potpunosti uskladili sa prethodnim sporazumima iz dijaloga i drugim sporazumima i obavezama prema EU. Uzimamo u obzir posvećenost naše završne grupe da sprovede pomenute zakone uz omogućavanje neprekidne javne službe u okviru sistema. Sveobuhvatan i potvrđen proces unutar svih relevantnih sporazuma postignutih kroz dijalog civilne EU i drugih sporazuma EU“, rekao je Sorensen.

Međutim, istakao je da tokom celog procesa moraju da postoje konsultacije sa predstavnicima srpske zajednice, kao i bliska saradnja sa EU.

Potom se osvrnuo na Zakon o strancima koji stupa na snagu sutra, 15. marta, međutim, uz dodatne mere:

„Smatrali smo ključnim prioritetom da Vlada Kosova obezbedi boravišne dozvole za radnike i studente na početni period od 12 meseci, kako bi se sprečio svaki prekid zdravstvenih i obrazovnih usluga. Da bi se obezbedio kontinuitet usluga, zatražili smo od Kosova da dozvoli korišćenje ličnih karata koje je izdala Srbija, najkasnije do 15. marta 2026, za one koji žive na Kosovu, kao sredstvo identifikacije u administrativnim procesima“, rekao je Sorensen.

Paralelno sa izdavanjem boravišnih dozvola, kosovske vlasti, prema Sorensenovim rečima, treba da registruju sve osobe koje ispunjavaju zakonske uslove u centralnom matičnom registru – a kako bi njihovi podaci bili zvanično evidentirani i u skladu sa zakonima Kosova.

Kurti: Vlada će ponuditi 12-mesečne boravišne dozvole srpskim studentima i radnicima

Ovo je potom potvrdio i sam Kurti.

Kazao je da će kosovska vlada ponuditi boravišne dozvole od 12 meseci za srpske studente i radnike.

On je objasnio da će gradonačelnici opština sa srpskom većinom dostaviti kosovskoj vladi spiskove zdravstvenog i akademskog osoblja angažovanog na Kosovu, a zatim će im Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova izdati privremene dozvole.

Kurti je naglasio da nije u interesu Kosova da primena zakona ometa pružanje usluga, ali da je stav Kosova da na Kosovu „ne može biti ilegalnih mehanizama“.

„Vlada će od lokalnih čelnika dobiti spiskove zdravstvenog i akademskog osoblja koje se bavi pružanjem ovih usluga. Spiskovi će služiti kao osnova za izdavanje privremenih boravišnih dozvola stranim državljanima koji se prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova. Isto važi i za strane studente koji borave na Kosovu, za koje će opštinski čelnici dostaviti kompletan spisak. Ministarstvo unutrašnjih poslova će ovim studentima izdati privremene boravišne dozvole na 12 meseci sa mogućnošću produženja“, rekao je on.

Kurti je dodao da će srpski građani imati tri meseca da registruju svoj građanski status.

„Vlada će takođe otvoriti novi tromesečni rok kako bi omogućila srpskim građanima da registruju građanske podatke koji su do 15. marta 2026. evidentirani od strane nelegalnih struktura. U tom periodu podnosiocima zahteva biće dozvoljeno korišćenje ličnih karata izdatih od strane nelegalnih struktura kao sredstva identifikacije“.

Uoči primene zakona

Inače, evropski izaslanik je u Prištinu došao samo dan uoči najavljene pune primene dva kosovska zakona – o vozilima i strancima, koja direktno pogađaju Srbe na Kosovu koji se školuju, žive i rade na Kosovu, a čija se lična dokumenta vode na gradove centralne Srbije, kao i na same Srbe sa Kosova koji voze automobile na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji.

Mediji na albanskom sinoć su izveštavali da Sorensen dolazi hitno na Kosovo upravo zbog najavljene primene ova dva zakona.

Zakon o strancima koji je usvojen 2013. godine, i zakon o vozilima koji je usvojen 2017. a čija je primena najpre najavljena za 1. novembar prošle godine, potom je odložena na 15. januar 2026., kao dan početka primene. Tada su kosovske vlasti zapravo najavile period informativne kampanje za oba zakona, koja se sada bliži kraju.

Međutim, uoči samog 15. januara, primena ovih zakona odložena je na 24 sata, a potom 16. januara praktično je odložena na još dva meseca, kada su vlasti u Prištini najavile još jednu informativnu kampanju, a nakon 15. marta i punu primenu oba zakona.

Zapravo se radi o eufemizmu za suštinsko odlaganje pune primene ovog zakona, uz lobiranje iz međunarodne zajednice, i izražavanje zabrinutosti sa srpske strane. Grupa nevladinih organizacija sa Severa odbila je jutros da učestvuje na informativnom sastanku kosovskog MUP-a u Severnoj Mitrovici o primeni ova zakona.

„Odbijamo da budemo saučesnici u procesu koji nije konsultativan već sveden na puko informisanje o već donetim odlukama, poručili su civilni aktivisti sa Severa.

Iako je odluka Prištine o odlaganju pozdravljena kao jedina „racionalna“ u tom momentu, kako je to poručila srpska strana, od kosovskih vlasti, ali i međunarodne zajednice, traži se da zapravo za ova dva pitanja pronađe trajno rešenje.

Prvu najavu primene ova dva zakona već su kritikovale srpske civilne organizacije sa Kosova tražeći veću posvećenost međunarodne zajednice, ali zabrinutost su izrazili UNMIK, kao i predstavnici u UN i to na sednici Saveta bezbednosti. Takođe, grupa profesora prištinskog Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici zatražila je moratorijum na primenu Zakona o strancima.

Sa kampanjom se počelo već sutradan u okviru koje se licima koja ulaze na teritoriju Kosova dele dvojezični informativni flajeri sa detaljnim objašnjenjima prava, obaveza i mogućih posledica u slučaju kršenja propisa. Održana je informativna sesija sa predstavnicima matičnih službi iz svih opština na Kosovu, a kosovski MUP uspostavio je besplatnu liniju preko koje na tri jezika automatizovana sekretarica glasovno izgovara informacije o odredbama Zakona o strancima i Zakona o vozilima.

Krajem januara formiran je ekspertski tim koji se bavi pitanjem primene ova dva zakona odnosno uticajem na srpsku zajednicu, a to su potvrdili Srpska lista, ali i kosovska vlada. No o ovom timu se gotovo ništa ne zna, čak i uoči isteka samog roka za informativnu kampanju.

Inače, u javnosti se kao moguće posledice primene Zakona o strancima i vozilima najčešće pominju problemi sa slobodom kretanja Srba na Kosovu, posebno za one koji koriste vozila sa registarskim oznakama Srbije ili imaju dokumenta izdata od strane institucija Republike Srbije, a žive, rade ili se školuju na Kosovu.

Takođe se ukazuje na rizik da bi deo Srba mogao biti tretiran kao stranci u sopstvenim sredinama.

Dodatna zabrinutost odnosi se na moguću pravnu nesigurnost i selektivnu ili neujednačenu primenu propisa na samom terenu.