Nevladina organizacija CASA sa Severa uputila je apel međunarodnoj zajednici da se određene kategorije lica iz srpske i drugih nevećinskih zajednica izuzmu od pune primene kosovskog Zakona o strancima i Zakona o vozilima, čija je potpuna primena najavljena od 15. marta 2026. godine, upozoravajući da bi u suprotnom moglo doći do ozbiljnih posledica po njihova prava, slobodu kretanja, zapošljavanje i boravak.

U dokumentu koji prati i kratka pravna analiza, ova organizacija navodi da bi neposredna i stroga primena propisa mogla da pogodi veliki broj ljudi koji godinama ili decenijama žive i rade na Kosovu, ali ne poseduju kosovska dokumenta, već uglavnom dokumenta izdata u Srbiji.

„Snažno apelujemo na međunarodnu zajednicu da se hitno uključi u proces izuzimanja određenih kategorija lica od pune primene navedenog zakona i da, u bliskoj saradnji sa nadležnim institucijama, doprinese pronalaženju održivog i pravičnog rešenja za osobe koje bi u suprotnom bile nepovoljno pogođene njegovom potpunom primenom, uz puno poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava“, navodi se u Apelu.

Dugogodišnja praksa tolerisanja

Iz organizacije podsećaju da su kosovske vlasti godinama u praksi omogućavale ulazak, izlazak i rad licima koja nisu imala kosovska dokumenta, bez sistematskog izricanja sankcija.

„Relevantni međunarodni i evropski pravni standardi… ukazuju na jasan pravni zaključak – vlasti ne mogu zanemariti faktičko prebivalište lica na svojoj teritoriji kada ono traje dugi niz godina, naročito u situacijama kada je takav boravak bio poznat, tolerisan ili faktički prihvaćen od strane samih vlasti“, navodi se u dokumentu.

Posebno se ističe da su mnogi pripadnici srpske zajednice u tom periodu radili u zdravstvenim, obrazovnim i drugim javnim institucijama, dok su istovremeno nesmetano koristili vozila registrovana na osnovu dokumentacije izdate u Srbiji, često na osnovu ovlašćenja.

Ko bi mogao biti pogođen

U Apelu se navodi da bi potpuna primena zakona mogla posebno da pogodi više kategorija ljudi unutar srpske i drugih nevećinskih zajednica.

Među njima su:

• osobe sa nerešenim civilnim statusom koje su odrasle i školovale se na Kosovu, ali su rođene u drugim državama regiona;
• supružnici nosilaca kosovskih ličnih karata koji godinama žive i rade na Kosovu;
• osobe koje imaju dugotrajan boravak, ali nemaju kosovske dokumente;
• usvojena deca čija su usvojenja sprovedena u pravnom sistemu Srbije;
• lica u procesu verifikacije građanskog statusa;
• profesori, lekari, studenti i drugi zaposleni u javnom sektoru;
• interno raseljena lica iz Srbije bez kosovskih ličnih karata;
• povratnici i složeni slučajevi kojima je potreban pristup procedurama na lokalnom nivou;
• osobe koje su se godinama oslanjale na administrativnu toleranciju u vezi sa korišćenjem vozila registrovanih u Srbiji.

Organizacija upozorava da bi negativne posledice u pojedinim slučajevima mogle prevazići individualni nivo i pogoditi čitave zajednice, posebno u sektorima obrazovanja i zdravstva.

Predlog privremenih mera

Kako bi se izbegle posledice pune primene zakona, u dokumentu se predlaže niz privremenih i praktičnih mera koje bi, prema njihovom mišljenju, trebalo usvojiti dok se pitanje ne reši kroz politički proces.

Između ostalog, predlaže se:

• odlaganje primene zakona za identifikovane kategorije lica;
• uspostavljanje posebnog proceduralnog okvira za regulisanje statusa;
• izdavanje privremenih potvrda sa pravnim dejstvom;
• prihvatanje šireg spektra dokaza o vezi osobe sa Kosovom;
• omogućavanje podnošenja zahteva na lokalnom nivou;
• obavezno izdavanje pisanih odluka za svaku nepovoljnu meru;
• uključivanje predstavnika pogođenih zajednica u izradu i nadzor nad merama.

„Prednost treba dati stvarnim vezama sa Kosovom u odnosu na strogo formalnu dokumentaciju, kako bi se sprečilo da lica budu isključena već u početnoj fazi postupka zbog nedostatka pojedinih dokumenata“, navodi se u dokumentu.

Pravna analiza i međunarodni standardi

U pratećoj pravnoj analizi autori Apela pozivaju se na praksu Evropski sud za ljudska prava i principe prava Evropske unije, posebno na zabranu „prekomernog formalizma“ i zaštitu legitimnih očekivanja.

Navodi se da sudska praksa pokazuje da formalni nedostaci u statusu boravka ne mogu automatski imati prevagu nad dugotrajnim životnim okolnostima pojedinca, naročito kada su u pitanju porodični život, profesionalna integracija i društvene veze.

Kao relevantni primeri navode se presude:

• Rodrigues da Silva i Hoogkamer protiv Holandije (2006)
• Hoti protiv Hrvatske (2018)
• Kurić i drugi protiv Slovenije (2012)
• Bigaeva protiv Grčke (2009)

Prema navodima iz analize, ove presude potvrđuju da države imaju obavezu da obezbede efikasne mehanizme za regulisanje statusa osoba koje su duže vreme faktički boravile na njihovoj teritoriji, kao i da izbegnu nagle promene koje bi mogle dovesti do pravne nesigurnosti.

„Vlasti moraju priznati faktičku realnost“

U zaključku dokumenta navodi se da kosovske vlasti ne mogu ignorisati dugogodišnje faktičko prisustvo ljudi na teritoriji, naročito kada je takav boravak bio poznat i tolerisan.

„Kosovske vlasti su, stoga, u obavezi da priznaju faktičku realnost, uzmu u obzir stepen integracije ovih lica i ponude rešenja koja štite njihovo dostojanstvo, pravnu sigurnost i legitimna očekivanja osoba koje su decenijama živele i radile na teritoriji Kosova“, navodi se u zaključku.

Dokument je objavljen 11. marta 2026. godine u Severnoj Mitrovici, a potpisuje ga NVO CASA u saradnji sa pravnim ekspertima.

Kampanja do 15. marta? Netransparentan proces

Ovaj apel objavljen je uoči najavljene pune primene dva kosovska zakona – o vozilima i strancima, koja direktno pogađaju Srbe na Kosovu koji se školuju, žive i rade na Kosovu a čija se lična dokumenta vode na gradove centralne Srbije, kao i na same Srbe sa Kosova koji voze automobile na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji.

Zakon o strancima koji je usvojen 2013. godine, i zakon o vozilima koji je usvojen 2017. a čija je primena najpre najavljena za 1. novembar prošle godine, potom je odložena na 15. januar 2026., kao dan početka primene. Tada su kosovske vlasti zapravo najavile period informativne kampanje za oba zakona, koja se sada bliži kraju.

Međutim, uoči samog 15. januara, primena ovih zakona odložena je na 24 sata, a potom 16. januara praktično je odložena na još dva meseca, kada su vlasti u Prištini najavile još jednu informativnu kampanju, a nakon 15. marta i punu primenu oba zakona.

Zapravo se radi o eufemizmu za suštinsko odlaganje pune primene ovog zakona, uz lobiranje iz međunarodne zajednice, i izražavanje zabrinutosti sa srpske strane. Grupa nevladinih organizacija sa Severa odbila je jutros da učestvuje na iformativnom sastanku kosovskog MUP-a u Severnoj Mitrovici o primeni ova zakona.

„Odbijamo da budemo saučesnici u procesu koji nije konsultativan već sveden na puko informisanje o već donetim odlukama, poručili su civilni aktivisti sa Severa.

Iako je odluka Prištine o odlaganju pozdravljena kao jedina „racionalna“ u tom momentu, kako je to poručila srpska strana, od kosovskih vlasti, ali i međunarodne zajednice, traži se da zapravo za ova dva pitanja pronađe trajno rešenje.

Prvu najavu primene ova dva zakona već su kritikovale srpske civilne organizacije sa Kosova tražeći veću posvećenost međunarodne zajednice, ali zabrinutost su izrazili UNMIK, kao i predstavnici u UN i to na sednici Saveta bezbednosti. Takođe, grupa profesora prištinskog Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici zatražila je moratorijum na primenu Zakona o strancima.

Sa kampanjom se počelo već sutradan u okviru koje se licima koja ulaze na teritoriju Kosova dele dvojezični informativni flajeri sa detaljnim objašnjenjima prava, obaveza i mogućih posledica u slučaju kršenja propisa. Održana je informativna sesija sa predstavnicima matičnih službi iz svih opština na Kosovu, a kosovski MUP uspostavio je besplatnu liniju preko koje na tri jezika automatizovana sekretarica glasovno izgovara informacije o odredbama Zakona o strancima i Zakona o vozilima.

Krajem januara formiran je ekspertski tim koji se bavi pitanjem primene ova dva zakona odnosno uticajem na srpsku zajednicu, a to su potvrdili Srpska lista, ali i kosovska vlada. No o ovom timu se gotovo ništa ne zna, čak i uoči isteka samog roka za informativnu kampanju.

Inače, u javnosti se kao moguće posledice primene Zakona o strancima i vozilima najčešće pominju problemi sa slobodom kretanja Srba na Kosovu, posebno za one koji koriste vozila sa registarskim oznakama Srbije ili imaju dokumenta izdata od strane institucija Republike Srbije, a žive, rade ili se školuju na Kosovu.

Takođe se ukazuje na rizik da bi deo Srba mogao biti tretiran kao stranci u sopstvenim sredinama.

Dodatna zabrinutost odnosi se na moguću pravnu nesigurnost i selektivnu ili neujednačenu primenu propisa na samom terenu.