Spekulacije o mogućem spajanju predsedničkih i parlamentarnih izbora ponovo su otvorile pitanje izborne strategije vlasti i opozicije u Srbiji. Dok pojedini analitičari procenjuju da bi takav scenario najviše odgovarao vlasti, naši sagovornici ističu da će ishod u najvećoj meri zavisiti od sposobnosti opozicionih aktera da postignu dogovor.
Politički konsultant Dušan Lj. Milenković ocenio je u svom intervjuu za Vreme da bi „najteži scenario za antivučićevske snage bilo spajanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, bilo da se to desi ove ili sledeće godine“, te da smatra „da će se upravo to i desiti“.
Prema njegovim rečima, najbolji scenario za te snage je da se raspišu samo vanredni paralamentarni izbori, pre predsedničkih 2027, čime bi one imale „čist put ka promeni adrese moći u ovom društvu, iako bi Vučić ostao na poziciji predsednika“.
Takođe je naveo da „istraživanja pokazuju da je najvažnije da ne bude više od tri opozicione kolone – dakle studentska lista, proevropska opozicija i anti-EU opozicija“.
Po proglašenju pobede Srpske napredne stranke na lokalnim izborima 2024. godine, predsednik Alkesandr Vučić je poručio da nikakvih vanrednih izbora neće biti pre 2027. godine, kada ističe i njegov predsednički mandat. Od vraćanja mogućnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u fokus javnosti, nakon što je to postao i zvanični zahtev studentskog pokreta, pojavile su se brojne spekulacije od mogućeg datuma do potencijalnih scenarija kako bi ovaj izborni ciklus mogao proteći, a posebno nakon lokalnih izbora u nekoliko oština održanih u novembru 2025. godine.
U slučaju spajanja izbora, svi hronični problemi izbornog sistema biće udvostručeni i nesumnjivo će ići u prilog aktuelnoj vlasti. Umesto da se bore na “jednom frontu”, studenti i opzicija biće primorani da se svoje već i ovako oskudne resurse koriste za dve kampanje. Od bazičnog problema finansiranja predizborne kampanje preko medijske pokrivenosti do kontrole izbora, antirežimske snage nalaze se u startu u nezavidnoj poziciji.
Analitičar Nikola Parun kaže da je spajanje izbora i jedina rezonska opcija za Vučića, iz razloga što nema adekvatnog predsedničkog kandidata.
– Onaj kojem ta uloga dopadne, biće u senci najpopularnijeg a to je Vučić. Isto kao i sam SNS. U slučaju da to tako ostane, nema rezona da razdvaja izbore, kao što trenutno nema rezona ni razloga ni da raspisuje vanredne parlamentarne pre redovnog termina predsedničkih izbora – objašnjava naš sagovornik.
On ocenjuje da će Vučić svu svoju snagu, novac, moć, sve legalne i ilegalne mehanizme, upregnuti u tom jednom danu i jednako će biti teško izazivačima vlasti, bili tog jednog dana spojeni izbori ili samo vanredni parlamentarni, što bi, prema njegovim rečima, bilo iznenađujuće, a nešto lakše u slučaju da se glasa samo za predsednika.
Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže za Danas da ključni izazov antirežimskog fronta jeste pravljenje funkcionalnog dogovora. Uspeh će, kako objašnjava, zavisti od toga da li postoji elementarno poverenje i poštovanje između aktera kako bi se “selo za isti sto i dogovorilo sve što treba”.
– Stojim iza toga da svi dogovori i pripreme mogu da se naprave za pet dana , ukoliko poverenja ima. Ukoliko ga ne bude, neće biti dovoljno ni pet godina – poručuje Grbović
Prema njegovoj oceni, na antirežimskoj strani ima više nego dovoljno kvalitetnih ljudi koji mogu da budu i nosioci lista i predsednički kandidati, “svakako mnogo više nego što ih ima na režimskoj strani”, dodajući da iz tog razloga nemam nikakav strah po tom pitanju.
– Ponavljam, uspeh će zavisti isključivo od naše sposobnosti da postignemo dogovor , a ne od njihovog mešetarenja izbornom tehnikom i odabirom tajminga za izbore – zaključuje Grbović.
Student Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže za Danas da vlast trenutno izbegava izbore kad god je to moguće, dodajući da bi parlamentarni izbori već bili raspisani da je politička situacija za njih stabilna.
– Sama činjenica da se sa tim odugovlači govori da režim dobro zna u kakvom je stanju. To je naročito vidljivo na lokalnim izborima, gde je razlika sve manja, a pritisci, zloupotreba institucija i izborni inženjering sve otvoreniji. Krađe je itekako bilo i ranije, ali danas je to toliko ogoljeno da čak i propagandni mediji ne mogu da spinuju – objašnjava naš sagovornik.
U takvim okolnostima, kako navodi, vlast pokušava da kalkuliše sa terminima i formatima izbora, da kupi vreme i da političku štetu svede na minimum. Međutim, kad je režim zasnovan na kultu ličnosti, naš sagovornik ističe da to istovremeno znači i da sav politički teret stoji na jednom čoveku.
– Kada je cela politička scena svedena na jedno ime, onda nema nikoga ko može da amortizuje politički udar kada stvari krenu nizbrdo. U takvoj situaciji, predsednički izbori mogu da ogole upravo tu slabost. Zato danas ne postoji scenario u kome je vlast zaista komforna. Da jeste, izbori bi već bili raspisani i ne bismo gledali ovoliko nervoze i kalkulacija oko svakog sledećeg poteza – zaključuje student FPN-a.
