Skupština Demokratskog saveza Kosova (LDK) odlučila je da Ljumir Abdidžiku ostane predsednik stranke, odbijajući njegovu ostavku koju je ponudio početkom januara, neposredno nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra, javljaju večeras kosovski mediji. Abdidžiku poručio: „Demokratija do maksimuma“.

Odluka je doneta na sednici Skupštine LDK-a održanoj u subotu, putem tajnog glasanja delegata. Kako saznaje Koha, 164 delegata glasala su protiv prihvatanja ostavke Ljumira Abdidžikua, dok je 136 bilo za, čime je potvrđeno da on nastavlja mandat na čelu stranke.

Ostavka ponuđena posle izbora: „Skupština neka odluči“

Abdidžiku je ostavku ponudio još početkom januara, nekoliko dana nakon objavljivanja izbornih rezultata, ističući da takav potez smatra demokratskom i političkom obavezom nakon lošeg rezultata LDK-a.

„Ponuda ostavke je čin odgovornosti. Skupština je najviši organ stranke i na delegatima je da odluče da li će je prihvatiti ili ne“, izjavio je tada Abdidžiku.

On je tom prilikom naglasio da će, ukoliko Skupština ne prihvati njegovu ostavku, biti obavezan da nastavi da obavlja funkciju predsednika, ocenjujući da bi izbegavanje odluke članstva bilo neodgovorno.

Nakon glasanja: poziv na jedinstvo i obnovu

Nakon što je Skupština odbila njegovu ostavku, Abdidžiku se obratio delegatima, pozivajući na jedinstvo unutar stranke.

„U ovom procesu nema ni pobednika ni gubitnika“, rekao je on u obraćanju posle glasanja, prenosi KosovaPress.

Poruka nakon Skupštine: „Demokratija do maksimuma“

Nakon završetka sednice, Abdidžiku se oglasio na Fejsbuku, poručivši da je odluka Skupštine dokaz demokratskog kapaciteta LDK-a.

„Demokratija do maksimuma. Ne kao velika reč, već kao čin odgovornosti. Dokaz da je slobodno glasanje temelj na kojem se gradi poverenje“, naveo je Abdidžiku.

Istakao je da su tajno glasanje, slobodna odluka i poštovanje svakog delegata vrednosti na kojima LDK insistira.

„Ovo je naš način političkog delovanja – bez straha i bez prisile, sa uverenjem da je sloboda mišljenja najveća vrednost Demokratskog saveza Kosova“, poručio je.

Dodao je da odluka Skupštine ne predstavlja razlog za slavlje.

„Danas nemamo razlog za trijumf, već za svest. Ponosni smo na standard koji smo održali i vrednost koju predstavljamo“, naveo je Abdidžiku.

Prema njegovim rečima, pred strankom je faza političke zrelosti i obnove.

„Potrebna nam je zrelost. Jedinstvo ne iz potrebe, već iz uverenja. Pred nama je misija obnove“, poručio je, zahvalivši se delegatima na ukazanom poverenju.

Usvojena politička deklaracija i puna ovlašćenja predsedniku

Na istoj sednici, Skupština LDK-a usvojila je političku deklaraciju kojom se definišu reformski, organizacioni i programski pravci delovanja stranke u narednom periodu.

U deklaraciji se navodi da Skupština daje punu podršku i ovlašćenje predsedniku stranke da vodi i predstavlja LDK u svim državnim i političkim procesima u narednoj institucionalnoj fazi.

„Skupština Demokratskog saveza Kosova daje punu podršku i ovlašćenje predsedniku stranke da vodi i predstavlja LDK u svim državnim i političkim procesima u narednoj institucionalnoj fazi“, navodi se u tački 4.3 deklaracije.

LDK upozorava na duboku političku i institucionalnu krizu na Kosovu

Skupština Demokratskog saveza Kosova (LDK) ocenila je i da se Kosovo nalazi u ozbiljnoj političkoj, institucionalnoj i društvenoj krizi, uz upozorenje da su institucije nefunkcionalne, procesi odlučivanja blokirani, a politički dijalog zamenjen polarizacijom i nametanjem odluka.

U političkoj izjavi usvojenoj na Skupštini stranke, LDK navodi da trenutna situacija prevazilazi tehničke i proceduralne probleme i predstavlja jasan znak političke krize, u kojoj je kompromis, kao osnovni mehanizam demokratije, potisnut isključivošću i političkom konfrontacijom.

LDK ističe da bez odgovornog političkog dijaloga i kompromisa nije moguće obezbediti institucionalnu stabilnost niti normalno funkcionisanje Kosova, naglašavajući da su ključni državni procesi mogući samo uz unutrašnju političku koheziju i zajedničku odgovornost.

U saopštenju se upozorava i na, kako je navedeno, „tihu funkcionalnu krizu“ na Kosovu, koju karakterišu narušeno poverenje građana u institucije, rastuća međunarodna izolacija i izostanak razvojnih politika koje odgovaraju realnim potrebama građana. LDK ocenjuje da je politička podela postala način upravljanja, dok je institucionalni dijalog zamenjen stalnim sukobima i zapaljivom retorikom.

Posebna zabrinutost izražena je zbog pogoršanja odnosa sa strateškim partnerima, pre svega sa SAD i EU. Skupština LDK poručuje da je evroatlantski put Kosova trajna orijentacija i da ne sme biti doveden u pitanje ni pod kakvim političkim okolnostima.

LDK se osvrnula i na ekonomsku i socijalnu situaciju, navodeći da rast troškova života, pritisak na privredu i izostanak razvojnih politika podstiču odlazak mladih i demografsko pražnjenje Kosova. Kako se navodi, „država se ne gradi propagandom“, već radom, investicijama, vladavinom prava i poverenjem građana.

U saopštenju je izražena i zabrinutost zbog slabljenja nezavisnih institucija, koje, prema oceni LDK, predstavljaju stubove ustavnog poretka i demokratskog sistema. Stranka upozorava da centralizacija moći i potkopavanje nezavisnih tela ugrožavaju demokratsku ravnotežu i dugoročnu stabilnost države.

Skupština LDK naglašava i značaj jačanja lokalne samouprave, ocenjujući da finansijska, administrativna ili politička blokada opština direktno pogađa građane i produbljuje jaz između institucija i društva. Decentralizacija i poštovanje autonomije opština, kako se navodi, predstavljaju ustavne vrednosti i ključni element demokratske stabilnosti.

Na kraju, Demokratski savez Kosova poručuje da ostaje posvećen obnovi političkog dijaloga, jačanju vladavine prava i ponovnoj izgradnji poverenja sa strateškim saveznicima, naglašavajući da se promene mogu ostvariti samo kroz jedinstvo oko javnog interesa i dugoročne vizije za Kosovo.

Hoti bez komentara za medije

Nakon završetka sednice Skupštine, prisutni funkcioneri LDK-a uglavnom su izbegavali izjave za medije. Među njima je bio i Avdulah Hoti, član rukovodstva stranke i jedan od otvorenih kritičara Abdidžikua, koji je odbio da daje izjave za albanske medije, prenosi Gazeta Express.

Ostavka Hikmente Bajrami

Potpredsednica LDK-a Hikmente Bajrami podnela je neopozivu ostavku na tu funkciju 14. januara, zatraživši istovremeno Abdidžikuovu ostavku i užeg rukovodstva.

Bajrami je tada navela da je rukovodstvo izgubilo politički legitimitet nakon izbornog rezultata, ali se nakon toga nije dodatno oglašavala za medije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, Demokratski savez Kosova osvojio je 13,24 odsto glasova i obezbedio 15 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, što predstavlja jedan od najslabijih rezultata stranke u njenoj istoriji.