Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog – jučerašnje izdanje)
Politički analitičari kritikovali su vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija, koji nije dao javnu podršku predsednici Vjosi Osmani, koja je učinila Kosovo državnim osnivačem Odbora za mir. Povelja ove organizacije, koju je sponzorisao predsednik Donald Tramp, ima malo pristalica u Evropi. Ipak, potez Osmani naišao je na podršku i opozicije.
Ćutanje vršioca dužnosti premijera, nakon što je predsednica Vjosa Osmani učinila Kosovo jednim od članova osnivača Odbora za mir, politički analitičari ocenjuju kao potcenjivanje projekta od velikog značaja za državu.
Artan Muhadžiri (Artan Muhaxhiri) ocenjuje da je ovaj potez trebalo podržati.
„Učešće Kosova u ‘Odboru za mir’ veoma je važan trenutak i, kao takvo, trebalo bi da bude podržano od svih. Međutim, ćutanje Vlade već je postalo tipično, jer svaki put kada im nešto ne odgovara, oni to ignorišu nekoliko dana, a kasnije daju neku učtivu reč“, rekao je Muhadžiri.
„Suština je da je na tom mestu, umesto predsednice Osmani, trebalo da bude gospodin Kurti, jer su tamo ljudi, odnosno političari, koji imaju najveću moć unutar svojih država. Ali ovo je cena, odnosno posledica koju gospodin Kurti mora da snosi zbog narušenih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.“
Predsednica Osmani nalazi se među 19 državnih lidera koji su u četvrtak potpisali Povelju Odbora za mir, na ceremoniji u Davosu, na kojoj je centralna figura bio idejni tvorac ove nove organizacije, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.
Mnoge države, uključujući i ključne zemlje Evropske unije, ili su odbile da budu deo ove inicijative, ili su najavile da će o tome odlučiti kasnije, uz obrazloženje da organizacija ima za cilj relativizaciju uloge Ujedinjenih nacija.
Pored Kurtija, nije reagovala ni vršiteljka dužnosti ministarke spoljnih poslova Donika Gervala (Donika Gërvalla), dok su lideri opozicionih partija pozdravili potpisivanje Povelje „Odbora za mir“ od strane predsednice Osmani.
Ni Kancelarija premijera, ni Ministarstvo spoljnih poslova, nisu odgovorili na upite u vezi sa izostankom javnog stava o ovom razvoju događaja.
Muhadžiri je nedostatak podrške od strane predstavnika vlasti ocenio kao kratkovidost.
„U trenutku kada se protivite jednoj ideji Sjedinjenih Američkih Država, nije ispravno očekivati i njihovu podršku, ali izostanak reakcije Vlade predstavlja veoma veliki politički problem i pokazuje određenu kratkovidost u odnosu prema velikim projektima Kosova“, rekao je on.
Analitičar Basri Muja istakao je da potpisivanje Povelje „Odbora za mir“ predstavlja dobru priliku za jačanje međunarodne pozicije Kosova.
„To je pozitivan i jasan politički signal u pravcu opredeljenja Kosova ka međunarodnoj saradnji i promociji mira, i smatram da ovaj korak svakako jača diplomatski profil Kosova. Izostanak reakcije Vlade Kosova treba posmatrati više kao deo procesa koordinacije, a ne kao neslaganje“, rekao je Muja.
Predsedništvo je učešće Kosova kao jedne od 19 država osnivača „Odbora za mir“ ocenilo kao istorijsko.
Dan ranije, savetnica predsednice Osmani, Donika Kadaj-Bujupi, nije komentarisala ćutanje premijera Kurtija, ali je poručila da je svaki uspeh predsednice ujedno i uspeh premijera i celog Kosova.
