Instaliranje savremenog rendgen skenera na administrativnom prelazu Merdare može doneti određeno olakšanje u robnom prometu između Kosova i Srbije, ali samo pod uslovom da zaista dovede do ubrzanja carinskih procedura, ocenio je direktor nevladine organizacije CASA sa severa Kosova Miodrag Marinković, komentarišući jučerašnju inauguraciju skenera koji je Kosovu donirala Vlada Sjedinjenih Američkih Država.

„Ukoliko instaliranje skenera zaista dovede do ubrzanja protoka robe, to jeste pozitivan pomak, jer je upravo spor i neefikasan carinski postupak postao jedan od glavnih problema u trgovini između Srbije i Kosova. U situaciji u kojoj je samo jedan prelaz otvoren za uvoz robe, takvi zastoji su se pretvorili u ozbiljno ograničenje za plasman srpske robe na kosovsko tržište i za normalno funkcionisanje snabdevanja“, rekao je Marinković za KoSSev.

Kosovska carina je u četvrtak zvanično pustila u rad rendgen skener američke proizvodnje „Rapiscan“, vredan oko tri miliona dolara, koji je donacija Vlade SAD. Ceremoniji presecanja vrpce prisustvovali su ministar finansija Kosova, ministar unutrašnjih poslova, zamenik generalnog direktora Kosovske policije, predstavnik Ambasade SAD, generalni direktor Kosovske carine Agron Ljugaljiu, kao i visoki carinski i policijski zvaničnici.

Iz Kosovske carine je saopšteno da donacija značajno jača operativne kapacitete carinskih i policijskih struktura u oblasti upravljanja rizicima i bezbednosti granica, naročito u osetljivom bezbednosnom kontekstu u regionu. Kako je navedeno, nova oprema omogućava efikasnije otkrivanje ilegalne robe i aktivnosti, uz istovremeno obezbeđivanje bezbednog i protočnog odvijanja legalne trgovine.

Američka ambasada u Prištini poručila je da borba protiv ilegalne trgovine i sprečavanje širenja falsifikovane robe jačaju i američku i kosovsku privredu. „Zato su Sjedinjene Države ponosne što jačaju bezbednost granica Kosova kroz donaciju Rapiscan skenera vrednog tri miliona dolara. Ova tehnologija unapređuje detekciju, podržava legitimnu trgovinu i unapređuje zajedničke bezbednosne i ekonomske interese“, navodi se u saopštenju Ambasade.

Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja izjavio je da će novi skener doprineti jačanju borbe protiv krijumčarenja robe, oružja, narkotika i ljudi, ocenjujući da je američka donacija još jedan dokaz „čvrstog partnerstva i zajedničke posvećenosti jačanju bezbednosti i zaštiti granica“.

Tema jačanja kapaciteta na prelazu Merdare otvorena je i na sastanku Američke privredne komore na Kosovu (AmCham) sa generalnim direktorom Kosovske carine Agronom Ljugaljiuom. On je tom prilikom predstavio plan rada za 2026. godinu i naglasio da su svi ključni pokazatelji učinka tokom 2025. zabeležili poboljšanja u odnosu na prethodne godine, uključujući i unapređenje usluga i povećanje broja carinskih službenika.

Ljugaljiu je istakao da je puštanje u rad skenera na Merdaru deo šire strategije olakšavanja trgovine, uz najavu da se tokom godine očekuje stavljanje u funkciju dodatne opreme. Posebno je naglasio i proširenje carinskog terminala na prelazu Vrbnica kao jednog od najvažnijih infrastrukturnih projekata, s obzirom na to da se najveći deo kosovskog robnog prometa odvija upravo preko tog pravca.

Marinković: Blokiranje Fonda za sever

Međutim, Marinković u razgovoru za KoSSev upozorava da tehničko unapređenje na jednom prelazu ne rešava suštinski problem. „Ne postoji nijedna najava Vlade Kosova o otvaranju ostalih prelaza za promet robe iz Srbije, iako je takav aranžman bio deo šireg dogovorenog okvira u okviru CEFTA. Time se privremeno tehničko rešenje na jednom prelazu pretvara u trajni politički izbor“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, pitanje robnog prometa za srpsku zajednicu na Kosovu ima i direktne razvojne posledice. Podsetio je da je još 2013. godine, u okviru Briselskog dijaloga uz posredovanje Evropske unije, postignut sporazum prema kojem se deo carinskih prihoda prikupljenih na pojedinim prelazima usmerava u poseban Fond za razvoj severa, namenjen ekonomskom i infrastrukturnom razvoju četiri opštine sa srpskom većinom.

Taj aranžman, kako je istakao, podrazumeva normalan i stabilan robni promet, a svako odlaganje njegove pune primene direktno umanjuje sredstva namenjena tim opštinama.

„U tom svetlu, odluka da se prvi skener postavi na Merdare, uz istovremeno odsustvo planova za otvaranje drugih prelaza, nije tehničko već političko pitanje. Ona se uklapa u dosadašnji obrazac delovanja aktuelne vlasti, u kome se rešenja sistematski oblikuju bez uvažavanja interesa srpske zajednice“, ocenio je Marinković, dodajući da takav pristup više ne deluje kao privremena mera, već kao deo dugoročnog administrativnog i institucionalnog pritiska.

Od carina do Merdara – bez Jarinja

Dodatno opremanje Merdara najavljeno je još ranije i kroz nemačku podršku. Ambasada Nemačke je još prošle godine potvrdila da će dva velika rendgenska skenera, koja je Berlin obećao Kosovu, biti instalirana najranije tokom 2026. godine, zbog složenog procesa nabavke, proizvodnje i montaže. Projekat se sprovodi u saradnji sa GIZ-om, institucijama kosovske vlade, Evropskom unijom i drugim međunarodnim partnerima. GIZ je tender za nabavku dva mobilna skenera raspisao još prošlog 19. avgusta, a rok za prijavu je više puta produžavan.

Na pograničnom prelazu Merdare, praktično jedinom otvorenom za promet robe iz Srbije, trenutno se dopremanje srpske robe odvija u znatno manjim količinama nego ranijih godina, i to otežano i usporeno. Ova situacija nastala je 2023. godine kada je vlada Aljbina Kurtija zabranila uvoz srpske robe nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca od strane srpskih snaga. „Mera bezbednosti“ je tada ipak ubrzo promenjena tako što je dozvoljen uvoz sirovina i poluproizvoda potrebnih za finalnu proizvodnju – onoga što je Kosovu nedostajalo, ali sa restriktivnim merama za robu na koju je pretežno naviklo srpsko stanovništvo.

Pod pritiskom međunarodnih partnera, pre svega Nemačke i EU, u oktobru 2024. godine Kosovo je ublažilo mere. Suštinski, Nemačka je tada zapretila Kosovu neučešćem na samitu CEFTA-e 14. oktobra, ako ne ukine zabranu uvoza robe iz Srbije.

Novom odlukom neposredno pred samit, koju je nadležnim institucijama prosledio ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, zabrana dopremanja srpskih proizvoda zamenjena je „detaljnom kontrolom” robe koja ulazi iz Srbije, i to samo za Merdare, dok na drugim prelazima zabrana ostaje na snazi. Tada je Nemačka i obećala nabavku skenera, koji još uvek nisu dopremljeni.

Od prevrtanja kamiona do taksi

Problemi sa prometom robe iz Srbije na Kosovo, međutim, imaju dužu istoriju. Pre osam godina, vlada Ramuša Haradinaja uvela je porez od 100 odsto na uvoz srpske robe, što je gotovo potpuno zaustavilo uvoz naredne tri godine, a Samoopredeljenje suštinski nastavilo sa istom politikom, podvodeći to u širu „politiku reciprociteta“.

No i dok je bilo u opoziciji kao aktivistički pokret, Samoopredeljenje je snažno zagovaralo bojkot srpske robe, uz više akcija – od protesta i prevrtanja kamiona koji su prevozili srpsku robu, preko promocije spotova sa teškim sadržajem u kojem se govori o ratnim zločinima dok se zagovara bojkot.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, prošlog proleća je u svojoj prvoj radnoj poseti Kosovu obišao administrativne prelaze na Severu i ocenio da je „dosta urađeno“, ali da se mora raditi na omogućavanju građanima slobodnog kretanja robe, što je ključ integracije u Evropsku uniju.

Ukupni uvoz Kosova u 2025. godini iznosio je oko 7 milijardi evra, dok je uvoz iz Srbije iznosio oko 234 miliona evra, odnosno 3,3% ukupnog uvoza, što predstavlja pad u odnosu na ranije godine kada je Srbija bila značajan partner.