Novinarka nedeljnika "Vreme" Jovana Gligorijević ocenila je gostujući na N1 da spoljna politika Srbije "skrivanja pod kamen“ u nestabilnom svetu ne može doneti korist Srbiji, upozoravajući da okretanje leđa Evropskoj uniji, iluzija neutralnosti i pritisci na medije vode zemlju u izolaciju u trenutku globalnih prelomnih promena.

Komentarišući sutrašnju posetu delegacije Misije EP Srbiji, Gligorijević kaže kako ona nije izolovana od Rezolucije EP i promene odnosa Evropske komisije prema Vučiću, koja je kako ocenjuje za N1, najvažnija.

“Ono što mene brine i mislim da treba da brine svakog razumnog građanina, jeste Vučićevo apsolutno okretanje leđa od Evropske unije”, izjavila je Gligorijević gostujući na N1. Naglašava kako Srbija ne sme da ostane izolovano ostrvo u Evropi.

To što će se i predstavnici studentskog pokreta sastati sa delegacijom Misije EP smatra dobrim znakom, ali ocenjuje kako deo studentskog pokreta gaji anti EU sentiment.

“Ja mislim da to nije dobro, ali moram da pitam sve one koji na društvenim mrežama pljuju, kako su te generacije rasle? Čemu su učeni u školama? U kojim društvenim okolnostima su odrasle, pa da imaju pro-EU sentiment?”, kaže Gligorijević.

“Nije Vučić prvi koji izmišlja neutralnost“

Za izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se stvara novi svetski poredak i da Srbija mora da bude mudra, da se sakrije pod kamen dok pada kiša, Gligorijević kaže kako je saglasna sa njim, ali da se taj pristup pokazao neuspešnim.

“Taj njegov novi svet je svet u kome bi on da se skupi i sačeka šta će da se desi, a bolje bi nam bilo da je to radio u vreme kada je bilo jako važno, ako ste evropska zemlja – uvesti sankcije Rusiji”, podseća sagovornica N1.

Gligorijević ocenjuje kako Srbija ne može da se sakrije pod kamen i da bude neutralna u svetu koji ponovo liči na onaj iz najupečatljivijeg dela istorije 20. veka.

“Nije Vučić prvi koji izmišlja tu neutralnost, vojnu ili političku. Tu priču imamo još od 2008. godine i Vojislava Koštunice, ali ima tu jedna kvaka sa tom neutralnošću, pogotovo ako dođe do nekog sukoba – ona mora da bude međunarodno i pravno potvrđena, a Aleksandar Vučić je trenutno u takvoj spoljnopolitičkoj nemilosti da njemu taj kamen u suštini ne gine”, smatra Gligorijević.

Komentarišući to što je Plenković dobio poziv od Trampa da se priključi Odboru za mir, Gligorijević ocenjuje kako se Hrvatska zbog te ponude našla u nepovoljnoj situaciji jer su građani Hrvatske među retkima kojima ne trebaju vize za putovanja u Ameriku.

Ocenjuje kako je Trampov plan za formiranje “Odbora za mir” suluda ideja za svakog iole ozbiljnog političara jer, kako kaže, predstavlja samo alternativu Ujedinjenim nacijama.

“Da li se svet menja ili je Tramp navalio da prekomponuje svet kakav smo znali, to je jedna od dilema. Ja mislim da njemu svet mora da se odupre da se ne bi ponovila ona ista greška iz tridesetih godina”, ocenjuje Gligorijević.

Napadi vlasti iz svih oružja

Novinarka nedeljnika Vreme kaže kako su botovski napadi na društvene mreže profesionalnih medija napadi vlasti iz svih oružja i iz nemoći, te da se plaši dokle bi režim mogao da ide.

“Ja samo ne razumem što malo ne nauče iz prošlosti, od pre šest meseci, da kad ugasite internet negde, kao na primeru Nepala i Irana, da je to ozbiljna udarna kapisla za velike proteste – ne iz konformizma, jer nam treba internet da objavljujemo storije i šaljemo jedni drugima gifove i mimove, nego jer je internet važni komunikacioni resurs sa kojim su ove generacije, koje su u samom srcu pobune, najbliži i sa njim su srasli”, smatra Gligorijević.

„Konačno slobodna posle 14 godina“

Komentarišući naslovnu stranu Blica na kom je i naslov “Da su ćutale sahranili bi ga u Aleji velikana” o smrti reditelja Miroslava Aleksića, koji je bio optužen za seksualna zlostavljanja sedam polaznica njegove škole glume, novinarka nedeljnika Vreme kaže kako joj je žao što je umro neosuđen. “Ali znajući kakav je ovaj svet prema ženama, sigurna sam da tamo leži još predatora”, dodaje.

“Imala sam juče priliku da pričam sa nekim od ovih devojaka, jer je bitno kako se one osećaju, pribojavala sam se osećaja nepravde, ali kad vam stigne odgovor na poruku ‘konačno slobodna’, posle 14 godina, malo drugačije počete da gledate na pravosuđe i pravo”, zaključuje Jovana Gligorijević.

***