Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden)
KOHA saznaje da su Francuska i Italija, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, na poslednjem sastanku ponovo odbile ukidanje mera prema Kosovu. S druge strane, „najmanje 13 država“ zatražilo je da se mere ukinu. Prema navodima evropskih diplomata, Evropska komisija „krije se iza pojedinih država članica i igra dvostruku igru“.
Iako je Evropska unija mesecima najavljivala da će mere prema Kosovu biti povučene odmah po „normalnom prenosu lokalne vlasti u opštinama na severu“, njihovo ukidanje se ne očekuje – barem ne pre završetka izbora 28. decembra, piše KOHA, pozivajući se na diplomatske izvore u EU. Ovi izvori navode da su države članice i dalje podeljene, iako se velika većina zalaže za hitno ukidanje mera.
KOHA je još u petak uputila pitanja institucijama EU, neposredno nakon konstituisanja opštinskih skupština i polaganja zakletvi novih predsednika opština, ali odgovor o tome da li će mere sada biti ukinute – onako kako je više puta najavljivano – još nije stigao, iako je ispunjen i poslednji uslov, „normalan prenos lokalne vlasti“.
U međuvremenu, tokom rasprave prošle nedelje na nivou ambasadora država članica EU, kada su se razmatrale zaključne preporuke za naredni sastanak Saveta za opšte poslove, ponovo su isplivale duboke podele.
KOHA saznaje da su Francuska i Italija, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, ponovo osporile ukidanje mera. Nasuprot njima, „najmanje 13 zemalja“ tražilo je njihovo povlačenje. Prema nekim evropskim diplomatama, Evropska komisija se „sakriva iza pojedinih država članica i vodi dvostruku politiku“. Iako su predstavnici Komisije ponovili da su spremni da nastave proces ukidanja mera ukoliko dođe do adekvatnog prenosa vlasti, brojni diplomati sumnjaju u iskrenost te spremnosti.
Francuska je izrazila sumnju u to da su „strane preduzele iskrene korake ka deeskalaciji na severu tokom 2025. godine“. Ipak, iako je govorila o „stranama“, činjenica je da je sankcije snosila isključivo Kosovo – dok Srbija nije sankcionisana, uprkos tome što je i sama EU ranije ocenila da je povlačenje Srba iz institucija na severu bilo „najozbiljnije kršenje obaveza Srbije iz dijaloga“.
Italija je, pak, prema diplomatskim navodima, ocenila da se mora sačekati završetak decembarskih izbora pre bilo kakvog „postepenog“ ukidanja mera. Države koje se protive ukidanju smatraju da, čak i kada do njega dođe, to mora biti „fazno“.
Za ukidanje mera su se, prema diplomatskim izvorima, aktivno zalagale Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Estonija, Luksemburg, Belgija, Holandija, Finska, Malta, Austrija, Irska, Poljska i Švedska. Neke od njih su zatražile trenutno ukidanje, nazivajući mere apsurdnim i pozivajući da se takvi presedani izbegavaju ubuduće. Nemačka je naglasila da ukidanje treba da usledi uzimajući u obzir prenos vlasti na severu – rasprava je vođena pre polaganja zakletvi novih predsednika opština.
I Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) podržala je ukidanje mera prema Kosovu, dok Evropska komisija, prema izvorima, ne deli „takav entuzijazam“. U brojnim državama članicama raste nezadovoljstvo merama, koje vide kao potvrdu da EU „nije imala uravnotežen pristup Kosovu i Srbiji“.
Zanimljivo ili ne, upravo države koje se protive ukidanju mera prema Kosovu istovremeno su aktivno podržavale otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima EU sa Srbijom.
