Predstavnici kosovskih institucija, a naročito predsednica Vjosa Osmani, često optužuju Srbiju za pokušaj destabilizacije situacija na Kosovu. Ovakve izjave i optužbe na račun Srbije sve su izraženije nakon napada koji je u Banjskoj u septembru 2023. godine organizovala naoružana grupa predvođena Milanom Radoičićem. U međuvremenu se dogodio i “napad” na kanal Ibar-Lepenac, za šta je kosovska vlast takođe optuživala Srbiju, iako to nije zvanično potvrđeno.
Politički analitičar Agon Maljići kaže da postoje dve istine kada su u pitanju navodni pokušaji Srbije da utiče na situaciju na Kosovu.
“Postoji uticaj Srbije na Kosovu uglavnom preko stranka kosovskih Srba, postoje i bezbednosne strukture koje su pre dve godine bile aktivne u agrsiji, ali mislim da postoji i amplifikacija te pretnje zarad unutrašnjih potreba na Kosovu. Sadašnja vlast upotrebljava tu pretnju kao način legitimisanja njihove vlasti i kao način napada na opoziciju, tako da dve stvari mogu biti istovremeno tačne, a to je negativan uticaj vlade u Beogradu ali i amplifikacije te pretnje od strane kosovskih lidera”, kaže Maljići.
U međuvremenu se dogodio još jedan slučaj u okolini Leposavića. Sredinom oktobra, a prema podacima Kosovske policije, u nultoj tački između Kosova i Srbije ranjen je i kidnapovan Mila Vukašinović. Kosovska policija je saopštila da sumnja da su to uradili pripadnici srpske žandarmerije. Ragovali su i predstavnici kosovske vlasti optužujući Srbiju za pokušaj destabilizacije situacije na Kosovu. Iz Srbije se nadležni nisu oglašavali, a advokat Milana Vukašinovića, Ivan Ninić, kazao je da je njegov klijent ranjen i kidnapovan i da je prebačen u nišku bolnicu sa ozbiljnim povredama. Advokat je podneo i krivičnu prijavu protiv NN lica u Vojsci Srbije, policiji i Milana Radoičića..
Agon Maljići kaže da je teško razumeti šta se dogodilo u okolini Leposavića zbog nedovoljno informacija, a samo na osnovu onoga što govore predstavnici vlasti na Kosovu.
“Ušli smo u jednu krizu poverenja u ono što se kaže u medijima od strane čelnika institucija o zbivanjima na Kosovu. U trenutku kada ne postoji poverenje, otvara se prostor za dezinformacije I svakakve narrative. Postoji agresivna intencija od strane Srbije ali postoji I potreba na Kosovu za domaću upotzrebu posebno u kontekstu izbora, da se ovakvi incidenti upotrebljavaju. U takvim slučajevima veoma je teško da se razume šta se u stvari desilo, gde se desilo I kako se desilo… Pošto nemam direktna saznanja ja radije ne bih komentarisao ovaj incident”, kazao je Maljići koji je juče učestvovao u panelu o bezbednosti u okviru Kosovskog Samita mira i demokratije.
Bojana Zorić: U porastu ekstremne stranke i nacionalizam
Zapadni Balkan se ponovo suočava sa rastućim nacionalizmom i etno-političkom radikalizacijom, koje prete da naruše godine krhkog napretka. Ovo je bila jedna od tema Samita mira i demokratije u Prištini.
Bojana Zorić, analitičarka za politike na Zapadnom Balkani i Istočno susedstvo pri Institutu EU za bezbednosne studije, kaže da ono što vidimo jeste porast ekstremnih stranaka i nacionalizma, ne samo u regionu nego i unutar same Evropske unije.
“To je, takođe, globalni fenomen u kojem se suočavamo sa krizom demokratije. Naravno, jačanje nacionalizma i ekstremnih stranaka, bilo sa levog ili desnog spektra, samo je rezultat šireg konteksta u kojem se EU nalazi. Zabrinjava, međutim, i ono što se dešava u regionu, posebno kada je reč o zemljama kandidatima ili potencijalnim kandidatima za pristupanje Evropskoj uniji”, kazala je ona nakon panela o bezbednosti i etnonacionalizmu održanom u okviru Samita mira i demokratije.
Zorićeva kaže da su ka EU najviše odmakle Albanija i Crna Gora. “Nakon Izveštaja za 2025. godinu, Evropska komisija priprema određenu reviziju politika uoči samog proširenja, gde će svakako biti reči o dodatnim mehanizmima zaštite i garancijama. Cilj je da se spreči demokratsko nazadovanje, koje može biti posledica radikalizacije i porasta nacionalizma. To je, naravno, i jedan od ključnih kriterijuma za pristupanje EU, a Unija se time suočava ne samo u državama kandidatima, već i unutar sopstvenih granica”.
Na pitanje da li je evropska perspektiva i dalje ključni izvor stabilnosti za Zapadni Balkan, Zorićeva odgovara potvrdno.
“Rekla bih da evropska perspektiva apsolutno ostaje glavni faktor koji drži zemlje kandidate i potencijalne kandidate usmerenim ka zajedničkom cilju. EU je najveći trgovinski i politički partner zemalja Zapadnog Balkana. Mnoge poruke iz EU jasno potvrđuju da Unija ulaže značajne napore kako bi obezbedila ne samo ekonomsku sigurnost, već i podršku u procesu demokratizacije i jačanja institucija, na osnovu principa koje bi ove zemlje trebalo da dele kada postanu članice. Evropska unija je, po mom mišljenju, jedina realna alternativa, odnosno jedina održiva opcija koju zemlje Zapadnog Balkana imaju. Ostali akteri, bilo politički ili globalne sile, jednostavno ne nude ono što EU nudi. Postoji i važan faktor stabilnosti, s obzirom na to da Evropska unija i NATO već oko trideset godina, još od devedesetih, blisko sarađuju u regionu. Politika proširenja s jedne strane i uloga NATO-a s druge čine celinu, i verujem da će se ta saradnja nastaviti i u narednom period”, rekla je ona.
