U dobrom delu Zapadnog Balkana izbori su na ovaj ili onaj način tema, premda ni u jednoj od zemalja regiona, osim u BH entitetu Republika Srpska, zasad nisu raspisani izbori koji bi mogli presudno da utiču na šira politička dešavanja.

Dosad su održani lokalni izbori u Severnoj Makedoniji i na Kosovu, a u Republici Sprskoj predstoje vanredni izbori za predsednika. U Srbiji su izbori tema iako predsednik Aleksandar Vučić odbija da ih raspiše, mada je od 2012. kad je njegova partija došla vlast održano pet glasanja za parlament, od čega samo jedno u redovnom roku, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Severna Makedonija

Lokalni izbori u toj zemlji nisu doneli bitne promene, osim što su predstavnici vladajućih partija preuzeli veću vlast na lokalu, između ostalog i u glavnom gradu.

VMRO-DPMNE i njen koalicioni partner, savez albanskih partija VREDI (VLEN) zapravo su potvrdili dominaciju pošto su na parlamentarnim izborima u maju prošle godine smenili s vlasti koaliciju Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i albanske stranke Demokratska unija za integraciju (DUI).

Od ukupno 81 gradonačelničkog mesta u celoj zemlji, VMRO-DPMNE i VREDI su dobili njih 65. Uz to, treći partner u vladi ZNAM ostaje na čelu lokalne vlasti u najvećoj opštini u zemlji, Kumanovu, pa će vladajuće partije, osim na nacionalnom, vladati i na lokalnom nivou u više od 80 odsto opština i gradova u zemlji.

Zbog te skoro pa apsolutne vlasti, na VMRO-DPMNE i koalicionim partnerima sada je pritisak da ispune obećanja, između ostalog da pomere evrointegracije s mrtve tačke. Ključni korak za to je da se usvoje ustavni amandmani s ciljem uključivanje bugarske manjine u Ustav. S druge strane, pritisak je i na opozicionom SDMS-u da nađe način da se nekako revitalizuje i bude realna alternativa desnom VMRO-DPMNE.

Kosovo

Kosovo je takođe održalo dva kruga lokalnih izbora. Za razliku od Severne Makedonije na Kosovu nije potvrđena dominacija vladajuće partije, između ostalog i zato što na Kosovu nema vladajuće partije.

I dok je građane tokom lokalnih izbora možda više interesovalo rešavanje svakodnevnih problema poput saobraćanih gužvi i odnošenja otpada, politička pažnja je bila više usmerena na nalaženje izlaza iz skoro bezizlazne institucionalne krize u koju Kosovo tone od trenutka kada je počelo formiranje novih institucija posle februarskih parlamentarnih izbora.

Samo za formiranje novog saziva parlamenta bilo je potrebno više od pola godine, a i veliko je pitanje da li je tu sve urađeno kako treba, budući da Ustavni sud razmatra žalbu Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba, koja ima podršku Beograda, zbog izbora Nenada Rašića, a koji nema podršku Beograda, za potpredsednika Skupštine, navodeći da su time prekršeni Ustav i pravilnik.

To možda i nije najveći problem na Kosovu, budući da poslanici Skupštine nisu izglasali ni novu Vladu premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija (Albin), pa je njegov Pokret Samoopredeljenje predložio drugog čoveka stranke Gljauka Konjufcu za mandatara.

Stranke koje su bile u opoziciji u prethodnom mandatu najavljuju da će biti protiv Konjufce kao što su bile i protiv Kurtija, tako da Samoopredeljenje i pored osvojenog najvećeg broja poslanika u februaru neće izgleda biti u stanju da formira novu Vladu.

Izlaz iz ove zavrzlame možda bi mogli biti novi parlamentarni izbori. Ali oni verovatno neće rešiti dva ključna problema.

Prvi je budžet Kosova za sledeću godinu – uprkos tvrdnjama Kurtija, druge partije i civilno društvo tvrde da vlada u tehničkom mandatu nema ovlašćenja da novom sazivu Skupštine predloži budžet na usvajanje. Drugi je da, kako ocenjuju politički analitičari na Kosovu, izbori ne bi doneli dramatično drugačiju raspodelu poslanika, pa ni taj još noviji saziv Skupštine ne bi mogao lako da izabere Vladu.

Republika Srpska

U tom BH entitetu je počela predizborna kampanja za predsedničke izbore, pošto je dosadašnjem predsedniku Miloradu Dodiku potvrđena presuda zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, čime mu je zabranjeno obavljanje javne funkcije šest godina.

Pošto Dodik, koji je u nekom svojstvu bio na vlasti skoro 20 godina, sada ne može da učestvuje, kandidat za predsednika RS njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata je Siniša Karan. Mada je bez prepoznatljivosti Dodikovog imena pitanje da li njegov izabrani kandidat može da osvoji glasova koliko i on, njihova partija i dalje drži poluge moći i javne resurse koje može da mobilizuje.

S druge strane, opozicija u Republici Srpskoj, kako ocenjuju analitičari, i dalje deluje rascepkano, iako je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković koji predvodi Partiju demokratskog progresa podržao kandidata najveće opozicione partije Srpske demokratske stanke Branka Blanušu.

Dodatnu neizvesnost pred izbore unosi i odluka SAD da ukine sankcije Dodiku i drugim zvaničnicima RS.

Ipak, jedna stvar je izvesna, posle tih izbora, ako ne dođe do novih značajnih promena, Dodik formalno neće biti činilac u vlasti Republike Srpske. Da li će on biti neko ko će i dalje imati neformalni uticaj preko svog izabranog kandidata ili će ostati bez toga, odlučiće izbori za manje od tri nedelje.

Srbija

U ovoj zemlji vanredni izbori su tema makar od marta kada su studenti u blokadi izlazak na birališta postavili kao svoj glavni zahtev, uvidevši da nema ništa od toga da im vlast ispuni zahteve u vezi s utvrđivanjem odgovornosti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi.

Vučić, koji je dosad bio lak na izborima sada uporno odbija da ih raspiše, mada skoro svaki dan priča o njima. Ili revnosno govori da će biti pre roka, ali ne i kada, ili ponavlja da njegovi politički protivnici treba da pobede na izborima a ne na ulici.

Posle dolaska na vlast njegove Srpske napredne stranke 2012. vanredni parlamentarni izbori su održani 2014. i 2016. Zatim su u redovnom roku bili 2020, ali su već 2022. raspisani novi, a onda u decembru 2023. ponovo. Od izbijanja masovnih protesta pre godinu dana, u januaru je Vlada podnela ostavku i izabrana je nova, ali vlast odbija da raspiše izbore.

S druge strane, čak i kada bi predsednik države podlegao pritisku pa raspisao vanredne parlamentarne izbore, postavlja se pitanje da li bi oni doneli rešenje u duboko polarizovanoj zemlji, pogotovo što vlast, kako je rekao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, nije ispunila „gotovo nijednu“ od 25 preporuka koje su izneli međunarodni posmatrači posle poslednjih izbora.