Bivši predsednik Privredne komore Kosova i ekonomista Safet Grdžaliju (Gërxhaliu) je izjave Aljbina Kurtija da „iz godine u godinu Kosovo postaje uspešna priča o ekonomskom rastu“ i da će „imati najveći ekonomski rast u regionu prema projekcijama MMF-a“, nazvao političkim narativom i dodao da je ekonomska realnost na Kosovu drugačija od onoga što političari predstavljaju.
Grdžaliju je za Ekonomiju onlajn rekao da ne može biti ekonomskog rasta u zemlji koja zavisi od uvoza, sa smanjenim izvozom, nedostatkom javno-privatnog dijaloga, nedostatkom stranih investicija i visokim troškovima energije koji guše proizvodni sektor.
„Kada čujete izjave kosovskih političara na međunarodnim konferencijama koji govore o ekonomskim dostignućima, onda pristup proučavanju ekonomije definitivno mora da se promeni. Ne mogu da verujem da neko ko poznaje azbuku ekonomije može da se složi da Kosovo ima ekonomski rast ako je to zemlja zavisna od uvoza, koja obara rekorde uvoza u 2025. godini, zemlja koja ima smanjeni izvoz, koja nema javno-privatni dijalog, koja nema nikakve strane investicije, direktno ili indirektno, zemlja koja ima veoma skupu energiju i guši proizvodni sektor. Zemlja iz koje ljudi beže, pa se danas kaže da je poslednjih godina otišlo više od 210 hiljada građana i same činjenice da se sada zvanično kaže da u Nemačkoj živi, radi i posluje blizu 600 hiljada Kosovara – da li su to trendovi ekonomskog rasta koji se promovišu na raznim međunarodnim konferencijama, koji imaju mnogo više utemeljenja ili su, recimo, vrsta političko-partijske promocije pre nego predstavljanje stvarnosti Kosova“, rekao je on.
Prema Grdžalijuu, u trenutnim uslovima na Kosovu ne može biti ekonomskog rasta.
„Govoriti o ekonomskom rastu u vreme kada imate sankcije od EU, imate zamrzavanje strateškog partnerstva sa SAD, zaista je nešto u šta veruju samo partijski militanti, ali ne i građani. Neka bude jasna poruka za sve: Kosovu je potreban ekonomski rast u interesu građana, a ne u interesu brojeva. Kako je moguće da imamo povećanje brojeva, a sa druge strane da imamo povećanje siromaštva. Imate povećanje inflacije i mnogi esencijalni proizvodi su mnogo skuplji nego u najrazvijenijim evropskim zemljama – Nemačkoj, Austriji – da li je to ekonomski rast? Vreme je da politika ima moral, malo etike, barem da ne manipuliše osećanjima građana kojima je teško da dočekaju kraj meseca i zadovolje osnovne potrebe. Potrošačka korpa je danas zaista osiromašena i ono što ste ranije kupovali za 100 evra, danas kupujete za 300 evra. Ako je ovo ekonomski rast, onda neka se stranka raduje, ali građanin Kosova je razočaran i kažnjen“, podvukao je on.
Prema njegovim rečima, masovni odlazak građana Kosova u inostranstvo i osiromašenje potrošačke korpe jasno ukazuju na ekonomsku krizu na Kosovu.
„Kosovo je bez institucija, nalazi se u situaciji političkog vrtloga bez rešenja. Jedino što mogu da urade jeste da koriste ekonomski rast kao metaforu, ali ne i stvarnost, da motivišu dijasporu i militante koji su na dobrom putu. Situacija je složenija nego što bi se moglo pomisliti, nema rešenja za situaciju. Nažalost, institucije imaju mnogo veći afinitet da zaobiđu problem, da ga ulepšavaju“, zaključio je Safet Grdžaliju.
