Hapšenje nalik akcionima filmovima doživeo je nedavno Mitrovčanin Slaviša Stojanović (59), čiju kuću su u zoru opkolile specijalne jedinice policije probudivši pritom sirenama pola ulice. Zbog poruka na društvenim mrežama usledio je pretres kuće, odvoženje u Beograd na saslušanje i zadržavanje od 48 sati u samici bez mogućnosti dobijanja terapije, mada boluje od neizlečive bolesti.

„Opozicionar sam odkad znam za sebe, iako su me kao i sve odlične učenike vrbovali tada za Savez komunista, nikada nisam bio stranački opredeljen, mada aktivni učesnik Otpora. Nakon toga nekoliko meseci proveo sam u Demokratskoj stranci, koju sam ubrzo i napustio zbog neslaganja sa politikom tadašnjeg mitrovačkog opštinskog odbora. Sve u svemu, u politici sam već 40 godina, izdržao hapšenja i torturu Miloševićevog režima, ali, ovo nisam doživeo nikada!“, tvrdi Slaviša Stojanović, inženjer organizacije rada, trenutno zaposlen u Službi obezbeđenja.

Porodičnu kuću u Kordunskoj ulici broj pet u Laćarku u nedelju 31.avgusta u 5,20 ujutro opkolile su policijske snage sa nekoliko vozila uključivši sirene.

Specijalci su, tvrdi Stojanvić, probili metalnu kapiju na ulazu i lupali na vrata od kuće.

„Bio sam u donjem vešu, kroz san sam čuo sirene misleći da zvuci dolaze sa televizora, koji je ostao uključen. No, udaranje, buka, povici “Otvaraj!“, skočio sam do vrata kad su me dvojica maskiranih specijalaca skembala, stavivši odmah lisice na leđa i bacivši me na krevet! Sve dalje podseća na neki film sa mnom u glavnoj ulozi, s tim što su me tri sata tako držali vezanog, do temelja pretresajući kuću! Doveli su dvojicu komšija kao svedoke, pritom sam stalno pitao: “O čemu se ovde radi?!“ ali, bez odgovora! Samo su rekli da imaju nalog za pretres, a kako mi je lična karta ostala u automobilu i njega su totalno rasturili“, priča Stojanović.

Dva agenta su ga obukla i pred razbuđenim komšijama odvezli za Beograd, gde je u stanici 29. novembar najpre saslušan, a potom i prebačen u samicu, štrajkujući glađu.

Slaviša boluje od neizlečive bolesti jetre, leči se u Kliničkom centru Srbije, gde su mu lekari prognozirali još godinu dana života i pije lekove protiv bolova.

Kako u momentu hapšenja nije imao u zalihama lekova, a novac mu je vraćen, zamolio je policajca da mu kupe lekove, što nisu učinili!

„U samici sam, pod stalnim video nadzorom, proveo ukupn 26 sati, nakon čega sam oveden kod tužioca za visoko tehnološki kriminal i tek tada čuo za čega sam optužen, kao i da je zaprećena kazna za to krivično delo od tri meseca do tri godine zatvora! Saznavši da bolujem od neizlečive bolesti , te da mi je uskraćeno lečenje, tužiteljka je prekorila policajce i oslobodila me, nakon čega sam pušten kući da se branim sa slobode. Interesantno u celoj priči je da mi računar nije zaplenjen, već samo mobilni telefon, koji još uvek nije vraćen, zbog čega pretpostavljam da su policiju zanimali moji kontakti, a ne društvene mreže“, kaže Stojanović, najavljujući tužbu protiv države za uskraćivanje prava na lečenje.

Ističe da je i u teškom stanju u kom se nalazi, ipak, ostao u Srbiji.

„Mada mi sin kao lekar radi u Nemačkoj, ostao sam u Srbiji da ovde umrem! Tu sam se složio sa mojim studentima, mojim saborcima iz Mitrovice, koji isto žele da ostanu ovde, u Srbiji da žive i rade. Nemam političke ambicije, kao ni oni, meni je najveća nagrada kada mi kažu ‘Hvala što postojiš’! Iako su me moji saborci iz 2000. godine, mitrovački Otporaši izdali, uklopivši se u režim, i dalje verujem u slobodnu Srbiju! Zato me, kao i sve slobodoumne građane, koji misle svojom glavom, strahovito emotivno pogađa strašna represija režima i policije nad studentima, našom decom i omladinom! Kada gledam te scene brutalnog nasilja ne mogu da ne odreagujem, te sam zato I napisao određene poruke na društvenim mrežama, za koje me optužuju!“, navodi.