Građevinski inženjer Milan Milićević ocenio je u Novom danu da sanacija Železničke stanice Prokop neće rešiti problem ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište. Kako kaže, inženjeri nisu bez razloga stopirali sedamedesetih ovaj projekat, kao i da je pitanje da li je na temeljima koji su tada izgrađeni smela da se nastavi gradnja.
Građevinski inženjer Milan Milićević ocenio je u Novom danu da sanacija Železničke stanice Prokop neće rešiti problem ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište. Kako kaže, inženjeri nisu bez razloga stopirali sedamedesetih ovaj projekat, kao i da je pitanje da li je na temeljima koji su tada izgrađeni smela da se nastavi gradnja.
Kako kaže, seća se dok je on bio u srednjoj školi, 1977. godine gradnja Prokopa je stopirana, a da su soliteri u Stjepana Filipovića krenuli da klize i pucaju. I tada su se, navodi, građani pobunili. Navodi da je sve bilo stopirano i takom devedesetih, sve dok ga Energoprojekt nije uzeo.
Objašnjava i da je ograničenje na dva sprata zbog težine, jer su znali da se objekat nalazi na klizištu i da tu ima podzemnih voda. U tih dvadeset godina koliko je projekat bio stopiran, navodi, moglo je ozbiljno da se razmisli o premeštanju ili odustajanju od tog projekta.
“Ko je još lud da radi na klizištu? Pa seljak čim vidi krivu šljivu odmah beži odatle. Ako klizi celo brdo, ode sve”, ističe.
Govoreći o oštećenima armature, kaže da je pitanje koliko su tačna, ali ako su neki inženjeri našli klizište i zaustavili, stopirali gradnju 20 godina, onda je “siledžijski” krenuti u izgradnju koja je trajala 20 i kusur godina.
Potporni zidovi, koji su izgrađeni još sedamdesetih, navodi, neće zaustaviti klizište.
“Jedino da se ispumpa voda, da se odstrani podzemna voda koja stalno gura brdo. To se zove hidrološki lom. Dolazi do loma tla i to su jako male brzine vode, ali voda ide 24/7. Ona stalno spira dok te kohizione sile ne popuste. Onda dolazi prvo do klizišta, onda do loma. Jedini ozbiljan način da se sanira je da se drenažnim tunelima, ili već na neki način, voda zaustavi”, objašnjava.
Kada je reč o najavljenoj sanaciji, naš sagovornik kaže da dodatna armatura u gredama i stubovima neće rešiti problem, ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište.
“Voda razgnječi i stub vam potone i dogodi se gore pucanje. Različiti su razlozi. Svaki objekat u građevini je prvo vezan mikrolokacijom, a mikrolokacija diktira i konkretne uslove objekta koji se gradi. Prokop je tačkasti objekat koji ima problematiku mikrolokacije na koje se nalazi, sa tlom, okruženjem, podzemnim vodama i ostalo”, navodi.
Pitanje je, kaže, da li je smela da se nastavi gradnja na temeljima izgrađenim 70-ih.
Iako zvaničnici uveravaju da je sve bezbedno, za našeg sagovornika, Prokop je ozbiljan problem.
“Ono je ozbiljan problem koji ja ne bih rešavao preko kolena. Tu trebaju da i geolozi, i hidrogeolozi, i hidrograđevinci, da se napravi jedan okrugli sto, konzilijum da se vidi šta je činiti i šta ima smisla uraditi”, navodi.
Baltić (ZLF): Prokop korisna, ali nebezbedna stanica
Milica Baltić iz Zeleno levog fronta (ZLF) kaže za N1 da još od decembra meseca ukazuju na nebezbednost ove stanice kada su se pojavili prvi znaci, a to je prokišnjavanje nakon velikih kiša, potom otpadanje delova plafona i plavljenje perona.
“Vi kada uđete u samu staničnu zgradu gornji deo izgleda zaista lepo, mogli bismo reći našminkano. Kada se siđe u peronski deo zgrade, gde treba da pronađete vaš voz i vaš peron, otpadaju delovi plafona, većina perona je poplavljena, drugi deo perona je dalje u stanju gradilišta, postavljene su kofe i zaštitne trake, ali ljudi prosto moraju nekuda da prođu, tako da kada siđete dole na peron, nemate osećaj da ste bezbedni”, navodi Baltić.
Podseća da je ZLF u januaru zahtevao zatvaranje stanice dok ne dobije upotrebnu dozvolu.
“Takođe smo tražili i da se ispita ko je odgovoran što je stanica puštena u rad bez upotrebne dozvole. Kasnije u martu, na sednici Skupštine opštine Savski venac, uputili smo slična pitanja i zatražili od opštine da se povodom ovoga izjasni. Tražili smo od preduzeća Infrastrukture železnice Srbije i od Ministarstva odgovore da li je stanica bezbedna i ukoliko nije, zašto još uvek radi”, ističe.
Kako kaže, odgovore nisu dobili.
“Jedino što smo dobili je da je 27. februara dobijena upotrebna dozvola, iako nisu otklonjeni građevinski nedostaci”, naglašava.
Kaže i da je stanica Prokop korisna, ali nebezbedna stanica.
“Nekim ljudima je to jedino prevozno sredstvo i koriste usluge Srbija voza, ali sam sigurna da bi građani voleli da se osećaju bezbednije”, zaključuje.
