Rušenje kuća i vikendica na području jezera Gazivode trebalo bi tretirati kao „krajnju i nepovratnu meru“, a pre njenog sprovođenja nadležni organ mora da proceni postoji li blaži način da se ostvari isti javni cilj, poručuje CASA u novoj pravnoj analizi. Na osnovu do sada dostupne dokumentacije, ova organizacija ukazuje na „ozbiljne razloge za sumnju“ da je kod rušenja sprovedenih tokom juna i jula 2026. godine mogla biti narušena procesna zakonitost. Analiza je objavljena upravo na dan kada je na Gazivodama, u Međeđem Potoku, srušeno još šest vikendica, dok je sedma montažna prethodno uklonjena.

CASA Pravni & javnopolitički desk objavio je u ponedeljak analizu „Procesna zakonitost rušenja kuća i vikendica na području jezera Gazivode“, sa praktičnim preporukama za buduće postupanje institucija.

Sažetak je pripremila Tijana Grujić, na osnovu pravne analize Ivana Spasojevića.

Analiza se odnosi na rušenja privatnih kuća i vikendica tokom juna i jula ove godine i, kako CASA naglašava, njen cilj nije da utvrdi da li je svaki pojedinačni objekat bio zakonito izgrađen, niti da ospori pravo javnih vlasti da štite javnu imovinu i primenjuju propise iz oblasti voda, životne sredine, prostornog planiranja i izgradnje.

Pitanje koje autori postavljaju je drugačije: da li je rušenje naredio i sproveo nadležni organ, na osnovu pojedinačnog, obrazloženog i izvršnog akta, da li su pogođeni građani uredno obavešteni i da li su imali stvarnu mogućnost da pre rušenja zatraže sudsku zaštitu.

„Vlasništvo nad zemljištem i pravo na rušenje nisu ista stvar“

CASA navodi da, na osnovu trenutno dostupnog materijala, postoje „ozbiljni razlozi za sumnju u procesnu zakonitost postupanja“.

Kao neposredan dokument na koji se u dosadašnjem toku događaja pozivalo navodi se obaveštenje „Ibar-Lepenca“ od 3. jula, kojim je korisnicima ostavljen rok od 15 dana da napuste parcele, uklone stvari i objekte i zemljište vrate u prethodno stanje.

Međutim, prema pravnoj analizi, taj dokument po formi i sadržaju ne pokazuje elemente upravnog rešenja, sudske odluke ili izvršne isprave.

„Ibar-Lepenac“ jeste centralno javno preduzeće, ali njegov status, navodi CASA, sam po sebi ne podrazumeva opštu upravnu, inspekcijsku ili izvršnu nadležnost.

Jedan od ključnih zaključaka analize zato glasi: „Vlasništvo nad zemljištem i pravo na rušenje objekta nisu ista stvar.“

Katastarsko vlasništvo, prema CASA, samo po sebi nije nalog za rušenje, kao što ni eventualno nepostojanje građevinske dozvole ne znači automatski da objekat može biti srušen bez pojedinačnog postupka.

Autori prave jasnu razliku između prava preduzeća da štiti svoju imovinu i prava da sprovede javnopravnu prinudnu meru. Prvo može pripadati preduzeću, dok drugo mora biti izričito zasnovano na zakonu i povereno nadležnom organu.

Ako je rušenje naredila inspekcija – gde su rešenja?

CASA posebno ukazuje na ranije javne navode da je rušenje naredio nadležni inspektorat.

Ukoliko je to slučaj, smatraju da je ključno da institucije predoče konkretno inspekcijsko rešenje, dokaz da je ono uručeno pogođenom licu, dokaz njegove konačnosti i izvršnosti, kao i kompletan inspekcijski spis.

„U suprotnom, ostaje otvoreno pitanje da li je formalna odluka postojala pre rušenja ili je eventualno pribavljena naknadno“, navodi se u analizi.

Dostupni materijal, prema CASA, za sada ne pokazuje da je u potpunosti sproveden čitav proceduralni sled – od utvrđivanja nadležnosti i činjenica, preko učešća stranke i donošenja obrazložene odluke, do njenog dostavljanja, pravnog leka, izvršnosti i samog izvršenja.

Navode da nisu predočeni inspekcijski zapisnici, pojedinačna rešenja o rušenju, dokazi o njihovom dostavljanju, potvrde izvršnosti, odluke po žalbama niti dokumentacija koja objašnjava pravni osnov i način izvršenja.

Policijsko prisustvo nije pravni osnov za rušenje

Posebno pitanje u analizi predstavlja asistencija Kosovske policije.

CASA navodi da policija može da pruži pomoć nadležnom javnom organu pod zakonom propisanim uslovima, ali da njeno prisustvo samo po sebi ne predstavlja pravni osnov za rušenje.

„Policijska asistencija ne može zameniti inspekcijski postupak niti legalizovati postupanje subjekta koji nema ovlašćenje da sam donese i izvrši meru rušenja“, navodi se u sažetku.

Zbog toga bi, prema preporukama, trebalo utvrditi ko je formalno zatražio policijsku pomoć, na osnovu kog akta, ko je rukovodio izvršenjem i da li je postojao važeći i izvršni akt nadležnog inspektorata.

Ukoliko je policija samo obezbeđivala sprovođenje zakonite odluke, njena uloga može biti opravdana. Ako je, međutim, zajedno sa kompanijom faktički učestvovala u rušenju bez prethodnog zakonitog izvršnog osnova, CASA navodi da se postavlja pitanje prekoračenja ovlašćenja.

Sudska zaštita mora da postoji pre nego što bager dođe

Jedno od centralnih pitanja analize je i mogućnost delotvornog pravnog leka.

CASA upozorava da, ukoliko je objekat srušen pre nego što je vlasniku ili korisniku omogućeno da odluku preispita nezavisni organ, sudska zaštita može praktično izgubiti smisao jer je posledica već nepovratna.

Autori se pozivaju i na ustavnu zaštitu prava na imovinu, pravično odlučivanje, pravni lek i sudsku zaštitu, kao i na evropske standarde ljudskih prava.

Navode da važeći zakon o upravnim sporovima omogućava sudu da obustavi izvršenje upravnog akta ili drugu upravnu radnju radi sprečavanja ozbiljne i nepopravljive štete.

„Ako pogođeno lice nije dobilo konkretan akt koji može osporavati, ili ako je rušenje sprovedeno pre nego što je sud realno mogao odlučiti o privremenoj zaštiti, delotvornost pravnog leka može biti ozbiljno dovedena u pitanje“, ocenjuje CASA.

Rušenje kao poslednja, a ne prva mera

Među glavnim preporukama za buduće postupanje institucija CASA posebno izdvaja princip proporcionalnosti.

„Rušenje treba tretirati kao krajnju i nepovratnu meru.“

Pre njegovog izvršenja nadležni organ, prema ovoj organizaciji, treba da proceni postoji li blaža mera kojom se može ostvariti isti javni cilj i da li su posledice rušenja proporcionalne cilju koji se želi postići.

Kada objekat predstavlja nečiji dom, procena bi trebalo da obuhvati i stvarnu vezu osobe sa objektom, porodične okolnosti, mogućnost alternativnog smeštaja i druge pojedinačne okolnosti.

CASA preporučuje i da se, gde god je moguće, prednost da dobrovoljnom uklanjanju, sporazumnom rešavanju, roku za usklađivanje sa propisima ili drugim manje restriktivnim merama pre prinudnog rušenja.

Šta bi institucije trebalo da dostave

Za već srušene objekte CASA preporučuje da se od nadležnih organa zatraže svi inspekcijski zapisnici i pojedinačna rešenja o rušenju, dokazi da su rešenja uručena, podaci o žalbama i upravnim sporovima, kao i zahtevi za privremenu meru.

Takođe traže da se utvrdi ko je formalno izdao nalog za rušenje i ko ga je izvršavao, kao i da se pribavi pisani zahtev za policijsku asistenciju i prateća policijska dokumentacija.

Za svaki pojedinačni objekat trebalo bi prikupiti katastarske podatke, ugovore, dokaze o korišćenju, eventualne zahteve za legalizaciju i dokaze o ulaganjima. Za objekte koji su služili kao dom, posebno bi trebalo utvrditi trajanje boravka i porodične okolnosti.

Zaključci uslovni dok se ne pribavi dokumentacija

CASA ipak naglašava važnu ogradu: analiza ne zaključuje da je svaki srušeni objekat bio zakonit, niti predstavlja konačnu sudsku ocenu zakonitosti pojedinačnih rušenja.

Njihov zaključak je da se zakonitost rušenja ne može izvesti samo iz činjenice da je zemljište u vlasništvu „Ibar-Lepenca“ ili tvrdnje da objekti nisu imali građevinsku dozvolu.

Za zakonito rušenje, navode, moraju se dokazati nadležnost, sprovedeni postupak, pojedinačna odluka, uredno dostavljanje, izvršnost i zakonit osnov za policijsku asistenciju.

I sama CASA u metodološkoj napomeni naglašava da ključna primarna dokumentacija još nije dostupna, zbog čega zaključke o konkretnim povredama treba smatrati uslovnim dok ona ne bude pribavljena.

Analiza „Procesna zakonitost rušenja kuća i vikendica na području jezera Gazivode“ dostupna je na sajtu CASA.

Analiza je objavljena u trenutku kada je na području Gazivoda nastavljena akcija uklanjanja objekata. U Međeđem Potoku u ponedeljak je srušeno šest vikendica, dok je sedma, montažna, prethodno već bila uklonjena. CASA analiza, međutim, obuhvata ranija rušenja iz juna i jula.