Sve opštine na Kosovu suočavaju se sa ozbiljnim operativnim i finansijskim problemima, uključujući više od 300 miliona evra obaveza koje su proistekle iz kolektivnih ugovora i drugih odluka centralne vlasti, izjavio je analitičar Instituta GAP Bekim Salihu.. Sa tim problemima se suočavaju sve lokalne samouprave, nezavisno od toga iz koje partije dolaze gradonačelnici.
Salihu je za podkast „5 pitanja“ Radio Slobodna Evropa rekao da se problemi ne odnose samo na opštine kojima upravljaju Demokratski savez Kosova (DSK) i Demokratska partija Kosova (PDK), čiji su predstavnici nedavno protestovali ispred zgrade Vlade Kosova, već i na opštine kojima upravlja pokret Samoopredeljenje premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.
Gradonačelnici iz Samoopredeljenja nisu podržali ovaj protest, ali Salihu ocenjuje da se i one suočavaju sa istim problemima, koji mogu dovesti i do tehničkog bankrota pojedine od njih, piše Ekonomia Online.
Prema Salihuljevim rečima, oko 95 odsto problema sa kojima se opštine trenutno suočavaju potiče od odluka centralnih vlasti, ne nužno aktuelnih centralnih vlasti, ali dodaje da je Vlada Aljbina Kurtija odgovorna jer ih „nije rešila“.
„(Kurtijeva Vlada) postaje odgovorna zbog neke vrste nezainteresovanosti, zanemarivanja i ignorisanja potreba i zabrinutosti koje imaju opštine“, rekao je Salihu.
Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema predstavljaju finansijske obaveze iz kolektivnih ugovora u obrazovanju i zdravstvu.
Kolektivni ugovori zaključeni su na centralnom nivou, dok su finansijske obaveze po njima prebačene na opštine, koje su nadležne za osnovno i srednje obrazovanje, kao i primarnu zdravstvenu zaštitu.
„Više od 300 miliona evra je plaćeno na ime obaveza, ne samo po osnovu kolektivnih ugovora, već i odluka i drugih zakona koje je doneo centralni nivo (vlasti)“, rekao je Salihu.
On je upozorio da se novac za izmirivanje tih obaveza često uzima iz sredstava namenjenih opštinskim projektima.
U pojedinim slučajevima, kako je naveo, državni trezor interveniše i preusmerava novac iz kapitalnih projekata koji su već u toku.
To bi, prema njegovoj oceni, moglo da oteža realizaciju kapitalnih investicija, iako bi opštine i dalje mogle da pružaju osnovne usluge građanima.
Salihu smatra da rešavanje sukoba između opština i centralne vlasti nije nemoguće, ali da je za to potrebna politička volja.
„Postoji nepoverenje, postoji manjak komunikacije“, rekao je on, dodajući da je Vlada Kosova u pojedinim slučajevima, prema njegovoj oceni, pokušavala da izvrši pritisak na opštine kroz izmene zakona koji se odnose na sopstvene prihode i opštinsku imovinu.
