Izvor: Ekonomia Online (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Bezbednost na radnom mestu i dalje ostaje jedna od najvećih briga radnika na Kosovu. Od početka ove godine do sada, prema rečima predsednika Nezavisnog sindikata privatnog sektora Kosova (SPSPK), Jusufa Azemija, 20 radnika izgubilo je život na radnom mestu, od kojih 11 u građevinskom sektoru.

U intervjuu za Ekonomia Online, Azemi je kritikovao vlasnike kompanija, Inspektorat rada i državne institucije zbog načina na koji se tretira bezbednost na radu, ali i posledice koje ostaju nakon smrti radnika.

On je ocenio da Inspektorat rada ulaže napore na terenu, ali da, prema njegovim rečima, glavna odgovornost za bezbednost radnika leži na vlasnicima kompanija, koji, kako je rekao, ne pridaju dovoljnu pažnju bezbednosti na radu.

„Tokom 2026. godine, nažalost, život je izgubilo 20 radnika. Od tih 20 radnika, 11 slučajeva bilo je u građevinarstvu, a ostalih devet iz, da kažemo, različitih oblasti. Vidim posao koji Inspektorat obavlja na terenu i na neki način možda imam nešto pozitivniji signal kada je reč o njima, jer rade ono što je moguće, ali mislim da pitanje zbog čega dolazimo do ovoga sada direktno prelazi, a i ranije je bilo, u odgovornost vlasnika kompanija, koji uopšte ne obezbeđuju sigurnost. I, nažalost, u 95 odsto slučajeva smrt ovih radnika dolazi kao posledica ljudskog faktora“, izjavio je Azemi.

Prema njegovim rečima, pored vlasnika kompanija, odgovornost za bezbednost na radnom mestu snose i Inspektorat rada i institucije vlasti, dok posebnu zabrinutost izaziva način na koji se pred sudovima tretiraju slučajevi pogibije radnika.

„Na prvom mestu, glavni krivci su vlasnici kompanija. Naravno, druga karika je Inspektorat rada, a na trećem mestu mogu da kažem da je čitava vlada, koja bi trebalo da bude zabrinuta zbog ovih slučajeva. Ali za nas je još veća briga to što ovi ljudi umiru, a njihovi slučajevi pred sudovima ne tretiraju se onako kako treba i kako bi trebalo“, izjavio je Azemi.

Azemi je naglasio da poseban problem za sindikat predstavlja i nedostatak finansijske podrške porodicama radnika koji izgube život na radnom mestu.

„A još gore je to što već decenijama tražimo da ovakvi slučajevi imaju finansijsku podršku, makar da porodice koje izgube svoje najbliže ne moraju dodatno da se suočavaju i sa finansijskim problemima. Međutim, država ne tretira jednako radnike privatnog i javnog sektora. Jer u javnom sektoru, ako radnik umre na svom radnom mestu, uglavnom u različitim okolnostima, onda oni imaju finansijsku podršku koja je gotovo trajna, dok kod nas, iako privatni sektor tri puta više puni budžet Kosova, ne dobijamo ništa. Nažalost, ja više neću tražiti od premijera da se osnuje fond za ove radnike, jer smo postali predmet podsmeha stalno to tražeći, ali se definitivno pokazuje da oni nisu zainteresovani da se tim porodicama pomogne, iako one imaju bol zbog gubitka, a u većini slučajeva i finansijske probleme“, rekao je on za Ekonomia Online.

Govoreći o odšteti, Azemi je izjavio da samo veoma mali broj kompanija pomaže porodicama radnika koji izgube život na radnom mestu.

On je kazao da sindikat do sada nema informaciju ni o jednoj pravosnažnoj sudskoj odluci u takvim slučajevima, a pomenuo je sudske postupke koji, prema njegovim rečima, traju i duže od 17 godina.

„Imamo mali broj kompanija koje pomažu takvim porodicama, odnosno veoma mali broj porodica dobija takvu pomoć. Kada je reč o sudskim odlukama, još uvek nemamo nijednu takvu odluku. Imamo samo informacije da je jedan predmet, odnosno radni spor u vezi sa takvim radnicima, trajao duže od 17 godina i da postupak do sada još nije završen. A što duže ti predmeti traju, neko namerno, a neko nenamerno, izgubi ili ukloni dokaze, pa u većini slučajeva vlasnici kompanija ne budu proglašeni krivim, već se krivica prebacuje na radnike. Jer vlasnici kompanija mogu da govore i mogu na neki način da reaguju, a verujem da razumete na šta mislim, dok oni koji su umrli — oni ne mogu da se pokrenu niti da kažu bilo šta“, izjavio je Azemi.

Pored građevinarstva, Azemi je naveo i nekoliko drugih sektora i zanimanja u kojima su, prema podacima koje ima pred sobom, tokom 2026. godine zabeleženi smrtni slučajevi.

„U ovom slučaju imam tabelu pred sobom. Uglavnom imamo slučajeve smrti prilikom postavljanja reklama kompanija pored puteva, zatim među radnicima u drvnoj industriji, vozačima kamiona, radnicima u preradi plastike, proizvodnji uglja, usled kontakta sa električnom strujom — uglavnom su to slučajevi tokom 2026. godine u kojima su ljudi izgubili život na ovom mestu“, dodao je Azemi.