Dok se 24. avgusta situacija u Deliblatskoj peščari konačno opisivala kao stabilnija, ali i dalje izazovna, požari u Srbiji nisu prestajali. Na Stolovima je jak vetar otvorio novo žarište na gotovo nepristupačnoj padini, kod Vranja su vatrogasci branili kuće, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je da je tog dana u zemlji bilo 29 aktivnih požara u prirodi i da ih je samo tokom prethodnog meseca na otvorenom evidentirano 3.926. U Peščari je, prema proceni profesora Geografskog fakulteta Dejana Šabića, vatra zahvatila oko 4.000 hektara – površinu veću od Monaka. Paralelno sa borbom na terenu vodi se i rasprava o tome kada je požar zapravo počeo, da li je reakcija bila pravovremena i kada je zatražena međunarodna pomoć. Zvanična hronologija „Vojvodinašuma“ beleži prvi požar još 21. jula i njegovo ponovno aktiviranje tokom narednih nedelja, dok je Dačić 24. avgusta odbacio navode da je požar izbio pre 5. avgusta.
Najveće požarište i dalje je Deliblatska peščara.
Profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Dejan Šabić ocenio je za N1 da je reakcija države bila „spora, troma i neorganizovana“ i da je vatra zahvatila oko 4.000 hektara.
Odgovornost, međutim, ne vidi samo na republičkom nivou, već i kod lokalnih samouprava i službi koje upravljaju ovim područjem.
„Znamo svi izreku da se požar gasi dok je mali“, kazao je Šabić, podsećajući da su posle velikog požara 1996. godine uvedeni sistemi monitoringa i kamere za rano otkrivanje vatre.
Pitanje je, kaže, da li su ti sistemi funkcionisali i zašto nije blagovremeno sprečeno širenje požara.
Prvi plamen 21. jula, 5. avgusta požar izmakao kontroli
Upravo je hronologija postala jedna od spornih tačaka.
Dačić je 24. avgusta u Skupštini Srbije odbacio navode da je požar u Deliblatskoj peščari izbio pre 5. avgusta.
„Ovo nije tema za politizaciju“, rekao je, ocenjujući da se „nadljudski napori“ vatrogasaca, Civilne zaštite, policije, vojske, javnih preduzeća, dobrovoljnih društava i meštana omalovažavaju radi političkih poena.
Međutim, hronologija koju je objavilo upravo javno preduzeće „Vojvodinašume“, koje upravlja rezervatom, počinje znatno ranije.
Prema njihovom zvaničnom saopštenju, prvi požar detektovan je sistemom video-nadzora 21. jula i tada ugašen. Ponovo se aktivirao 26. jula, kada je zbog vetra zahvatio dodatnu površinu i u gašenje je uključen helikopter MUP-a. Sledeće aktiviranje zabeleženo je 2. avgusta, a zatim 5. avgusta – kada je vetar toliko brzo proširio vatru da je ona opkolila zaposlene „Vojvodinašuma“ i izmakla kontroli. Jedan inženjer tada je lakše povređen. Od tog dana požar se gasio bez prekida.
Dakle, 5. avgust nije datum prvog registrovanog požara, već dan kada je, prema „Vojvodinašumama“, vatra posle više prethodnih gašenja i ponovnih aktiviranja izmakla kontroli. Istu hronologiju ovo preduzeće ranije je dostavilo i N1.
Ako je procena od 4.000 hektara tačna – premašen bi bio požar iz 1996.
Razlikuju se i procene zahvaćene površine.
Evropska komisija je 24. avgusta navela da je u Deliblatskoj peščari pogođeno više od 3.500 hektara, dok Šabić govori o približno 4.000.
„Vojvodinašume“ su, opisujući istoriju požara u rezervatu, navele da je najveći u prethodnih 78 godina bio onaj iz 1996, kada je opožareno 3.815,4 hektara, od čega 2.235 hektara šume.
Ukoliko konačna procena potvrdi da je sada zahvaćeno oko 4.000 hektara, ovogodišnji požar premašio bi i taj obim.
Šteta se, međutim, ne meri samo hektarima.
„Vojvodinašume“ već su saopštile da su uništena značajna staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta i da će oporavak ekosistema trajati godinama.
Vatra je u jednom trenutku doprla i do ograđenog lovišta Dragićev hat, gde su otvorene kapije i delovi ograda kako bi divljač mogla da se skloni, a postavljena su i dodatna pojilišta.
Kada je zatražena pomoć EU, a kada je stigao ruski Iljušin?
Druga velika rasprava prati međunarodnu pomoć.
Ruski avion Iljušin Il-76 stigao je u Niš 19. avgusta, a već 20. avgusta uključio se u gašenje Deliblatske peščare. Može da izbaci do 42 tone vode u jednom naletu.
Istog 20. avgusta Reuters je, pozivajući se na Evropsku komisiju, izvestio da Srbija u tom trenutku još nije aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU, iako kao zemlja učesnica ima pravo da ga koristi.
Aktiviran je narednog dana – 21. avgusta.
To sada potvrđuju i Vlada Srbije i Evropska komisija. Srbija je zatražila, između ostalog, vazduhoplov većeg kapaciteta i vozila sposobna za kretanje po pesku.
Evropska komisija navodi da je u roku od nekoliko sati od srpskog zahteva mobilisala četiri helikoptera iz rescEU rezerve u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj, kao i kopnene vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije.
Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat to je za N1 24. avgusta sažeo rečima da „pomoć mora da bude zatražena da bi bila pružena“, navodeći da je stigla za manje od 24 časa nakon aktiviranja mehanizma.
Dačić, sa druge strane, tvrdi da je Sektor za vanredne situacije „svakog dana“ komunicirao sa međunarodnim centrima, ali da EU nije mogla da ponudi ono što je Srbiji u tom trenutku bilo najpotrebnije – avion veoma velike nosivosti.
„Postoji ponuda za dva aviona ‘Er traktor’ kojima je nosivost 3,5 tona, a nosivost Iljušina je 42 tone“, rekao je.
Važna nijansa jeste da Evropski mehanizam raspolaže avionima za gašenje požara, uključujući rescEU flotu, ali Srbija nije dobila ponudu za avion kapaciteta većeg od deset tona kakav je tražila. Umesto toga mobilisani su helikopteri i kopneni timovi.
Uz četiri helikoptera, Rumunija je uputila 69 vatrogasaca i 15 vozila, dok je Nemačka ponudila tim od oko 55 vatrogasaca sa 24 vozila.
Zanimljivo je i da je evropska satelitska služba Copernicus za procenu i mapiranje požarišta aktivirana još 8. avgusta, gotovo dve nedelje pre nego što je Srbija aktivirala kompletan Mehanizam civilne zaštite.
Stolovi ulaze u treću nedelju požara
Deliblatska peščara nije jedino veliko požarište.
Na Stolovima kod Kraljeva požar se 24. avgusta ponovo rasplamsao, a jak vetar i gust dim otežavali su gašenje.
Vatra je početkom avgusta najpre izbila na više mesta u Ibarskoj klisuri, od Ušća prema Magliču, a zatim se proširila na Stolove. Prema ranijim podacima „Srbijašuma“, na tom području zahvaćeno je više od 1.000 hektara trave, niskog rastinja i šume.
Na južnoj strani Stolova 24. avgusta pojavilo se novo žarište u blizini vrha Čiker.
Problem predstavlja izuzetno strm, kamenit teren i litice kojima vatrogasna vozila ne mogu da priđu.
„Ovo je jedna od najtežih i najkritičnijih situacija ovog trenutka na Stolovima“, javio je reporter N1, uz očekivanje da se u gašenje uključe letelice.
Vatra je prethodnih dana gorela i u blizini srednjovekovnog grada Magliča, ali se front potom pomerio prema vrhu planine.
Na Stolovima su postavljene cisterne sa vodom i improvizovani bazen koji koriste helikopteri, dok vatrogasci sa vrha pešice silaze prema žarištima.
Domaćinstva 24. avgusta nisu bila ugrožena, a ni krda divljih konja po kojima su Stolovi poznati nisu bila zarobljena vatrom.
Kod Vranja odbranjeno deset kuća, angažovan Iljušin
Vatru su istog dana gasili i na jugu Srbije.
U ataru sela Lukovo kod Vranja, požar je aktivan od 23. avgusta popodne.
Prema podacima Grada Vranja koje prenosi N1, jedno starije nepokretno lice je preventivno evakuisano, dok su vatrogasci uspeli da zaštite deset kuća.
Kasnije je Gradski štab za vanredne situacije saopštio da se jedna kuća zapalila, ali da povređenih nije bilo, dok su vatrogasci sprečili širenje požara prema ostatku sela.
U gašenje je uključen i ruski Iljušin.
Vatrogascima su pomagali Dobrovoljno vatrogasno društvo „Beli most“, „Srbijašume“, Komunalna milicija i lokalni Štab za vanredne situacije.
Za mesec dana 3.926 požara na otvorenom
Razmere ovogodišnje požarne sezone vide se i iz podataka koje je 24. avgusta izneo Dačić.
Prema njegovim rečima, nekoliko sati pre njegovog obraćanja u Srbiji je bilo 29 aktivnih požara u prirodi, dok su u prethodnih mesec dana evidentirana 3.926 požara na otvorenom.
Od početka godine Sektor za vanredne situacije, prema njegovim podacima, imao je 24.958 intervencija i spasio 756 ljudi. Tokom cele 2025. bilo je oko 39.000 intervencija i više od 1.400 spasenih.
RHMZ je istovremeno upozorio da će visoke temperature, nedostatak padavina i povremeno pojačan vetar nastaviti da isušuju vegetaciju i stvaraju ekstremne uslove za nastanak i brzo širenje požara na otvorenom.
Gorelo i širom regiona
Veliki broj požarišta nije ograničen na Srbiju.
U Republici Srpskoj 24. avgusta aktivni su bili požari na području Trebinja, Nevesinja i Trebevića.
Kod Trebinja se vatra rasplamsala u rejonu Rapti i brda Petrina, dok su nevesinjski vatrogasci već petnaestak dana gasili požare na više lokacija.
Prioritet je bio sprečiti da se požar kod Donjih Plužina približi regionalnom putu Nevesinje–Gacko, dok je deo požara na planini Crvanj zbog nepristupačnog terena ostao van domašaja vatrogasaca.
Požar se ponovo aktivirao i na Trebeviću, gde su na terenu bili vatrogasci, Gorska služba spasavanja i radnici šumskog gazdinstva. Objekti tada nisu bili ugroženi.
Mediji su preneli i neslužbenu procenu o čak 140.000 hektara zahvaćenih tokom prethodnih dana na području Nevesinja. Kako za tu izuzetno veliku brojku nema zvanične potvrde u dostupnim izvorima, ne treba je uzimati kao utvrđeni podatak.
Posle plamena tek sledi račun
Dok se na terenu još gasi, pitanje štete tek dolazi na red.
U Deliblatskoj peščari izgoreli su šuma, nisko rastinje i staništa zaštićenih vrsta; na Stolovima se već govori o velikoj šteti na više od hiljadu hektara; a nedostatak kiše i promenljivi vetrovi ostavljaju mogućnost ponovnog aktiviranja žarišta.
Šabić upozorava da će pravi račun biti mnogo širi od površine zahvaćene vatrom – od izgubljenog biodiverziteta do obnove ekosistema.
I dok se politička rasprava vodi o tome da li je država reagovala dovoljno brzo i od koga je pomoć trebalo prvo tražiti, zvanična hronologija ostavlja nekoliko jasnih datuma: prvi požar u Deliblatskoj peščari zabeležen je 21. jula; 5. avgusta vatra je izmakla kontroli; ruski Iljušin stigao je 19. avgusta; Srbija je Mehanizam civilne zaštite EU aktivirala 21. avgusta, a evropske letelice i timovi mobilisani su u roku od nekoliko sati.
Do 24. avgusta, posle više od mesec dana od prvog plamena, situacija u Peščari jeste bila stabilnija. Ali požarna sezona – ni tamo, ni na Stolovima, ni na drugim tačkama Srbije – još nije bila završena.
