Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog jezika)
Broj stranaca koji dolaze na Kosovo radi zaposlenja raste. Prema nacrtu Strategije migracija za period 2026–2030, koji je ove nedelje završilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, od januara do juna izdato je više od 6.000 dozvola za boravak, od kojih se 53 odsto odnosi na rad.
Sve više stranaca dolazi na Kosovo da radi. Podaci iz nacrta Strategije migracija za period 2026–2030 pokazuju da je imigracija zbog zaposlenja poslednjih godina značajno porasla. Godine 2021. bilo ih je 2.122, dok se 2025. godine taj broj više nego udvostručio, dostigavši 5.087. Trend povećanja broja stranaca koji su obezbedili boravak na Kosovu zbog rada nastavljen je i u prvoj polovini 2026. godine.
„Dozvole boravka zbog zaposlenja činile su oko 56 odsto svih izdatih dozvola u 2025. godini, što pokazuje da je tržište rada jedan od glavnih motiva imigracije. U međuvremenu, trend rasta zahteva nastavljen je i tokom 2026. godine, kada su za samo šest meseci (januar–jun 2026) izdate 6.174 dozvole boravka, od čega 3.271, odnosno 53 odsto, u svrhu rada”, navodi se u nacrtu Strategije migracija 2026–2030.
Rast broja zaposlenih stranih radnika ogleda se i u izveštajima preduzeća: oko 18 odsto njih već ima strane radnike, uglavnom u manjim grupama od jednog do 10 radnika, dok 34 odsto planira da ih angažuje u budućnosti. U nacrtu strategije ističe se da imigracija zbog zaposlenja generalno postaje ključna komponenta dinamike tržišta rada na Kosovu.
„Aktuelni trendovi pokazuju da će ovo biti kontinuiran razvoj, što zahteva jasne politike i mehanizme za upravljanje migracionim tokovima i obezbeđivanje održive integracije stranih radnika”, navodi se u nacrtu strategije.
Imigrante koji dolaze na Kosovo zbog zaposlenja uglavnom čine mladi muškarci. Kada je reč o njihovom obrazovanju, većina ima osnovno ili srednje obrazovanje. Samo 10 odsto ima fakultetsku diplomu, a pet odsto poseduje master diplomu. Većina imigranata dolazi iz zemalja regiona, uključujući Tursku, Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju, dok značajan deo dolazi i iz azijskih zemalja, poput Bangladeša i Filipina.
„Ovaj profil pokazuje da su imigranti na Kosovu uglavnom mladi muškarci, sa srednjim obrazovanjem i usmereni ka tržištu rada, čime pružaju značajan potencijal privredi i sektorima kojima su potrebni strani radnici”, navodi se u nacrtu strategije.
Nacrt strategije pruža podatke i o neregularnim migracijama, za koje se navodi da su pod kontrolom. U njemu se ističe da se ovaj fenomen na Kosovu pojavljuje u nekoliko dimenzija: kao mestu porekla građana koji se suočavaju sa odbijanjem ulaska ili neregularnim boravkom na prostoru EU, ali i kao tranzitnoj teritoriji za državljane trećih zemalja koji koriste rute mešovitih migracionih tokova na Zapadnom Balkanu.
