Savet za borbu protiv korupcije upozorio je u novom izveštaju na izraženu netransparentnost rada državnih institucija u Srbiji, navodeći da više od 800 organa vlasti, prema podacima Poverenika za informacije od javnog značaja od 31. avgusta 2025. godine, nije postupilo po njegovim rešenjima ili o tome nije obavestilo službu Poverenika.
Savet navodi da među institucijama koje nisu postupile po pet ili više rešenja Poverenika prednjači Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa 208 rešenja. Ministarstvo finansija nije postupilo po 38 rešenja, Ministarstvo spoljnih poslova po 15, dok je Ministarstvo finansija – Uprava za trezor navedeno sa 13 rešenja.
Na spisku se, između ostalih, nalaze i Grad Beograd, Telekom Srbija, Srbijagas, Železnice Srbije, Elektrodistribucija Beograd, Elektromreža Srbije, Republički geodetski zavod i Koridori Srbije. Savet ocenjuje da je neizvršavanje rešenja Poverenika prisutno kod različitih vrsta organa vlasti i institucija.
„Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna”, podseća Savet, navodeći da zakon predviđa i novčane kazne za neizvršavanje tih rešenja, dok u slučajevima kada Poverenik ne može sam da sprovede izvršenje, Vlada treba da mu pruži pomoć.
Za nekoliko godina 1.696 prekršajnih naloga
Savet je od Poverenika zatražio podatke o merama preduzetim zbog nepoštovanja njegovih rešenja. Prema odgovoru koji je dobio, od 17. februara 2022. do septembra 2025. godine izdato je ukupno 1.696 prekršajnih naloga.
Od tog broja, 704 naloga izdata su ovlašćenim licima za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, dok su 992 naloga izdata rukovodiocima organa vlasti. Međutim, u istom periodu izrečene su samo dve novčane kazne, obe u iznosu od po 50.000 dinara, i to Ministarstvu privrede.
Savet upravo u slaboj kaznenoj politici vidi jedan od razloga zbog kojih veliki broj rešenja Poverenika ostaje neizvršen.
Od Beograda na vodi do nacionalnog stadiona
U izveštaju su detaljnije obrađena četiri slučaja u kojima Savet, ni nakon odluka Poverenika, nije dobio traženu dokumentaciju: Grad Beograd, Ministarstvo finansija, Koridori Srbije i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Savet navodi da je zbog toga bio onemogućen da ispituje moguće nezakonitosti i potencijalnu korupciju u oblastima u kojima se troše milijarde evra javnog novca.
Kada je reč o Gradu Beogradu, Savet je tražio informacije o dugovanju kompanije „Beograd na vodi” prema Gradu Beogradu, koje je Državna revizorska institucija u jednom periodu procenila na oko 100 miliona evra. Poverenik je nakon žalbe Saveta naložio gradonačelniku Beograda da postupi po zahtevu za pristup informacijama.
Od Ministarstva finansija tražene su, između ostalog, informacije o studiji izvodljivosti za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu, njegovoj predračunskoj vrednosti, primeni Zakona o javnim nabavkama i do tada izabranim izvođačima. Poverenik je i u ovom slučaju utvrdio da Ministarstvo nije postupilo po zahtevu u zakonskom roku.
Koridori Srbije nisu dostavili podatke o završenim i aktuelnim projektima putne infrastrukture, uključujući njihove procenjene i konačne vrednosti, izvore finansiranja, rokove i izvođače.
RFZO je, prema izveštaju, bio predmet zahteva koji se odnosio na nabavku medicinskog i sanitetskog materijala tokom pandemije kovida 19, uključujući vrednost nabavki, donacija, usluga i podatke o njihovim izvršiocima. Poverenik je naložio Fondu da dostavi informacije kojima raspolaže.
RGZ i podaci o poljoprivrednom zemljištu
Posebno poglavlje izveštaja odnosi se na Republički geodetski zavod i podatke o statusu svojine nad poljoprivrednim zemljištem privatizovanih društava.
Savet navodi da nije dobio podatke za 84 društva i 122 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, kao ni podatke o zemljištu svih 148 društava koja su bila predmet privatizacije. RGZ je uskraćivanje podataka obrazlagao njihovim navodnim statusom poslovne tajne, dok je, prema navodima Saveta, direktor Zavoda tražio i uklanjanje izveštaja Saveta u kojem je navedeno da RGZ nije dostavio tražene informacije.
Savet navodi i da je zbog nedostavljanja dokumentacije podneo žalbu Povereniku, koji je RGZ-u naložio da dostavi tražene informacije.
Savet traži izmene zakona i veću podršku Vlade
U zaključku Savet ocenjuje da netransparentnost državnih institucija otežava kontrolu trošenja javnog novca i stvaranje uslova za otkrivanje potencijalne korupcije. Posebno ukazuje na činjenicu da više od 800 organa vlasti nije postupilo po rešenjima Poverenika, što, prema oceni Saveta, urušava integritet institucija.
Savet navodi i da se više od dve decenije suočava sa problemom ignorisanja njegovih preporuka od strane Vlade Srbije. Podseća da je Evropska komisija preporučila da Vlada razmatra izveštaje Saveta na svojim sednicama, ali da ta preporuka, kako se navodi u dokumentu, nije sprovedena.
Među preporukama su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja radi efikasnijeg rada Poverenika i jačanja kaznene politike, povećanje samostalnosti i transparentnosti državnih institucija, pomoć Vlade Povereniku u izvršenju njegovih rešenja, kao i razmatranje izveštaja Saveta na sednicama Vlade.
