U Srbiji je i dalje aktivno više požara na otvorenom, a među najkritičnijim područjima su Deliblatska peščara, Stolovi i područje Magliča i Ušća kod Kraljeva. Vatra je prethodnih dana zabeležena i u okolini Zaječara i Knjaževca, na Staroj planini, kao i na drugim lokacijama. Dok se na pojedinim mestima požari lokalizuju, na drugim dolazi do ponovnog razbuktavanja. Tokom noći kiša je zahvatila južne i istočne delove Deliblatske peščare.

Pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Miloš Milenković izjavio je, prema izveštaju RTS-a, da je u Srbiji aktivno devet požara na otvorenom, dok su četiri lokacije posebno u fokusu nadležnih. Govoreći o Deliblatskoj peščari, Milenković je za RTS rekao da je situacija povoljnija nego prethodnog dana i da je sprečeno širenje vatre ka naseljenim mestima.

Na tom području angažovano je 126 vatrogasaca-spasilaca sa 27 vozila, uz pomoć 75 zaposlenih u JP „Vojvodinašume” sa 10 radnih mašina, 72 pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava i resursa Vojske Srbije. Dodao je da se očekuje i ponovno angažovanje helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema njegovim rečima, na području Magliča i na potezu Ušće angažovana su 62 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica sa 20 vozila, uz pomoć dobrovoljnih vatrogasnih društava i meštana, kao i cisterne „Koridora Srbije” radi nesmetanog vodosnabdevanja.

Kada je reč o Zaječarskom upravnom okrugu, Milenković je rekao da je na obe lokacije proglašena lokalizacija požara i da se očekuje njihova likvidacija. Upozorio je, međutim, da tokom dana može doći do promene pravca i jačanja vetra, zbog čega nadležni neprekidno prate stanje, posebno u Deliblatskoj peščari i kod Magliča.

Požar izazvao retku meteorološku pojavu

Prema saopštenju JP „Vojvodinašume”, u četvrtak je, usled ekstremno visokih temperatura i vetra promenljive jačine i pravca, došlo do naglog širenja požara u Deliblatskoj peščari.

Prema podacima ovog javnog preduzeća, vatra je zahvatila više od 940 hektara. Najugroženija je Gazdinska jedinica „Deliblatski pesak – Vrela”, gde je vatra zahvatila 692 hektara, dok se tokom popodneva požar proširio i na Gazdinsku jedinicu „Deliblatski pesak – Dragićev hat”, gde je zahvaćeno oko 30 hektara.

Iz „Vojvodinašuma” navode da je požar u jednom trenutku bio toliko intenzivan da je izazvao formiranje oblaka tipa Pyrocumulonimbus, retke meteorološke pojave koja nastaje usled velike količine toplote i dima iz požara i može izazvati grmljavinu i snažne udare vetra.

U gašenju učestvuju helikopteri MUP-a, više od stotinu vatrogasaca, pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih društava i zaposleni u JP „Vojvodinašume”, uz angažovanje specijalizovanih vozila, cisterni i teške mehanizacije radi zaštite Sportsko-rekreativnog centra „Čardak” i Edukativnog centra.

U požaru je izgoreo deo objekata u Sportsko-rekreativnom centru „Čardak”, dok je u delu opštine Kovin na snazi vanredna situacija.

Iz „Vojvodinašuma” upozoravaju da vremenski uslovi i velika zapaljivost vegetacije i dalje otežavaju gašenje, kao i da postoji opasnost od daljeg širenja vatre ka unutrašnjosti peščare. Dodaju da je još rano govoriti o ukupnoj šteti, ali da su uništena značajna staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta i da će oporavak ekosistema trajati godinama.

Građani iz okolnih mesta organizuju se kako bi vatrogascima dopremili vodu i hranu.

Vatra na Stolovima i kod Magliča

Prema izveštaju N1, koji treći dan prati situaciju na terenu, požar u okolini Magliča uglavnom je lokalizovan, dok je situacija na području Ušća bolja nego prethodnog dana, nakon što su vatrogasci tokom noći ugasili požare koji su tamo buknuli.

Prema tim informacijama, problem i dalje predstavljaju Stolovi, odnosno strana ove planine koja gleda ka Ibru, od srednjovekovnog grada Magliča.

N1 navodi i da institucije za sada nisu saopštile šta bi mogao biti uzrok požara.

U Kragujevcu izbilo 16 požara

Kako je javio kragujevački portal „Glas Šumadije”, grad Kragujevac i opštinu Knić je oko 17 časova 6. avgusta zahvatio jak olujni vetar, a Vatrogasno-spasilačka brigada Kragujevac dobila je oko 50 poziva. Tokom naredna dva sata kragujevački vatrogasci, uz pomoć Dobrovoljnog vatrogasnog društva, cisterni JKP „Šumadija” i meštana, gasili su požare u selima Čumić, Jarušice, Selište, Grbice, Korićani, Šljivovac, Poskurice i Vlakča, kao i u Stragarima.

Izbilo je ukupno 16 požara, a do 19 časova ugašeno je 14, preneo je „Glas Šumadije”.

Načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović rekao je da trenutno nema aktivnih požara na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga i da se obavljaju preventivni obilasci i kontrole.

U Srbiji aktivno devet požara, saopštava Ivica Dačić

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je, prema pisanju dnevnog lista Danas, da je u Srbiji aktivno devet požara, od kojih je najveći u Deliblatskoj peščari.

„Obuhvaćeno je oko 700 hektara, a situacija je stabilnija nego juče”, rekao je Dačić nakon sednice Republičkog štaba za vanredne situacije. On je istakao da požar u Deliblatskoj peščari nije zahvatio naseljena mesta, dok je požar iznad Ušća kod Kraljeva manjeg obima, ali je intervencija i dalje u toku. Dačić je rekao i da je tokom prethodna dva dana bilo oko 170 požara.

„Od početka godine do juče bilo je više od 21.000 intervencija i spaseno blizu 700 ljudskih života”, rekao je ministar, uz ocenu da „nismo na kraju krize” i da se očekuje nastavak toplotnog talasa.

Požari kod Zaječara i Knjaževca

Prema informacijama koje je izneo za RTS pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Milenković, požari u Zaječarskom upravnom okrugu lokalizovani su na obe lokacije, a očekuje se njihova likvidacija.

Međutim, promenljivi vremenski uslovi i jačanje vetra mogu ponovo da otežaju situaciju, zbog čega nadležne službe nastavljaju da prate stanje na terenu.

Vremenske prilike i ljudski faktor među uzrocima požara

O uzrocima požara za sada nema zvaničnih informacija za sve lokacije. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Slobodan Milanović rekao je za Danas da se situacija sa požarima „malo smirila”, ali da i dalje traje.

Prema njegovim rečima, vremenske prilike predstavljaju jedan od ključnih faktora za nastanak i širenje požara, ali je u Srbiji čovek najčešći uzročnik.

„Naravno, potrebno je da neko izazove te požare, a kod nas je to u 95 odsto slučajeva čovek”, rekao je Milanović.

On je ukazao i na problem depopulacije ruralnih područja, zbog koje se na napuštenim poljoprivrednim površinama nakuplja velika količina lako zapaljive vegetacije. Prema njegovoj oceni, napuštene površine koje decenijama zarastaju predstavljaju dodatni problem jer se, kada dođe do požara, vatra teže kontroliše.

Milanović smatra da za sada Srbiji ne preti „katastrofički scenario” poput onog u Španiji ili Francuskoj, jer, kako je rekao, „ništa na to ne ukazuje” i ne treba stvarati paniku.

Tokom noći kiša zahvatila delove Deliblatske peščare

Kako saznajemo, tokom noći su pljuskovi zahvatili južne i istočne delove Deliblatske peščare, što bi moglo makar privremeno da olakša situaciju na području zahvaćenom požarima.

Kiša može doprineti povećanju vlažnosti vegetacije i pomoći ekipama koje se bore sa vatrom, posebno imajući u vidu da su visoke temperature i vetar prethodnih dana značajno otežavali gašenje požara.

Požar ne ugrožava samo šumu

Požar u Deliblatskoj peščari ne predstavlja samo opasnost po šumu, vikend-naselja i ljude koji žive u njenoj blizini, već i ozbiljan udar na jedno od najvrednijih prirodnih područja Srbije.

Kako navodi dnevni list Danas, Deliblatska peščara predstavlja prostor izuzetne biološke raznovrsnosti, u kojem se prepliću stepski, šumski i močvarni ekosistemi. Na ovom području žive brojne retke i zaštićene biljne i životinjske vrste, pa posledice velikog požara neće zavisiti samo od toga koliko će hektara biti zahvaćeno vatrom.

Zaštita prirode zato će ostati važna tema i nakon što požar bude ugašen. Obnova pojedinih staništa i ekosistema može trajati godinama, dok se neke vrste, ukoliko izgube specifična staništa, ne mogu jednostavno premestiti na drugo područje.